Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š
, a :
тека као и контролу над њиховим радом врши Министарство Народног Здравља.
Дрогерија има 58. Дрогерије могу :
да држе само квалификована лица, матистри фармације. Контролу врши Министарство Народног Здравља. Дозволу за отварање даје Министарство 'Трговине. Д. Г. Поповић.
САНИТЕТСКИ ВОЈНИ КОМИТЕТ уста.
новљен је 1884 са задатком, да ради на.
савременом свестраном развитку. санитетске струке у нашој војсци, у специјалном и техничком делу 'те струке. Орган је Војког Министарства и као такав подчињен је непосредно овоме, коме шаље све своје пројекте и предлоге. Уредба H пословни
ред о 0. В. К: од 1884 и данас су у важно-
сти за садањи комитет, који од 1924 носи назив: Санитетско-Ветеринарски Комитет.
Први чланови (О. В. К. 1884 су били: пред-.
седник, пуковник Др. Сава Петровић, чла-
кови: шуковник Др. Јован Машин, пу--
ковник Др. Јосиф Холец, мајор Др. Радмило Лазаревић, капетан Т класе Др. Љубиша Весовић и апотекар Алојз Хелих. Садањег (О. B. К. председник је Ђенерал Др. Мих. Петровић, а деловођа. потпуковник Др. Влад. Станојевић. ВС
САНИТЕТСКИ САВЕТ (ГЛАВНИ) уста-
новљен је Зажоном о уређењу. санитетске струке и чувању народног здравља од 80/8 1981. Тим законом је СОрпско Лекарско
- Друштво. добило право, да кандидује ре· довне и, ванредне чланове и чланове. 3а–
менике 1 О. С. Задатак РИС. О. је, да буде највиши стручно-саветодавни орган
Министарства Унутрашњих Дела, односно
начетника. санитетског одељења тога, Министарства. ви чланови ГО. О: су били: Младен Јанковић, Медовић, Клин-
„ковеки, Докић, Лаза Петровић, Отејић, Даг
нић, Лаза Лазаревић и Милутин, и Мита Поповић. По уједињењу, Г. С. СО. је установљен и · образован према Уредби од 2/7 1919, која је замењена Законом о устројству · Санитетског Савета OXO om 25/11 1991, који и данас важи.
J32,G. САНИЦА, речица у Босни, лева IIDHтока, Сане. Извире Ha североисточном
подножју Прмећ - Планине, испод Јисине (913. м), из снажног врела више села Доњег Будеља. Већ на изворишту је толико богата водом, да тони две воденице и једну шилану. На торњем току тече према истоку-североистоку, доста вијугаво, а од железничке станице ОСаница Доња скреће
све више у правац севера, и тече кроз
стеновиту, клисурасту долину. У (Сану утиче око 1 км северно-северозашадно од железничке станице Врхпоља. Већих шри-
тока, нема. Дужина његвина тока, је 21:9. км, В
а површина слива 210:7 км. JJ.
САНСКА НОЗА има своју домовину У долини реке Оане, у. западној Швајцарској. С. К. је у узгоју далеко дотерана, нарочито је у млечности претерана, те је
1881 ~
о САН-ОТЕВФАНСКИ МИР
детенерисана. Она, представља. најмлечнији тип коза. Карактеристична јој је боја, бела без знакова, и безрожност. С. HR. Досиже! израсла тежину до 100 кг, а даје 650—1.000. л млека годишње. (О. MW. је "нежна, слабо отпорна, тражи добру негу, те је њезин одгој тежак. Осим тота, ванредно нагиње септичкој пнеумонији. Због велике млечности и због моде Q. К. се врло раширила по целом свету, ма, да се у слабијим приликама изроди и доста, тешко аклимативира. — Крајем прошлота века импортирана је С. К. и у наше крајеве, нарочито у западне и јужне делове државе, у сврху оплемењивања домаћих сојева и чистота узтоја, али су многи уз гоји, због торе наведених особина, пропали. За наше прилике O. BR. не одговара, односно није прикладна, те није у стању, да надомешћује домаће сојеве. Су.
САНСКИ МОСТ, варош у Босни на (Сани, а на раскршћу путева за Приједор, Кључ и Крупу. Има, 1.059 становника. Среско. је и знатно трговачко место. У ок лини има остатака, из преисториског дода, развалина средњевековних традова, један сумпорни извор и рудник угља.
5 ; M. O. “ САН-СТЕФАНСКИ МИР (3/3 1878) из. међу Русије и Турске. По (0. О. М. »исправљена« је траница,. између Турске и Црне Горе тако, да је требала ићи од Доброштице до Корита, па на Гацко—Метохију, остављајући тај град Црној Гори, одатле на суток Шиве и Таре, па на север Дрином до сутока са, Лимом. Источна. драница, требала је ићи Лимом до Шријепоља, за-
хватити Рожај и Бихор, Суху Шланину,.
Ругово, Џлав и Гусиње, до највишет врха, Проклетија за Црну Гору, па преко Ока-
· дарскот Језера сићи на Бојану и њеним
коритом до мора. Никшић, Гацко, Опуж, Подгорица, Жаољак и Бар требали су припасти Црној Гори. Порта је шризналта, "дефинитивно независност Црне Горе. Поравнавања. међусобних сукоба. требале су Турска и Црна Гора оставити Русији и Аустро-Утарској (2). – Призната, је независност Србији, и дато јој је проширење траница, особито према. Новом Шазару и Митровици, али без тих градова; дат јој је Мали Зворник, Сажар би северни део освојеног Нишког OCammama, (3). Турци, који се иселе из области, пшрипојене Србији, могли су задржати своја имања, (4). Порта. је признала, независност Румунске (5). i ! Бугарска је конституисана као аутономна, трибутарна кнежевина. са, хришћанском владом и народном војском. Она. је требала обухватити Бугарску и Источну Румелију јужно од Балкана, готово сву Македонију ca Кавалом до шред “ врата, Ослуна, до Охридског Јевера и до вападних траница каза Врање, Куманова,
. Кочана, Тетова и Охрида, на истоку ићи
на ушће Вардара, Отруме и Месте, пред врата, Једрена, и обухватити област Лиле-
А
#