Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

ка. Затим сене зна ништа о томе крају све до 9 века, када наједанпут искреава

православна монашка (О. Г., место раније“

трађанске. : | Историја монашке (С. Г. дели се, према,

кроменама у саставу те монашке целине:

и у њеном манастиреком и општинском уређењу, на три периоде: 1. Од почетка, па, до друте половине 10 века. 2. Од тада, па, до краја, 14 века, и 3. Од тада: па До данаје. ТА, +

Кроз целу прву периоду, С: Г. је: била, под трчко-византиским царством. Кад“ је шочела 73, периода, т. ј. монашки живот на (О. Г. не зна се тачно. По једном мишљењу, то би било још у другој половини 7 века. Но за монашка. насеља. (О. Г. из тога. времена не знају ни шпредања ни историски споменици. По свој прилици, први су се монаси настанили на С. Г. у 5 и у почетку.9 века, т. ј. у доба, византиских царева иконобораца. Ти су пареви тонили византиске монахе и затварали им манастире, јер су, се за иконе највише заузимали монашки кругови. Од те хајке, монаси су бежали у далеке или пусте

кутове Византије, па ваљада и на (С. Г. У

првој половини 9 века морала је на (О. Г. већ постојати доста јака монашка насеобина, са којом је почела рачунати и званична, византиска црква. За то су царитрадском сабору. за, гужидање иконоборства, присуствовали и представници, О. Г. мог наштва.

Због арабљанских тусареких напада, од

којих је у овој периоди ужасно патило

византиско средоземно приморје, па и. (С. Г.. на њој су се, бар у почетку ове периоде, испалптали IO свој прилици само усамљени монаси, по забаченим. ћелија ма, пећинама и другим пустим местима. Први такав пустињак, који се тада, помиње, и то само у предању, био је Св. ШеTap Атонски (празнује се 19/6), најпре Војвода византиског – цара, иконоборца, Теофила, (829—849), а после бегунац од цареве немилости · због неке изгубљене битке. Но одмах затим наводе се, у шредањима или у опоменицима, и први познати ктитори (оснивачи) (О. Г. манастира, као и први познати тамошњи манастири, на пр. манастир Јована, Колова, (Крње), не додуше на самој О. Г. него недалеко од Превлаке код града. Јериса, ша, Василијев манастир, 7. ]. Васишија, сученика 7 пи вотописца. солунског митрополита. Јефтимија, можда. садалшњи Хиландаров полу порушени манастир истог имена, мало даље од Хиландара. на обали морској, па, Климентов манастир, ~ неког непознатог Климента, и т. д. С погледом на опасност од араољанских, нарочито критских пусара, то су били само малени манастири од по неколико монаха, а не богате и много људне лавре. У овој периоли, на (С. Г. су се настањивали, и као“ усамљени (и као манастирски монаси, само Грци. Јер, византиско шравославље је тала тек почело

ОСВЕТА. ГОРА (АТОНСКА)

продирати међу словенска и друга шлемена, (у ближем и даљем сдуседству (О. ЈГ. Још од ових времена, као и данас, женска, лица нису могла шристушити на (О. Га камо ли испаштати се тамо и традити женске манастире. ·

У 'овој првој шериоди, па после и у друтој, на С. Г. је постојало само општежитељно ' манастиреко уређење, са 'заједничком испосничком трпезом ва све калуђере у манастиру, и у опште са заједничким издржавањем из манастиреких сред става. Облик манастиреке управе био је у обема тим периодама. само монархичан, т. J. саг по једним, готово диктаторским, итуманом на челу свакога манастира. Уз игумана. је шостојао и савет манастирских стараца, који је итуману поматао у пословима. Општу управу целе (С. Г. монашке заједнице чинио је, још од овога доба, један старешина, који се, као и у неким другим монашким заједницама на грчком истоку, називао шрота, а који је у овој првој периоди имао готово исто тако неограничену власт у ошптинским као игумани у, манастирским пословима. Шрота је најшре столовао! незнано тде, а. од шрилике од краја 9 века у Меси (Средини). То је Кареја (Ораховица у старим српским епоменицима, т.ј. Лесковашц). Ту се, Ha истом месту тде и данас, налазила · протина, ћелија и општинска црква, тако звани протат, коме су припадале и многе друге карејске ћелије. Прота је још од почетка, ша догод је постојао на Q. Г., био биран на цео живот. У овој првој периоди, па донекле и у другој, бирао та је ваљада вабор (О. IT. отаца, а после византиски цар између неколико кандидата, које би речени. сабор из своје средине упутио у Цариград. Шрота, је непосредно заповедао Haj многобројним ~ ћелијама протата. у, Кареји, које су, ваједно. с протатом, чиниле “PP. 8B. прошину · карејаку лавру. Сем тога, шрота је у овој периоди располатао и свима (О. Г. местима без господара, па и“ свима тамошњим запустелим манастирићима. Уједно је он био и надворник над управом и над монашким животом у свима манастирићима. Сем проте, за опште шослове (О. |. састајао се у шротату, с времена на време, сабор тамошњих стараца. (свих манастиреких игумана, и друших виђених испосника). Но и ту је прота, кога су на сабореке седнице пратили његови многобројни. карејски ћелијаши, имао у овој периоди. пресудан утицај.

Крајем 9 века. (мало пре 881), (О. DP: je била, толико скроз монашка. земља, да ју је византиски цар, Василије 1 Македонац и званично поклонио њеним монасима, укинувши/ на њој сваку другу власт, и узевши је 'под нелосредну“ цареку за штиту. Он. јој је, дакле, дао самоуправу; коју су после потврђивали и, његови на-

ледници, и која траје све до данас.

= 554 EI i