Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

И

и

и

· Даље на истоку су Кукун

узводно од села Ботуна. Дужина СО. тока је 17:2 км, а површина, слива 161:2 кмг.

8. Крашка висораван у Херцеговини, југозападно од Фатничког Поља, североисточно од Љубињског и Попова Поља, а, југоисточно од Кубаш - Планине. Састављена је поглавито од кретацејских кречњака, чије се боре пружају у динарском правцу, од северозапада на југоисток, 4,

то је и орографски правац планине. Са

висоравни се издижу кратки кречњачки гребени, од којих су истакнутији: Ковачевац (1.069 м), Јастребица. (1.269 м), Кобиља Глава (1.419 м), Орловац (1.267 м). (1.094 м) и Обло. Брдо (1.116 м), 'а на југозападу Дрежник (1.117 M), Позделак. (1.115 м) и Подворница (1.151 м). С. је већим делом под вегетацијом. Џуна је вртача, увала и долова, али је врло сиромашна водом. У близини С. нема ни једнот грађенот пута, него само стаза и пешачких путева, који воде и преко висоравни. П. Вујевић.

В. Косово Поље.

СИТНО, два селца: Доње и Горње, у Далмацији, област и срез Сплит, општина, Пољица, пошта Жрновница, на западној

страни Мосора. Доње О. има, 394' становни-

ка у 63 дома, а Горње О. 462 становника, у 71 дому, римокатоличку жупу. Ту је налазиште предмета из преисторискот, железног и бронзаног доба. J. M-u.

В. Пољица.

CHMTOH-BOTCOH (R. VW. Seton-Watson]), професор историје на лондонском Университету (20/8 1879). Средњу школу свршио је у Винчестру, Университет у Окефорду. Даље је студирао на Университетима у Берлину, Паризу, Бечу. Одао се проучавању аустро-угарске 'и балканске историје и политике, пишући неко време под псеудонимом 5соваз Утађог, Сарадник је Spectator-a, Contemporary Review-a BH других часописа. Писао је разне политичке брошуре на француском и немачком. Оснивач је и уредник Нове Европе (Меч Ешгоре), Био је почасни секретар Орпског Помоћног Фонда и Српског Друштва. Од 1922 професор је средње-европске историје ју Ка СоПере-у, Лондон. Оауредник је Тће Ујамошс Кеујеуг-а, (Лондон), С. Ђ. је 1916 за прославу Видовдана у Енглеској написао једну брошуру, која. је читана у 12.000 школа, и на коју је енглеска, младеж одговорила знатном сумом лобровољних прилога за Српеки Помоћни Фонд. 0. В. је један од првих иницијатора поменутог фонда. Поред осталих дела, написао је: The Southern Slav Question {1911), Corruption and Reform in Hungary {1911), The Balkans, Italy and Adriatic [1915], German, Slav and Magyar (1916), The Rise ol Nationality in the Balkans [1917], Europe in the Melting Pot (1919), The New Slovakia (1924), Sarajevo {1926]).

СЈЕДИЊЕНИ ПАРОМЛИНИ Д. JL

У последњем делу даје резултате свога проучавања о узроцима Светског Рата. by. JJ

СИХЕЛБУРГ (5гсћеЉигв). В. Жумберак.

СИЦУЛЕ. Б. Бихаћ, 2.

СИЧ АЛБЕРТ, етнограф (22/2 1865, Љубљана). Овршио је препарандију у ЈЉубљани. Доцније је радио на стручном цртању и трговачком књитоводству на варошким школама. Апсолвирао је курсеве за цртање и сликање у Бечу, Грацу, Бурхаузену и Брунеку. Био је учитељ Ha основној школи у Шт. Виду, код Љубљане. 1899 дошао је у Љубљану, и од тада ради као професор у вишој варошкој школи, у варошком девојачком лицеју, женској реалној гимназији и трговачком течају истога завода. Бави се фолклором Словеначке и трговинством. Написао је више радова за Звончек (псевдоним: Крамерјев), Учитељски Товариш, Женски Овет и т. д. Главна су му дела: Народне везенине на Крањскем (1918, 1919), Народни окраски на пирхих ин кожухих (1999), Народни окраски на ородју ин похиштву (1923), Кмечке хише ин њих оправа на Горењскем (1924), Кмечка хиша Ha Горењскем m Кмечка соба на Горењекем (1923), О) словенских народних | ношах (1919). И. Ж.

СИЧЕ, негда варош (орршЧит) у Славоњнији, чије се име сачувало у крчевини ()., на југозапад од Даља. Спомиње се у 15 веку као посед: Аршлана, Лацковића, Остинских (1413), Таловада (1437; са црквицом Ов. Ладислава у архиђаконији вуковекој, трговиште с царином и 15 подручних села, што им је даровао краљ Сигисмунд); Борића Ладиславских (1483).

Литература: Ј. Бесендорфер, Цртице из славонске повијести (1907).

J. M-hn.

СЈЕДИЊЕНЕ ТВОРНИЦЕ СТАКЛА НА ДИОНИЦЕ (ПРИЈЕ: ВИЛИМА АБЕЛА БАШТИНИЦИ), Загреб. Некадалшње приватно предузеће шретворено је у акционарско друштво са капиталом од 25,000.000 дина= ра. Има фабрике у Храстнику, Загорју, От. Стражи и Св. Крижу. Фабрика у Храстнику основана, је још 1859, а у Загорју 1860. Прва. израђује годишње 40 вагона, а друга, 250 ватона шупљег стакла. Запослено. је, у првој 320, а у другој 270 радника. Фа брика, у Отражи основана, је 1840. Има 200 радника, покретну снагу од 150 НР, а капацитет јој је до 350 вагона зеленог пгупљег стакла. СИ

СЈЕДИЊЕНИ ПАРОМЛИНИ Д. Д., Ђјеловар. Основано је 1899 и до 1915 се звало »Подравина« Паромлин. Капитал је 2,000./00 динара. Друштво има јелан млин у Бјеловару (капацитет 7 вагона дневно) и један у Питомачи (капацитет 95 вагона дневно). Друштво је сопствених Фабрике Машина »Омев« и Дрварске Индустрије »Било« у Бјеловару. СП.

== 1451 —