Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

ОЈЕНИЦА.

СЈЕНИЦА, варош у Јужној Србији, У Ужичкој Области, с десне стране реке Увца, више његова излаза из Ојеничког Поља. Има 703 куће са 3.498 становника. (О. се налази на старом Дубровачком Путу, којим је у средњем веку ишао жив каравански саобраћај између Дубровника и Ниша. На том трговинском друму 0. је била једно од најважцијих тржишта за стоку и сточне производе. Значај (0. као трговинске караванске станице није престао ни у турско доба. Онда се са Дубровачким код 0. укрстио и Босанско-Цариградски и Македонски Пут. На важном прелазу за Приморје, а у богатом пашњачком пределу, у коме се ливаде трипут тодишње косе, (. се још 1253 помиње као трговачко место са царинарнидом, тде су Дубровчани имали повластице у трговини, коју су водили највише са стоком и сточним производима. Као и

околна жупа у Ојеничком Пољу, варош“

C. се у средњем веку звала Сенице, по богатству сена читаве области. У овако свежој и живописној планинској области (0. је била и летњи дворац Немањића, који су се овде радо бавили. Цар Урош је 1360 »на Сеницах« издао Дубровчанима, повељу са повластицама у трговини.

Као и српски владари средњега века, ту су се бавили и турски султани, као Мухамед Џ, који је 1463 овде издао повељу Дубровчанима. (О. се помиње као тртовинска караванска станица на Дубровачком Путу и кроз 16, 17 и 18 век. Са Дубровником су се овде одржавале живе тртовинске везе све до окупације Босне (1878). Од краја 17 века, када је почело опадање Турске, С. је, као важно. стратегиско место, постала и утврђена паланка, коју као такву помињу и Дубровчани (1706) и Аустријанци (1737—1739). Све до краја 18 и почетка 19 века, варошицу је бранила, четвртаста тврђава, стара турска, паланка. Тада је О. имала до 4.000 становника и била је напредна. Карађорђе је 1809 заузео (., порушио је град и изгнао Турке, па се онда повукао.

После тога је С. јако опала, те се и око 1836 рачунала као село са 150 кућа брвнара, са већином муслиманског становништва. На важном друму за Босну, СО. је онда већ имала поштанску станицу. O. je 1857 имала 304 куће, око старе разваљене тврђавице, која и сада стоји уврх чаршије, до (Орпске Махале. Међутим % часа северно од вароши има утврђење Лупоглав, а још ближе је утврђење она Радишића. Брду. ·

У (О. има чаршија, која пазарним даном јако оживи. Највише се тргује сточним производима (сјенички сир, кајмак, масло, вуна). На пазар доносе сељаци чабрице и качице од четинара. Испод вароши је сточни трг (овце, говела, коњи). Због богатства у вуни, у С. напредује ћилимарство, са специјалном школом. Главни су трговци призренски Горани и пећ-

ски Арнаути, који су овамо дошли од 1878. Онда се од Дубровника и Босне тртовина окренула Окопљу и Солуну, куда је окренут каравански саобраћај (извожен је тамо нарочито масни сир у мешинама), док је још нешто раније (1873) Косовека Митровица постала главна увозна и извозна станица за целу област старе Рашке. 1913 0. је имала, 4.539 становника, већину муслимана. У С. су: поглавар среза сјеничког, жандармериски вод, поштанско-телеграфска и телефонска – станица. Литература: К. Костић, Наши нови градови на Југу (1922); К. Костић, Туго вински центри и друмови (1900); Ј. Дедијер, Нова Србија (1913); Б. Милојевић, Пештер и Сјеница (Гласник Географеког Друштва, 5, 1921).

В. Радовановић.

Ђој на Сјеници 16 и 17/5 1809. По ратном плану српских устаника за 1809 тодину, једна колона имала је задатак, да оперише на југозападном војишту и да дође у везу са Прногорцима. Операциски правац те колоне био је преко Сјенице ка Беранима. Оната, одређена за ту операцију, била је до 10.000 људи, са нешто артилерије. Концентрација те колоне извршена је у Ужицу. Карађорђе се вероватно 15/4 кренуо ка Сјеници, и 23/4 заузео је варош Ојеницу, а гарнизон се повукао у град. Град је онда опсађен, и ка ко се није имало топова (кумбара) за напад на град, покушан је насилни напад

(кроз запаљену капију на граду), али он 'није успео. Тада су Срби подигли четири

шанца око вароши и отпочели притешњавати Турке у граду. Турци су послали војску да град ослободи и тако се развио бој. : :

ЂБојиште је просторија између Сјенице, Новог Пазара, Нове Вароши и виса Суводола. Турци су учествовали у овом боју слабим гарнизоном у Сјеници и трима колонама: једном од Пећи, јачине 3—400 љули без артилерије. колоном Окопљакпаше (босанског), јачине 15.000 људи са нешто артилерије, и колоном Нуман-паше (пећског), јачине 6.000 пешака и коњаника без артилерије. Извођење овог боја типичан је пример успешног дејства по унутрашњим правцима. (Олаби гарнизон у Сјеници био је опкољен устаничком војском; један устанички опсервациони кор (Пљакића) био је према Новој Вароши са задатком, да тамошњи гарнизон држи према себи, да се неби упутио Сјеници; једна турска колона од 3—400 пешака, кретала се с југа у помоћ Сјеници; колона. Скопљак-паше била је прешла Пријепоље и кретала се Сјеници; колона Нуман-паше око Пећи претила је својим наступањем ка Ојеници. Ове колоне имале су циљ, да Ојеницу ослободе опсаде, но нису дејствовале под једном командом, већ свака за себе. Највећа опасност претила. је од Окопљак-паше, па онда од

— 144 —