Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

јединства, окупити на проеветном пољу сви делови нашега народа.

Већ 1860, за време свог боравка у Бечу, саопштио је Ш. неким својим пријатељима, мисао о оснивању Југославенске Академије. 10/12 1860 дао је он у ту сврху 50.000 форинти. Правила Академије примио је Хрватски Сабор 29/7 1861, али су она. го„динама лежала нерешена у дворској канцеларији, те је. Ш. израдио представку цару, да правила или санкционише или предложи. сабору на промену (19/19 1865). Ш. је због тога и лично интервенисао у Бечу. 10/4 1867 потврђен је избор Ш. за покровитеља Академије, а 28/8 исте године отворена је Академија сјајним II. товором. :

29/4. 1861 говорио је Ш. у сабору о потреби што скоријег оснивања, југословенског Университета у Загребу. Законским ЧЛ. 54 и 10/9 1861 прихватио је сабор основу и правила за Университет. Кад се У Бечу с тим питањем отевало, Ш. је опет лично интервенисао, али без успеха. 21/10 1866, поводом прославе тристотодишњице смрти Николе Зринскога, Ш. је послао одбору за прославу у Ђакову писмо, да даром од 50.000 форинти удара прве основе Университета у Загребу. Ипак се читаво питање отегло чак до 1874. Свечаном отварању Университета. (19/10) присуствовао је и Ш. Том приликом написао је: Три риечи нашем свеучилишту (Гласник бискупије ~ Ђаковско-сријемске, 1874 бр. 23—24, 1875 бр. 1—2). После тога II. je богатим прилозима у неколико. махова поматао Университет.

Већ 1851 помишљао је Ш. на зидање нове катедралне цркве у Ђакову. После дутота рада на томе, зидање је отпочело 1867, и довршено 1882. Ш. је посветио своју катедралу: Слави божјој, јединству цркава, слози и љубави свога народа. За грађење цркве утрошена je свота од 1,200.000. форинти, а од тога је Ш. сам дао око 772.000 форинти.

Већ 1859 стао се Ш. интенсивно занимати уметношћу и састављати збирку слика, која је 1869 имала 113 ремек дела, разнога. доба и школа. Ову је збирку Ш. наменио 1866 Академији; 92/10 1868 прогласио је он Академију наследником свих својих слика. 1883 послао их је у Загреб, а 1884 отворена, је, његовим товором, та, талерија, слика.

Нема народног предузећа ни институције на словенском југу, која није од ЈИ. добијала потпору. Нарочито је Ш. стално поматао рад Југославенске Академије око оснивања, збирке исправа, око библиотеке, речника, око подизања палате и т. д.

1865 помотао је Ш. оснивање штампарије на Цетињу. Још прве године свога бискуповања, препоручио је он, у посебној "окружници, Вуков Рјечник, а касније је откупљивао на стотине примерака Народних Песама. Поматао је и Матицу Срп"оку, Матицу Оловенску, књижевни рад Утјешеновића и Сундечића. 23/9 1851 је

ШТРОСМАЈЕР

Ш. именован за апостолског викара за Србију. У томе је својству посетио седам пута Србију (1859, 1857, 1863, 1865, 1868, 1878 и 1886). Његовим посредовањем дошло је до конкордата између Ватикана и Црне Горе (18/8 1886). Као услов конкордата, постављен је био захтев за, дозволу употребе словенске службе божје.

За време свога боравка у Риму (1859), упозоравао је Ш. папу, шта би требало учинити у ствари словенске литургије. Замолио је папу Шија 1Х за ново издање литургиских књига, као један од услова црквеног јединства. Препоручивао је 06нову семеништа, у Риму или у Далмацији, где би млађи свештеници учили старословенски језик. Ш. је сматрао најбитнијим задатком свог бискупског звања, да пропатира јединство у цркви међу словенством. Кроз све Ш. списе, црквене товоре и посланице пробија та мисао. Католичка црква има нарочити задатак, да, се са источном црквом измири и да је приведе у јединство. Уједињено Словенство у цркви сјединило би се брзо у духу и у љубави. О том предмету расправљао је Ш. у многим својим посланицама (нарочито је знаменита она из 1877). Шри посвети своје катедралне цркве товорио је Ш. такође о јединству, Сматрао је, да је словенски језик једини начин, да се словенски народи удруже. у јединству вере и цркве. Зато је Ш. читав свој век радио, да спасе привилегиј словенског богослужења, као мост јединству. Нови глатољски мисал изишао је заслугом Ш., 1893. Овој циљ око јединства цркве гледао је Ш. да постигне и дизањем култа словенских апостола 'Ћирила и Метода.

Нарочито је Ш. много радио, да се Русија приближи Риму. Радио je, ma Русија склопи конкордат са Ватиканом. Рачунао је, и да би се могли ублажити односи између Руса и Пољака. 1888 послао је у Кијев честитку о прослави деветстогодишњице покрштења св. Владимира. Због те честитке био је укорен од цара Фрање

"Јосифа.

1869 и 1870 присуствовао је Ш. црквеном концилу у Риму. Његово деловање на, концилу прославило му је име. Одмах у почетку расправљања, (децембра 1869) дигао се Ш. против пословника, који допушта, бискупима, правити предлоте тек као милост, па је тражио, да им се то призна, као право. Његова представка о томе била, је од папе одбијена. Доцније је Ш. говорио у више махова одличним латинским језиком и великом смелошћу. Орлеански бискуп Оирашоир рекао је: Le concile a trouvć son ћоште! Ш. је предложио, да се општи сабори одржавају сваке године, да се решења не могу издавати у име mame, већ у име читавог концила, “узео је ватим у заштиту протестантизам, предложио је да концил ствара закључке једнодушно, а не већином гласова. Најпосле се (9/6 1870) одлучно изјаснио против папског

— 1081 —