Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МУЗЕЈИ

нова одељења. На основу овога закона основано je 1919 етнографско одељење, одељење за уметност и обрт, а 1920 и преисториско, одељење.

Х. Н. М. има сада ова одељења: 1. пре-

историско; 2. историско - археолошко, CG, највећом нумизматичком збирком у Југославији; 3. етнографеко са одсеком за пучку музику; 4. одељење за уметност и уметнички. обрт; 5. зоолошко; 6. геолошко-палеонтолошко; 7. минералошко-петротрафско одељење. : · Поред Хрватског, Народног М. у Загребу постоје у Хрватској и Славонији још три М. традски М. у Загребу, у Осеку и у Вараждину. Основа загребачког градског М. су већином предмети, који су 1925 били на културно-историској издожби, и који се односе на историју града. Загреба. М. је отворен 1926. :

Почетак М. града Осека био је дар осечког грађанина Фрања Седлаковића, који је 1877 поклонио своје збирке граду Осеку. После тога почели су се интенсивније скупљати и домаћи наласци на тлу старе Мурсе. Нумизматичка збирка, римска, и јутословенска, појачана, је особито 1895 И 1898. када је К. Нубер даровао своју збирку градском М. Градска је општина подупирала М., бринући се за просторије, намештај, особље и т. д. Збирке нису имале сталних просторија, и морале су се често селити: од 1877. до Данас збирке су осам пута преношене, и зато су много оштећаване. Сада се налазе на три равна места, а широј публици су неприступачне, у траду (Кухачева ул. 39) нумизматичка збирка, гу. Новом Граду (нова. основна, школа) археолошки предмети, у старој основној школи у истом Новом Граду књиге и новији предмети.

М. управља градска општина, преко свота посебног одбора и референта просветног одељења а чувар М. има да се бави научним послом и уређивањем. збирака. Први је чувар М. био гимназиски професор Андрија, Кодрић (до 1884), 1884—1893 професор Фердо Милер, а после њега је дошао професор Вјекослав Целестин, који још и сада тамо ради. Сада се налазе у збиркама преисториски и римеки објекти, предмети из доба сеобе народа и старословенских гробова из Белога Брда. Ив историје града Осека ту су: цеховеки статуги и књиге, бубњеви, оружје и T. JUL, сајмовске повеље. Нумивзматичка. збирка. особито је важна, због југословенских новада.. Најмлађи М. у Хрватској и Олавонији јесте Градски М. у Вараждину. Предмети покупљени приликом културно-историске изложбе у Вараждину 1923 постали су основа традског М., који је у новембру 1925 свечано отворен. М. се налази у Отаром Граду, а садржи објекте, који се односе на историју града Вараждина. “У Далмацији, класичној земљи археолотије, рано је установљен први М. Дола-

— 902 —

зак пара Фрање 1 у Далмацију (1818) био је повод, да се у Оплиту оснује први археолошки М. М. је основан, да се у њ сместе старине, које су се под Карлом Ланцом (— 1834), првим почасним директором тога М. почеле ископавати у Солину (Салона). За музејску сврху била је саграђена. мала приземна кућа, која се наслањала Ha источне спољашне зидове Диоклецијанове палате, али је та зграда била употребљена за друге сврхе. Археолошка збирка смештена је зато по разним напуштеним црквама и магацинима, где је много страдала. 1870 уселио се М. у првобитно ·'зато одређену зграду, где је остао као Т секција М. до 1920. Због умножавања, збирака био је 1883 најмљен један други магацин, а следећих година, још три магацина, тако да ce M. пре него што се уселио у нову зграду делио у пет секција. Још 1884 почели су преговори око зидања, нове музејске: зграде, али 'због разних тешкоћа почело се тек 1912 са грађењем зграде, која је била углавном готова до 1914. Због ратних и послератних тешкоћа досада није било могуће, да се М. потпуно уреди.

Први директор М. био је Др. Карло Ланца, 1858—1863 управљао је М. 0. Љубић. Под његовим наследником, Др. Фр. Ланцом, пронађени су 1871 чувени саркофази доброг пастира и Иполита и федре. 1873. дошао je први стручњак као равнатељ М. Главинић. Његов наследник је од 1883 па до данас Дон Фране Булић, чијој иницијативи и енергији сплитски М. има да захвали за свој напредак. 1883 почело је и каталогизирање музејских збирака. 1990: именован је за равнатеља М. Абрамић. Државни Археолошки М. у Оплиту садржи у главноме предмете нађене у Салони и околини. Од нарочитог су интереса старо-хришћански споменици.

Поред археолошког М. у коме се налазе збирке друштва Бихаћ, има у Сплиту још Градски Етнографски M. у старој општинској згради и Природословни М. са зоолошким вртићем, који је 5/4 1926 отворен; такође је имање града Оплита.

У Далмацији изван Оплита постоје још следећи М. и јавне збирке:

У Дубровнику: Градски М. (адржи преисториске, римске средњевековне и новије споменике из града Дубровника и непосредне околине. Уз то још и природописну збирку.

У Книну: М хрватских споменика. СОвојина је Хрватског СОтаринарског Друштва. Управник М. је фра Луиђи Марун. Садржи средњевековне споменике (епиграфске, архитектонске и уметничког обртне) из Книна и околине. Најважнији су споменици са именима народних владара из 9—12 века. У истом М., али засебно, изложена је збирка римских старина из северо-источне Далмације, углавном из BypHyMa. 3

рад пр и орао баиарадуа Азад Vie i

O o

išaddpyaalikai