Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

р i у у 3

Вреди споменути, да су при копању темеља за споменик кнеза Михаила ископџани неки гробови у облику бунара. Осим тог нађени су у Београду неки знатнији трчки и римски натписи. И. B.

СИНДИКАТИ РАДНИЧКИ. В. Раднички синдикати.

СИНЂЕЛИЈА, епископска диплома, којом се“ утврђивао свештеник на одређеној парохији, или митрополитска. и патријарашка диплома, којом се епископ или митрополит постављао на извесну епархију. pi:

СИНЂИРИЋИ, npcra ђердана од сребрног ланчића, на коме су у више редова алчицама прикачени сребрни талири или други какав сребрн новац. 27. 023)

СИНОД АРХИЈЕРЕЈСКИ. 08 Свети Атрхијерејски Синод.

СИНОПСА ВАСИЛИКА, кратак шреглед, или под потпуним насловом: Избор и претлед 60 књига Басилика азбучним редом са наводима паралелних места, — извод из Василика по азбучном реду, који је саставио непознат писац око · половине 10 века. Дело је подељено по броју слова трчке азбуке на 24 одељка, а ови на одсеке, којих има 348 и иду азбучним редом, осим првога, који говори о православној вери. Наводи упућују на паралелна, места из Василика и Синопсе. Уз (О. иду, као додатак, између осталога, и изводи из конституција, Јава Ш, Романа ] и Никифора Фоке. СО. је, због своје

употребљивости за праксу, дошла до ве-

ликог угледа и популарности и помогла, је да се Василике истисну из праксе. Из ње је црпљено доста га правну компилапију познату у налиој средњевековној књижевности под именом Закон цара Јустинијана. Ова, се С. зове већа, за разлику од друTOT, доцнијег, дела, које се зове Синопса, мања, из прве половине 13 века, такође од непознатог писца. Дело“ је «компиловано поглавито из једног извода, из Baсилика од Михаила Аталијата (крајем 11 века) и веће СОинопсе. Има 94 одсека по азбучном реду. JE

СИНТАГМАТ МАТИЈЕ ВЛАСТАРА. B. Властар Матија.

СИЊ, варошица у Далмацији, у Сплитској Области, у сињском срезу. Крајња је станица. 58 км дуте железничке пруте 0.Оплит (ускога колосека '0'76 м) и раскрсница, друмова: Книн—Врлика—0О—ТГриљ (мост преко Цетине, Pons Tiluri)—OeTKOвић са краком у Имотски, и Сплит—0превала Пролог у Динари Планини—Ливно у Босни. Сем тота, од О. полази на запад друм, који се код Мућа цепа у Оплит и Дрниш— Шибеник. (О. лежи на вападном рубу (О. Поља (326 M), подно 438 M BHсоког брега, на коме су развалине старот града, а, на њима, црквица, Блажене Девице

Сињ

Марије, освећена. 11/8 1887 на успомену знатних дотађаја у историји О. Одатле ce отвара прасан поглед на, (0. и СО. Шоље, којим тече, од севера према југу, река Цетина. која, та, у пролеће поплави, па. је налик на језеро.

0. је лепо, уредно и врло здраво место, летовалиште, има, красне шетње по шуми и пољу и добру воду. Улице су широке и доста равне, куће од тесана камена ] до 3 ката високе. Насред места је четвороугаони доста велики трг. Најзнатнија. је зграда жупна и заветна црква Велике Госпе са врло чашћеном иконом Сињске Госпе, која је тамо пренесена из Раме у Босни. Уз цркву је фрањевачки CaMOстан, где је 12/12 1854 отворена прва хрватска гимназија у Далмацији; има семениште фрањеваца, збирку старина и архив.

(О. има 9.875 становника. у 578 домова, поглаварство општине, среску област, котарски суд, порески уред, управу финалсиске контроле, земљаринско-катастрални уред, споредну царинарницу, уред за откуп дувана, среску шумарију, пошту, телеграф и телефон, 'малу реалну гимназију, занатску школу, пољопривредну станицу, 2 основне школе, окружну државну заштиту инвалида, деце и младежи, Хрватску. Сељачку Задруту, Читаоницу, Коло Сињеких Јахача, Алкареско Друштво, Ловачко Друштво, Соко.

(Сињани се, поред ратарства, много баве и трговином. 'Гргују поглавито коњима, товедима и овцама, житом, вином и воћем, дрвом и вуном. О. је знатно место. за. трговину између Босне и примореке Далмације. Сајмови су врло живи и сликовити. Сељаци из околине О. носе саруке (омоте око тлаве), а варошани црвенкапе. Од индустрије има у Q. осим занатлија различне руке (ковачи, колари, опанчалри и др), »Садра« Творница Пипса (на годину 3.000 вагона), »Лучане«, Мраморно Друштво, 7 мраморника у околишу, а у вароши Механичка. Стругара, и ЈЛаштионица, Електрана, Фабрика Ликера, ЦиИтлана. »Руда« Д. Д. у Сплиту (основано 1918, сада капитал 1,750.000 Дин), експлоа тише у околини (О. два угљеника у селу Руди, 16 км североисточно. од (., вади битуминозни шкриљевац, врло . подесан за, произвођење горивота плина, а у селу

"Рудуше, 1% км од С., копа, врсту мрког

угљена. 3.000—3.500 калорија, врло подесан за грађење брикета. У (О. су новчани заводи: Цетинска Пучка Штедионица и Фидлијала Пучке Пртовинске Банке (Сплит).

Ближа околина (О. има доста. староримских остатака. Нека месна имена потичу из предримског (илирског) доба (АрдубаГардун, Понс Зилури-'Триљ). На месту самога (О. ваљда је била Сетовија, ако то није градина Шутањ, на северној страни Мосора. — Град (О. спомиње се први пут 1402, док цетинску жупанију, којој је он припадао, наводи цар Константин УП већ

== ДОЂУ ==