Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š
~
САНИТЕТОКА ВОЈНА ШКОЛА |
сним новим законима у неколико измењене и допуњене одредбе закона, од. 1881. Ради заштите минералних извора и уређења бања донет је Закон о бањама, минералним и топлим водама од 7/6 1914. Тај закон допуњен је једним Правилником о бањама и минералним водама од 14/6 1990, који и данас важи. После Светског Рата наступиле су потребе за доношење новог санитетског закона, да би се применили нови научни проналасци и задовољиле друштвене потребе и, бар у нечем, изједначили закони у свима покрајинама. дато су законом од 95/11 199] Донесене у законодавном одбору, а на основу чл. 130 Устава, сле-
деће законске одредбе: Закон о 'устројству.
Министарства Народног Здравља; то је коренита измена у санитетском законодавству, која зајемчава обилан самосталан рад. Да би тај рад био што уеспешнији, донети су и Закони о устројству обласних, окружних и среских санитетских управа; тиме је санитет и његов рад одвојен од Министарства Унутрашњих Дела. Али то је измењено законом о општој управи, и ако су ове установе показале одличне резултате. Та је измена морала бити примљена само за среске и окружне (обласне) лекаре, а. за све санитетске установе постављени су нарочити инспектори, који су под непосредном влашћу Министарства Народног здравља. Тада je донесен и закон о устројству санитетског савета. Њиме је установљен Главни санитетски савет за целу државу, и Покрајински санитетски савети. дакон о специјалистима регулисао је, ко има право да се назове специјалистом. Да. неко буде специјалиста, треба. да проведе две тодине у некој већој болници на једном одељењу. (Специјалитет се може добити само за једну групу. Затим су донети закони о служби епидемичких лекара, O оснивању посебних санитетских установа за испитивање и сузбијање заразних болести и бесплатном давању лекарске помоћи, о оснивању и уређењу тлавног апотекареског и санитетског слагалишта, 0 снабдевању анатомских института. лешевима, о сталној болничкој комисији, O сталној ешидемиској комисији, о олакштидама, за, апотекарске помоћнике и шриправнике, о снабдевању крајева оскудним лекарима, о бесплатној лекарској помоћи у болницама, о наградама за лекарске услуте, о отварању нових одељења, у болницама, о обавезном (и рисилном
· депљењу против богиња у СОловеначкој и Далмацији, о изменама Фреда за лекар-.
нице у Босни и Херцеговини, о уређењу апотекарства (измена чл. 38. закона од
18/12 1906) за. Словеначку и Далмацију, о'
праву вршења бабичке праксе.
На, основу закона о општој управи и о чиновницима и осталим државним служе беницима, трађанског реда од 31/7 1928 и наредбом Министарства. Народног Здравља
"од 209/9 19924 укинути су здравствени од-
седи у покрајинама и установљени су у неким местима инспектори Министарства Народног Здравља, поред обласних и среских санитетских референата.
Уредба о лекарским коморама пренесена на основи законског овлашћења. 27/8
- 1993. ~
Још нема једног, општег, санитетског
закона за целу Краљевину ОХС. Ради се
по разним санитетским законима, који су вредели у појединим покрајинама, пре уједињења, што знатно отежава санитетско уређење у лржави. „IL Г. Поповић.
САНИТЕТСКА ВОЈНА ШКОЛА је била предвиђена законом о устројству војске од 1901, али је отворена тек 1/11 19292. Течај траје две године, у школу се примају ђаци са 4 разреда средње школе. По свршетку течаја, питомци се, као болничарски наредници, распоређују по санитетским установама у војсци. До краја 1997 из школе су изашле четири“ класе свршених питомаца, укушно 145. Школа. се налази у Београду при 1 Армиској БолНИЦИ. ДИ
САНИТЕТСКЕ УСТАНОВЕ. Болнице су у средњем веку у нашој земљи биле тек у заметку. Њих је било искључиво у манастирима. У хиландарско- студеничком типику, писаном око 1200, Ов. Сава је одредио, да се за болеснике у манастиру изабере ћелија, да се у њу поставе постеље, и да им се да работник, који ће око њих радити. Ако се много њих разболи, да им се даду два работника и унесе мангала, на којој ће се вода грејати и тотовити остало, што је за болеснике потребно. Архиепископ Данило наводи, како је краљ Милутин подигао једну велику Б. у Цариграду, како је за њу пронашао многе одличне лекаре, художкике, како је у Б. наместио велики број постеља, и како је болницу осигурао приходима од многих села, које је краљ ку- · пио. Цар Душан, у једној повељи из 1348 каже, да је у манастиру Хиландару подитао Б. којој ће се. давати из царског двора 2000 млетачких перпера годишње, и уз то још »гуње и клашње, и“ плшти, ш постеље одром«. Кнез Лазар је 1380 OVU редио, да се хиландарској Б. даје сваке године 100 онтија из прихода од 11 села , и засеока, приложених Хиландару. Челник Радич је 1433 дао болници манастира. Кастамонита у Св. Гори по две литре сребра, а храна болесницима да се malje из | манастира. : a
Много раније и боље се радило Ha подизању Б. у западним нашим земљама, нарочито у Далмацији, и особито у Дубровнику. Овде је била подигнута. зграда. специјално за болницу 1347, под именом Дошиз СћивН, а 1432 основано је склони- | ште за находчад. Дубровчани су 1422 подигли две Б., једну за пук, другу ва вла- стелу. ag 88