Narodna milicija

ŽIVO”

A ı RADA

U poseti kod druga Ministra

SEDAM PUTA UDARNA

Trasa Autoputa teče kroz zelenilo livada, i šuma. kroz žitna polja. preko rijeka i potoka i izgleda, kao sjajan svjež pas na zelenoj jedrini naše zemlje. Zove se »Prafstvo-Jedinstvo« i znači još jednu konkretnu potvrdu snage naše revolucije i 50cijalističkog pairiotizma slobodnih naroda.

Sa zagrebačke i beogradske strane brigade Narodnog fronta idu jedne drugima, u susret, omladinski kolektivi, svaki na svom kilometru, svaki u gorućoj želji da se Što prije spoji sa susjedom, rade ši-

roki, skoro čeliri stotine kilometara, dugi autoput. |

Uz desetine i desetine kilometara, završenog druma, uz propuste, nadvožnjake, kolosjeke i mostovo rasle su i čitave brigade novih stručnjaka, koji su već ušli ili ulaze u naše fabrike i preduzeća, u naše zadruge i zadružne domove.

Kroz Sremsku Ravnicu, kroz spačvanske šume provodi omladina Autoput, diže nadvožnjake.i gradi nasipe i propuste. U spačvanskim šumama Nijemci su četrdesetdruge porušili nasipe na Savi u namjeri da podave spačvanskoe partizane. Rijeka je proplavila šume, ali partizani su se na vrijeme probili i udarili ponovo po Nijemcima. Dok to pričaju, graditelji autoputa pokazuju na stablima tragovo koji još 50vore dokle je voda bila doprla. Oni znaju da su Nijemci čotrdeset i četvrte, kad se front približio ovim šumama, opet srušili пазјре na, Sa,vi. Voda se tada, u ljutoj zimi smrzla, i bitka, se vodila na, ledu. Ubrzo Nijemcu nije bilo ni traga, ni glasa.

Tako na svakom kilometru žive bezbrojne uspomene naše oslobodilačkoe borbe. Na, svakom kilometru, na svakoj stopi zemlje, one se vozuju sa današnjom borbom u dušama dosetina i stotina, hiljada graditelja kojima, tako krvno sjedinjenim, formiraju lik.

Među tu poletnu radničku, seljačku i školsku omladinu došla je 80 maja brigada, omladinaca-milicionara. »Kud će OVOlika, milicija?« pitali su omladinci. Ali su milicionari odmah objasnili svojim drugovima: »Došli smo da radimo s vama«

1. juna brigada je bila na svom radnom mjestu.

Sto sedamdeset mladih ljudi, komunista, članova, Partije i Saveza, komunističke omladine, sačinjavalo je brigadu. Došli su iz svih srezova, zakazali sastanak u Веоgradu i izabrali svoj štab. Na gradilištu, sve omladinske brigalo pratilo su živo rad milicionara.

10

A oni — dobiju dnevne i desetodnevne naloge, održe konferenciju, smanje гоkove — pa proemaše i obavezu. Radili su u četiri smjene, dan i noć, na nasipu, na, najtežim betonskim radovima. na nadvožnjaku kod Vognja, podigli su betonski most preko ročice Čikas za 18 dana, sagradili preko dvjesta metara dugački prilazni put za jodno poslije podne. Poslije mjesece dana, brigada je bila, triput udarna, dostigla, prosječno premašivanje norme za 400%, a poslje dva mjeseca ponijela je častan naziv sedam puta udarne i četiri puta pohvaljene brigade.

Kad je objavljena Rezolucija Informbiroa, brigadisti-milieionari, kao i svi graditelji Autoputa, zadrhtali su od uvrode. Ali je naš Centralni komitet učio: radit ćemo i dokazali istinu. Toga dana graditeljima, Autoputa udvostručila se snaga. Toga dana, mladi komunisti milicionarske brigade ispunili su dnevni plan sa, 900%.

— Ебо odgovora, — rekao je komandant brigade Žika, Stanković.

On ima, 22 godine iskrene zeleno-plave oči i sjajne kose. Visok i mršav stoji pred nama i uzbuđeno nam priča o doslobolilačkoj borbi, o svom životu koji je jedva od bezbrojnih potvrda, naše revolucije i naše istine. ; .

— Prije rata sam bio kovački šegrt u Leskovcu. Bugarski i balistički fašisti pobili su mi četrdsetprve cijelu porodieu od pet članova. Mai je na strijeljanje morala, da, nosi i malog brata. Bilo mu je jedva dvije godine. Pokosili su ih. Ali Je dijete, taj moj mali brat, slučajno ostao. živ. Pronašao sam ga sam, pod leševima, i spasio. Bilo mi je tada petnaest godina, kad je Partija pozvala i ja sam otišao u borbu.

Na, brigadirskoj bluzi Žika nosi dvostruka, odlikovanja: orden za hrabrost i orden zasluga za narod iz rata i medalje borbe za izgradnju socijalizma. Borio se četiri godine i preživeo osam rana. Bio je zastavnik, učio je, položio dva razreda gimnazije, nakon oslobođenja kurs za rukovodioce. milicije i sad je ađutant Uprave milicije Beograda.

I nije čudo da je Žika sa svojim drugovima, zadrhtao od uvrede kad je čitao Rezoluoiju. A najbolji brigadist. Milivoje Tošić, nosio je prelaznu sekcisku zastavicu, i ma kako da je stozao u šakama ona, je ftreperila i odavala njegovo uzbuđenje. Sjoo je pored nas i pažljivo nam zagledao u lica svojim sivim čeličnim očima. |

"ljubav i

Sa konferencije brigadista-milicionara

— Ne umijem da, se izrazim. Bio sam ferenski radnik u ratu i naučio da, treba biti najmirniji kad je najteže. Ali gledaj. ova Rezolucija čini da u meni sve kipi...

Pa kao da se odjednom dosjetio kuda da, usmjeri tu kipuću snagu, viknuo je:

— Pozovimo na takmičenje sve omladinske brigade, za, Tita, za Partiju!

"Trideset i pet hiljada graditelja Auto-

puta takmičilo se u čast Kongresa, i uzelo nove obaveze. . Uz brojke koje su govorile o materijalnim ispunjavanjima obaveza nicale su i druge: analfabetske tečajeve završilo jo 2919 omladinaca i omladinki, pročitano 20.909 knjige, održano 1712 različitih stručnih, popularno-naučnih i političkih predavanja, održano nokoliko stotina, bioskopskih pretstava, logorskih valri, literarnih i umjetničkih kružoka, čitalačkih časova, Na poziv Partije otišlo je na rad u industriju oko 4800 omladinaca i omladinki, 1800 završilo je stručne kurseve, a, 1600 položilo stručno ispite 1 avgusta.

Birali su delegate za Kongres. Kamion sa, delegatima, iskićen zastavama i parolama, prošao je dobar dio radilišta na putu za Beograd. Mašinovođe sa lokomotiva pozdravljali su delegate dugim zviždukom, traktoristi su bacali kape uvis i klicali »Fozdravite Tita«, omladinci su delegalima davali nove obaveze, radnici i učenici kovačke radionice I sekcije poslali su Titu i Kongresu minijaturni alat sa Autoputa.

Milicionari su takođe poslali svoje pozdrave Kongresu i ispisali parolu:

»Za Kongres — za Staljina, — za Tita — norma danas mora biti najviše prebačena.« I na dan početka Kongresa, brigada je prebacila normu za 890%.

Milicionari su bili prvi u kongresnim danima. Glavni štab omladinskih radnih brigada na Autoputu dodijelio je milicionarskoj brigadi zastavu »Kongresnih dana« za stalno. Zasjale su oči Žike Stankovića i Milivoja Tošića, uzdrhtale grudi bivšeg terenea Milivoja Milića, partizanskog diverzania i tenkiste Mije Isića, graditelja pruge Šamac-Sarajevo i Novog Sela Veselina Petrovića, sjajnog organizatora Veselina Vlajkovića i svih drugih omladinaca-milicionara. Zastavu »Kongresnih dana« miliciona,rska brigada, predala, je u Beogradu svom prvom rukovodiocu Aleksandru Rankoviću, drugu Marku, prenoseći mu s njom | povjerenje graditelja, sigurnu vjeru u pobjedu socija,izma.

Roksanda Njeguš