Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ниво. Ово су становиште прихватили Гртошевић, Готовац, Тајчевић и Малетић. Ови су они неко више а неко мање, дали извесан квантум репрезентативних дела надионалног садржаја и уметничке вредности. Против овог наглог наступа националних, чисто уметничких и савремених назирања, у нашем музичком стварању помаља, се реакција.

Почев од Светског Рата у музичкој репродукцији у Загребу, а донекле и у осталим мањим хрватским градовима, примећује се све јача тенденција, да се отмемо досадањем упливу германске музике, а више приближимо романском (нарочито француском) и словенском (нарочито руском) најновијем музичком раду. У томе имају видних заслуга концерти супруга Штроци-Печић.

Опера, Народног Казалишта у Загребу је у овом смислу знатно проширила, своје деловање, а Глазбени давод је, уз Кондертну Пословницу, која има претежно привредни карактер, основао и редовне Интимне музичке вечери. Нешто су у овом смислу допринели Загребачка Филхармонија и концертни клавиристи CBeтислав Отанчић и Сејбег-Ејећћогп Антонија, као и бивши Загребачки квартет и Миранов - Жепић и музичар Др. Драган Пламенад. |

У погледу репродукције влада у Загребу несређено преобиље. Ове ове институције заједно са Музичком Академијом у уметничко-идејном погледу боре се са својом прошлошћу и постепено се прилатођују напретку у нашем музичком стварању. Напротив, певачка друштва Лисински, Коло (Загреб), Томислав (Вараждин), a донекле Младост (Загреб), Глазбено друштво интелектуалаца (Загреб), Кухач (Осек) и Зора (Карловац) раде предано за, нат музички напредак, те у модерној хорекој продукцији можемо поносно корачати са музички старијим и напреднијим народима. У садашњем раду у хрватским крајевима, а нарочито у Загребу, поред извесног задржавања. примећује се јак. полет око стварања наше музичко-националне културе у смислу музичком и савременом. Овај је рад већ до сада дао позитивних резултата, и у томе је погледу хрватски део нашег народа веома напредовао. Литература: Ф, C. Кухач, Илирски глазбеници и Ватрослав Лисински и њетово доба; Вј. Клаић, Ватрослав Лисински и прве двије хрватске опере; Милан Огризовић, Хрватска опера, 1870, 1920; Гусле; Џјевачки Вјесник; Ов. Цецилија; Божидар Широла, Преглед повијести хрватске музике. А. Добронић.

Хрватска црквена М. Историја Ц. М. у Хрвата није још довољно проучена, али је јасно, да је она давно била, под утицајем с једне стране трегоријевског пјева, који је везан за римо-католи-

МУЗИКА

чке обреде, а с друге под утицајем нашег расног (народног) музичког изражаја. У недостатку позитивних вести и континуитета у традицији, остаје нам да о њој судимо на основу индиректних података, и културних споменика.

Вероватно је, да се у нашим приморским крајевима понајпре укрштавала источна и западна музичко-црквена култуpa. Ca овога је тледишта, вредно истакну ти, да се у Дубровнику већ 1192 спомињу Јјаидез или ассјатаНопез, које су несумњиво оријенталног порекла, те се у Задру и сада изводе о Новој Години. Исто је тако врло вероватно, да су те Јаидез унесене у Дубровник још много раније. Чини се, да се утицај источне цркве у нашим крајевима постепено тубио, јер му све већма нестаје трага пред музичком надмоћи запада.

Све досад познате вести о грегоријевском пјеву у нашим крајевима везане су за наше приморске градове и манастире као чуваре остатака латинске културе. У овом је погледу врло важан т. зв. Шибенски Кодекс, писан вероватно у 10 веку, у коме се, по мишљењу ауторитативног И. Потиера (Ро лег) »налази иста, колекција текстова, исти избор, исти распоред нота, истога облика, исте врсте нотације као у кодексу (От. Галенском. Тај текст или потиче из (От. Галена (Швајцарска) или та је писао писар, који је изалшао из тога самостана и учио школу у От. Галену«. У сваком је случају овај кодекс доказ, да је у опште већ при шпрвој појави грегоријевског пјева у нашим приморским крајевима постављен темељ чистој традиционалној католичкој мувичко-црквеној култури.

Изгледа да се ово певање по приморским крајевима, брзо разгранало и да, је брзо ухватило чвротог корена. О томе сведоче многе вести из оног доба. 1049 даровао је бан и царски протоспатар СОтеван манастиру Ов. Ккршевана у Задру 18 кодекса и TO ires libros missales, unum passionario, tres omelie,,, duo antiphonara, psalteria tiria, imnaria duo, Бгеујаrium unum , , , 1080 naponao je Петар Черни манастиру Св. Петра у Селу за скуп новац набављен ШБбгшп пуззајет |, librum passionum sanctorum Il, antiphonarium, nocturna– le I, psalterium Il, y манастиру Ов. Бенедикта у Оплиту, при крају 11 века, био је у инвентару psalterium de Х гош(апа из), ев antiphonarium de VI rom{anatus), et Ш libri passionali, et libri de missa, et I manualum, et I librum de epistola Pauli, et II antiphoпатја, Т де die et I de nocte, et JI libri omelie et prophetarum, et breviarum, et ymnarium,

Поред овога до данас сачувани споменици с неумамљ на принципу диастемалтском, Мјззаје рјепшт, писан делимице у Далмадији, затим т. зв. Утарци неуматског кодекса, и још довољно неиспитан један табак ваљда једног Мисала, који је

— 915 — >