Narodna milicija

27 watt 1901

MANIFESTACIJA REŠENOSTI NARODA JUGOSLAVIJE

General-major ČEDOMIR DRULOVIĆ

Prvi dani posle stvaranja stare Jugoslavije ili kako su je u početku nazivali Kraljevine SHS — nagovestili su našim narodima da ta Jugoslavija nije ono zašto su se borili. Stvorena da služi zapadnim imperijalistima — pobednicimn u I svetskom ratu — i od njih predata na upravu velikosrpskim hegemonistima, koji su se stavili u službu tudjinu, ona je od svoga početka pa na dalje dobila i nosila nenarodni karakter. Da bi zaštitila svoje sebične interese, vladajuća klika, vodila je politiku ekonomskog pljaćkanja, nacionalnog ugnjetavanja i političkog obespravljivanja, zato je bivša Jugoslavija pretstavljala tamnicu naroda. Ta izdajnička i antinarodna politika naročito se je oštro izrazila u sramnom aktu vlade Cvetković-Maček od 25 marta 1941 godine — u aktu, potpisivanja sporazuma o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Sramotni sporazum, po kome je Jugoslavija trebala biti uključena u Hitlerov plan gospodarenja svetom i u kome je ona trebala da posluži kao baza i otskočna daska za napad Nemačke na SSSR sa tog pravca, prirodni je i jedino mogući ishod i rezultat ne-

narodne i izdajničke politike vlastodržaca stare Jugoslavije. |

Sporazum od 25 marta naši narodi pravilno su shvatili. Oni su u njemu videli, s jedne strane, da se je izdajnička vlada bacila blatom na njihovu čast, slobodarske i borbene tradicije, a s druge strane, da ih·je predala u ruke krvniku koji je spreman da sa njima obračuna na najbrutalniji način. Radi toga je 25 mart za naše narode bio znak na uzbunu protiv smrtne opasnosti u koju ih je dovela politika izdajničkih državnih upravljača.

I naši narodi, široke narodne mase, sve ono što je u našem narodu bilo pošteno i patriotsko, digli su svoj glas protesta dva dana nakon priključenja Trojnom paktu. Sopstvenim snagama narod je, rukovodjen Komunističkom partijom Jugoslavije — doslednim i oprobanim pobornikom narodnih prava, učinio kraj zločinačkoj politici izdaje vlade Cvetković-Maček. Svrgnuo je tu vladu i jasno i otvoreno pokazo čitavom svetu svoju odlučnost da brani svoju slobodu, svoju čast i da će radije umirati u toj borbi nego živeti u ropstvu i poniženju. Pred snagom naroda nije se održala vlada izdajnika, zgažen je sporazum o pristupanju Trojnome paktu. Koristeći revolt narodnih masa, jedna reakcionarna grupa izvršila je dvorski prevrat, plašeći se da ovaj revolt ne predje granice koje su toj grupi konvernirale — došla je nova vlada na čelu sa Simovićem.

Pred vladu generala Simovića narod je postavljao jedne zadatke, a ona je reševala druge. Narod je hteo po svaku ceno odbranu zemlje od fašističkog agresora i zato je zahtevao korenite·promene u vodjenju, kako unutrašnje tako i spoljne politike. Neodložno je trebalo pristupiti

DA BRANE SVOJU ČAST |I SLOBODU

demokratizaciji zemlje, rešenju nacionalnog pitanja i likvidaciji V kolone, čisteći državni aparat i vojsku od mnogobrojnih špijuna i štetočina, koji su se bili ušančili na svim rukovodećim i iole važnijim. mestima državne uprave. Iz istih razloga trebalo je preorijentisati i spoljnu politiku i nju prilagoditi interesima i željama naroda, nasloniti se na Sovjetski Savez i vezati se s njim ugovorom o savezu i prijateljstvu. –

Nenarodni režimi tokom 28 godine vladavine u staroj Jugoslaviji, politikom nacionalnog ugnjetavanja i proganjanja svih demokratskih snaga, u prvom redu Komunističke partije i ostalih patriotskih elemenata, doveli su u pitanje jedinstvo naših naroda, poljuljali njegove moralne temelje. To je bio jedan momenat više koji je borbu, koju su naši narodi otvoreno poveli 27 marta, činio težom. Pa i uprkos takvog stanja, patriotske snage naše zemlje sa Komunističkom partijom Jugoslavije na čelu, znale su da narod koji hoće da se bori i koji zna zašto se bori, u svojoj pravednoj borbi nemože biti poražen. Radi toga je zahtevano od vlade generala Simovića da prekine sa politikom vlada koje su joj prethodile i da podje putem organizova–nja zemlje za odbranu. Borbenost i istrajnost, koju su naši narodi izražavali kroz vekove, opirući se raznim гтамојеуаčima, bila je jedna garancija više da će slobodarski duh naših naroda izdržati iskušenja, koja je nagoveštavao skori rat sa najdrskijim i najernjim od svih neprijatelja, koje su imali naši narodi — sa nemačkim fašizmom.

Čišćenje vojske i državnog aparata od petokolonaških i izdajničkih elemenata, demokratizacija zemlje i napokon

očuvanje vojske od sloma, pred koji su je doveli neprija-

telji naroda, koji niti su mogli, niti su hteli shvatiti da vojska ima da služi ne njihovim prljavim interesima i ciljevima, nego interesima naroda, bio je osnovni zadatak

.— zadatak čije rešenje nije trpelo nikakvo odlaganje. Po-

treba odbrane zemlje i napokon garancija da će se prekinuti sa politikom izdaje, nametale su potrebe traženja iskrenog saveznika, jer reakcionarne vlade sa svojom politikom »večnih prijateljstva«, sa profašističkim i fašističkim vladama susednih zemalja, doveli su naše narode da se u najvećoj opasnosti, u kojoj su se ikada nalazili, nadju bez prijatelja — bez saveznika. Istoriske veze našega naroda sa bratskim ruskim narodom i ljubav i poverenje koje su naši narodi gajili prema bratskom Sovjetskom Savezu, i mimo politike nepriznavanja Sovjetskog Saveza od strane zvaničnih pretstavnika stare Jugoslavije, orijentisali su naše narode da potraže takvog saveznika baš u Sovjetskom Savezu. Kroz rad Komunističke partije Jugoslavije naši narodi su se bili upoznali sa moćnom zemljom socijalizma, sa