Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МУЗИКА

зичких елемената за стварање наше националне музичке културе давно су већ инстинктивно осетили наши велики културни радници. Тако је Хекторовић записао два напева Ча је Паској и Никола (рибари) бугарил и спивал. У овом погледу у 18 веку ваља споменути Оплићанина Др. Јулија Бајамонтија. У нашим северним странама пучки су елементи постепено све више продирали у црквено певање.

Џо себи се разуме, да је принципијелно освајање овог нашег пучког музичког изражаја у стварању наше уметне музичке културе могло да наиђе на плодно тло тек кад је, на почетку прошлога века вал романтичке идеологије почео будити успавану народну свест. Овај је вал одмах захватио и ондашње наше композиторе. Први илирски складботворци, као што је природно, нису у своме раду били предвођени само уметничким, већ и натриот· ским мотивима, и зато је у то доба никло много патриотских будница, које су домородци постепено давали изводити са позорнице за време немачких глума и опера. Домородци су успели, те су самостални илирски концерти учестали, а у ту сврху је образовано и Народно илирско складногласја друштво. Главни аутори тога доба су били Фердо Ливадић, Јурај Визнер Моргенштерн, Јосип Јуратовић, Мијо Хајко и Фрањо Покорни, а над свима њима се својим талентом и квантумом продукције дигао Ватрослав Лисински, који је, међу осталим, својом опером Љубав и злоба (изведена је први пут 28/8 1846) највише допринео да су »домородци« у музичком погледу у Загребу дефинитивно победили. Главна је његова заслута, да је против музичко -терманиваторских настојања Музикферајна у првом члану реорганизованог овог удружења инстинктивно синтетизовао сва наша. дотадања национална музичка настојања, и чисто програмски подвукао посебни значај југословенске М.

Ова ова настојања знатно је задржао · апсолутивам, који је, шта више, учврстио и ојачао музичко антинационалне елементе око Музикферајна. Пошто је апеолутизан престао, почеле су поновно да одјекују замукле патриотске даворије, те је у име тога патриотизма. сецесијом из Музикферајна у Загребу образовано певачко друштво Коло (1862). И у провинцији је почело оснивање сличних удру'жења, са музичко-патриотским и друштвеним циљевима. Она су толико нашпредовала, да је 1864 образован Савез Хрват ских Певачких Друштава. Ca нешто вишим уметничко-словенским циљем основан је у Загребу 1882 Оркестар Хрватског Сокола.

Жеља музичког напретка потакла. је неке родољубе, те су (1870) из Беча у Затреб довели музичара и композитора. Ив. Зајца, који је до 1912 доминирао музи-

— 914 —

чким животом у Загребу и хрватским крајевима у опште. Он има великих заслута. за развитак музичке школе Глазбеног Закода, а особито за оперу у Загребу, која, је неколико пута почињала и прекидала свој рад. Зајц спада у ред најплоднијих аутора свога доба у опште, те је задовољавао уметничке потребе у Загребу и снабдео ондашњи наш репертоар делима најразноврснијих форма и опсега. По музичком васпитању Зајц је био под италијанским утицајем, али је чешће покушавао да се приближи нашем народном музичком изражају. Од осталих композитора, који долазе у обзир за време Зајца, ваља. споменути: Ђуру Ајзенхута, Фрању Ксавера Вилхара, Вилка Новака, Ивана Мухвића и Јосипа Цанића, Вјекослава Росенберт-Ружића, Фрању Дугана, Павла Матијевића, Андру Митровића, Јосипа. Берсу, Јосипа Хацеа, Срећка. Албинија и Антуна Ванцаша.

Карактеристично је, да је у ово време музиколог Фрањо Кеавер Кухач написао велико дело: Осебине пучке глазбе, нарочито хрватске, којим је хтео да на основи чисто спољашних ознака научно одреди садржај нашег пучког музичког изражаја. У вези са патриотским, а не ар“ тистичким, назирањем битности музичког стварања била су поједина дела поменутих наших аутора прикрита спољашним музичко-националним духом.

Народно Казалиште у Загребу је у ово доба изнело неколико домаћих оперних дела, пролазне вредности, а сам репертоар је углавном био сложен по узору осредњих европских пословних казалишта. Оно се нешто дигло у ери интенданта Милетића и Трешћеца, и у то су време међу осталим давана дела Моцарта, Вебера, Вагнера, Бетовена, Ометане и Чајковског. Од већих концертних извођења са домаћим силама из разних удружења, ваља споменути Дворжакову Свадбену кошуљу, ораториј Сан Франчиско од Хартмана и Бетовенову Девету симфонију. Ваља. нарочито подвући рад Одбора за унашређивање коморне музике, који је од 1896 до почетка Светског Рата приредио у Затребу 87 концерата са прворазредним светским солистима и другим ансамблима. у којима су изведена. најважнија дела из старије и новије, претежно немачке, литературе. Сав овај оперни и концертни рад није оставио дубљих трагова у нашем музичком стварању. 1

После овог дугог приправног доба, које је било пуно свакојаких колебања, за време Светског Рата дошли су у Загреб Крешимир Бенић, Јосип Штолцер и Антун Добронић, који су у нашу композицију увели нова назирања, јер своје музичко стварање нису заодевали спољашним карактеристикама. наше народне музике, нето су је прожели духом те музике; они су такво стварање, у погледу композициске технике, одмах поставили Ha европски