Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

СВЕПРАВОСЛАВНИ КОНГРЕС дсвима, опаше њетово место, као што је то било раније. : ЕЛ В. Ш-Ћ.

СВЕПРАВОСЛАВНИ – КОНГРЕС, | сазвал “од цариградског патријарха Мелетија IV,

одржан је (у Цариграду 3/5—5/6 1928 чи pac-"

прављао је ове предмете: О добу за рукоподожење ђакона, свештеника, и: ешископа. о духовној и телесној способности црквених пастира, о шишању носе, о кроју одела, о брачним сметњама, о разводу брака, о календару, о постовима, о дозвољености брака, свештеницима. и Ђаконима. после рукоположења, о заузимању, становишта, поводом свргнућа рускога. патријарха. Пихона. У раду (О. К. учествовале су све шравославне автокефалне цркве по својим делегатима, а оне, које нису послале своје заступнике, махом су изјавиле пристанак на решења QC. К. Делегацију српске шравославне цркве сачињавали су: митропо-

лит црногорско - приморски Др. Гаврило

Дожић и Др. Милутин Миланковић. шрофесор Университета у Београду. Закључци С. К. остали су до данас махом неизведени, јер су наишли на противљења, у црквама. : 12 И) СВЕСЛОВЕНСКА НКНЊИЖАРА у Београду основана је 1910, а обновљена 1919. Оошственици су: М. Ј. Стефановић и друг (Н. Живковић). За време рата и окупације Београда књижара, је уништена, а непри-

јатељеске власти су осудиле оснивача. Cre--

фановића на смрт, и једва се успело да ве смртна пресуда не изврши. (. К. је издавала српске и руске књиге и средњешколске уџбенике. Укупан број издања, је 149. О. К. има велико стовариште, потлавито српско-хрватских и руских књига. 7.

СВЕТА АНА. 1. Црква у Кутима (Бока.

Которска), код које су сахрањени јунаци, |

игтинули 1687 на Каменоме. — 2. Манастир у Олавонији. Спомиње се у 18 веку. Укинут је 1775 и сједињен са. Шалдром. 3. Црква у О. Ширџи (на Бојани). Сада, је у рушевинама. Вероватно је сазидана. ј965 (задужбина краљице Јелене“). 4. Скит манастира. Св. Павла у Оветој Гори. _ B..UI-H.

СВЕТА БОГОРОДИЦА ~ ТРОЈЕРУЧИЦА у, Скопљу задужбина. је сршеког MNipajba, Милутина (1252—1321). Орушена. је још у првим деденијама турске владавине, потлавито ради зидања турских трађевина, у првом реду џамија. ПЏостоји шредање, да је на темељима (. B. 'Т. Јаја-паша, велики турски војсковођа, освајач Омедерева, подигао своју познату Јаја-пашину џамију.

Литература: Влад. Р. Петковић, Стари српски споменици у Јужној Орбији; 1. О. Јовановић, Знаменитости у Скопљу. M. M.

СВЕТА ГОРА. В. Света IImanmma, 1.

“ СВЕТА ГОРА (АТОНСКА), поред. Касандре на западу, и Лонгоса у средини,

трећи и најисточнији копнени језик, који се из македонског полуострва. Халкидеке пружа у. Егејско Море. Дужина му је скоро 50 км, а ширина му се мења до 10 км. У старо се доба. звао Атос, као и торостасна, скоро 2.000 M висока, на врху гола, једном дрквицом крунисана, Атонска куна, која се тамо диже на крајњем југу, и види се из далека, нарочито с мора. Ређе је било друго име Акте (мореки брег, обала). Своје садашње име добила је (О. Г. у средњем веку по томе, што је кршевита, и што је још од 10 веха. постала, једним од великих средишта. тгравославнот монаштва. Од Халкидике је она. одвојена! усаним земљеузом, званим Шревлака (словенско име). Кроз Превлаку је. стари персиски шах Кееркс пред свој велики поход против Грка, (483 шре Хр.) шрокопао поширок канал, кроз који је шровео своју флоту, бојећи се да му је на тучини не полупају буре, тако честе у оним вода ма. У унутрашњости (О. Г., уз многобројне чуке и брда, која су сва много нижа од Атонског Врха; мешају се провалије и клисуре, али и питомије долине. (Воде има доста, у планинеким потоцима. и изверима. Највећи Део површине је обрастао зеленилом, буковим, кестеновим, чемпресовим и др. шумама, џбуњем, а и маслињацима, виноградима и воћњацима. тамошњих манастира. У приморју се смењују грдне голе стене, које запљускују морски таласи, и шљунковита или песковита обала у заливчићима. Клима је тамо средоземна, са жарким и сухим летима, са досадно ветровитим јесенима. Зими бива тамо и снега, осим у приморју. Најпријатније је пролећње време. · (Први, познати становници Q. Г. били су Трачани, а затим, већ на неколико векова пре Христа, помињу се грчки насељеници у појединим тамошњим тградићима. Кад је трчку и македонску власт тамо одменила римска, и кад је настало хришћанско доба, (О. Г. се и сама покрстила. По доцнијем месном предању, тамо је дошла сама Богородица, прогласивши (О. Г. за своју земљу. Огромни Зевсов кип и други многобројни идоли, којима, се тамошње становништво дотле клања JO, срушили су се тобож тада сами од себе, а поникле су прве хришћанске ботомоље. · Предање · приписује већ првим хришћанским римским царевима грађење. задужбина на. С. Г.: Константину Великом оснивање шротатске цркве у Кареји, Константиновом сину Константу оснивање ма настира, Кастамонита, цару "Теодосију 1 (— 395) зидање манастира. Ватопеда, њетовој кћери Пулхерији постанак манастира Кенропотама и Есфигмена. (Ове су то, дабогме, ' легенде. | . Од 5 ma до 7 века, за време бурних хунских, тотеких, словенских и других варварских провала на Балкан, O. IT. je нечујно запустела. Последњи помени о њеним старим грчким градићима су из 5 ве-

-=-88