Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

квалитета. Уведена је у мањем броју и у наше крајеве, због оплемењивања домаћих пасмина на већу гојазност, али није задовољавала због знакова. дегенерације и због неподесних прилика за њу код нас. 0.

САХАТ - КУЛЕ подизане су ју српским ~

областима, већ у 12 веку. Зна се, да је једна таква кула била у доба Немањино код његове задужбине Студенице. На. тој 0. К. постављен је био часовник, по западном обичају, да избија часове. Руски Нуеконов летопис сачувао је белешку, под 1404 тодином, да је тада постављен у Москви први сахат и то на двору великога, кнеза, близу цркве Св. Благовештења. Тај сахат је начинио и поставио један Србин, калуђер Лазар, ва кога се каже, да је мало пре тота дошао из српске земље. Турски теограф Хаџи-Калфа, забележио је око половине 17 века, у свом путопису, да је у Скопљу видео кулу и на њој сахат из времена неверника, који је лепши од свих сатова, што их је он видео по хришћанским земљама, да избија сате и дању и ноћу, а тлас да му се разлеже на два часа. у наоколо. Вероватно је, да је сличних кула и часовника, било по свима српским земљама. Турци су их ревносно обнављали и нове подизали, узимајући често за њих звона са хришћанских цркава. Отога и данас има, готово у свакој вароши и варошици Јужне Србије нарочита, С. К. ЛЕ

САХИЈЕ. Док су Турци владали Србијом, није било поште. Тада су сву шреписку и остала државна документа између београдског везира и Порте у Цариграду носили татари (в.), а преписку између појединих власти у земљи сурукџије (в.). Али су татари, сурукџије, па и сејизи (в.) вршили само пренос званичне кореспонденције. Приватна је кореспонденција била искључена. Приватан свет, нарочито трговачки, био је упућен самоме себи. Ако је неко хтео послати коме писмо, какву ствар или новац, слао је то по прилици и путницима, који су за до-

тично место путовали, па и по непозна- ·

тим људима, којима је своје пошиљке поверавао »у аманат« (в. Аманети). Али је путника. било ретко, а за даља места скоро никако. Стога је тада и у Србији, као и свима областима. турскога, царства, по стојала, једна врста приватне поште, коју су обављали (О., писмоноше по занату. Они кису били државни, већ јавни приватни ортани, који су тај посао вршили као неку јавну радњу, са знањем и под заштитом власти, и на њихову је услугу сваки могао рачунати. О. су се познавали по оделу особитог кроја, нарочито по томе, што су на подвези испод колена, леве ноге носили звоно или шпрапорке, да би им се ход чуо. |

Од приватних лица прикупљали су С. писма, гдекад и аманате, а кад их при-

_OBAU!

купе толико, да им се исплати пут, пола зили су пешице све до крајње тачке своје линије. Београдске су СО. ишли до Скопља, Велеса, Битоља и Пловдива. То су били махом Турци, и ишли су мирно и слободно по целој Турској. Прапорци на левој нози отлашавали су њихов пролазак. Штедели су их и сами хајдуци. Свако насиље, учињено над. њима, турске су власти оштро кажњавале као велики злочин. Знало се од прилике колико наплаћују за. пренос писама до извесних места, али је свакојако било и потодбе, нарочито у случајевима, кад је неколико трговаца имало важних и хитних писама, па им је било много стало да С. што пре пође. С. је тада, полазио на пут за нарочиту награду, која. би му могла накнадити оно, што би изгубио ранијим поласком и са мањим бројем хисама. На путу су се О. задржавали у важнијим местима, ради одмора и предаје шисама, за та места, прикупљали су нова шисма и пошиљке и ишли су даље. Тако су радили и у повратку.

У Београду је било (О. све до 1830, јер су аустриски татари кришом и ва свој рачун носили и приватна писма (в. Курири страних држава кроз Орбију), те је због веће брзине и веће сигурности свет радије поверавао своје пошиљке њима.

– Д. Димитријевић.

СВАГЕЛ ФОРТУНАТ, фрањевац, шпритодни латински песник, проповедник (1715, Вараждин — 1767, Вировитица). Штампао је у Загребу 1761 прву свеску својих проповеди под натписом Ориз зејесват сопсјопит Testialium ordinariarum et extraordinariarum croalice, C латинским предTCBODOM. Ђ.

СВАЧ, варош јужно од Бара. У средњем · веку било је у О. седиште епископа. Данас су остале само величанствене рушевине (О. у једном потпуно пустом и ненасељеном пределу. Ту се у рушевинама, налази и врло велики број цркава, од којих се по својим дименсијама. нарочито издвајају две, 22 м дугачке и око 7'50 м широке. Цркве се одликују својом основем, која има облик дугачког правоугаоника са апсидом, пространом и споља и изнутра. Унутрашњи простор не показује кикакво рашчлањење, а код једне од њих налази се звоник изнад олтарске апсиде. У тимпанону улазног портала једне од ових цркава, који подсећа на цркву краљице Јелене у Грацу, сачувани су фрагменти слике Богородице са малим Христом, што показује, да је црква била тпосвећена Богородици. На жалост, варвар-: ски су и намерно уништени сви натписи, којих је било на главној фасади. Од њих се сачувало само“ по које латинско писмо. Цркве су биле католичке. Место, на коме је био (О. сада се зове Шас.

Варош је већ у 15 веку почела пустети и утицајем политичких прилика брзо је потпуно запустела. Већ 1406 молио је епископ из С. Венецију, да се утврди и зи-

— BI —: *