Narodna milicija

Др. БОРИСЛАВ ПЕТРОВИЋ

ЗАРАЗНЕ ЦРЕВНЕ БОЛЕСТИ

Најчешће заразне цревне болести јесу трбушни тифус, паратифус и срдобоља. Ове болести наносе огромну штету нашим народима. Врло су тешке „опасне по живот и вежу болесника дуже времена, за постељу. Од њих се можемо прилично лако заштити, али као и у свакој борби, ове непријатеље ћемо у толико лакше победити, у колико их будемо брже и боље упознали. Ради тога је потребно да сваки наш грађанин зна шта су трбушни тифус и срдобоља, како се преносе на здравог човека, како се лече и, што је најглавније, како се од њих можемо заштити. Ако упознамо широке народне масе са овим питањем, број оболења од заразних цревних болести смањиће се бар на половину, а то је, како ћемо видети, врло могућно, корист од тога биће огромна.

ТРБУШНИ ТИФУС И ПАРАТИФУС. Практично велике разлике између ових двеју болести нема па ћемо о њима говорити уједно и употребљаваћемо заједнички израз тифус. Ову болест изазивају сићушна, голим оком невидљива, жива бића која се општим именом називају бактерије. За различите болести различите су и бактерије које сваку од тих болести изазивају.

Код тифуса треба, знати неколико ствари које су међусобно чврсто повезане. Прво, болест је заразна. Здрав човек је може добити само од тифусног болесника. Друго, тифусни болесник излучује (избацује из себе напоље) тифусне бактерије са изметом или са мокраћом. Треће, тифусне бактерије у тело здравог човека улазе само кроз уста, то јест са храном или са водом. Напослетку, тифус се најчешће појављује преко лета и с јесени, када људи једу много више пресну храну, много воћа и поврћа и када пију много воде.

Извор тифусних бактерија, па према томе и заразе, јест тифусни болесник, који излучује тифусне бактерије за, време болести, а врло често и дуго после прележане болести, по неки пут и до краја свог живота. Овакви људи, који су после прележане болести извор тифусних бактерија, зову се тифусне клицоноше. Док тифусни болесник лежи у постељи он је тако тежак болесник да, из постеље не устаје. Често има, пролив и запрља руке,

4 8

Нар O

Проузроковаги тифуса јако увећани

постељно и лично рубље. Овако запрљане руке или рубље садрже на себи мноштво тифусних бактерија и свако лице, које би се руковало ва овим болесником или које би узимало у руке његово прљаво рубље може се заразити тифусом. Исто тако ако болесничка послуга не пази, већ измет и мокраћу тифусних 6олесника баца на откривено место, тада на измет падају муве које на својим ногама и крилима преносе измет у коме има тифусних бактерија, падају на хлеб, воће и поврће или посуђе и на ово стресу и оставе по мало измета а са овим и тифусне бактерије. Довољно је да здрави људи једу такав хлеб и воће или да се служе непраним судовима, па да се разболе од тифуса. Много пута тифусни болесници болују на ногама и не знајући да су болесни од тифуса. Они иду, по неки и раде. Овакви болесници су најопаснији сејачи тифуса, и само руковање са оваквим болесницима може пренети тифус. Но често ни они, ни

њихова околина не знају за њихову болест, те се њих нико и не чува. Овакви болесници су нарочито опасни у крајевима где нема нужника, па се нужда врши где ко стигне. Тамо са изметом тифус разносе не само муве, свиње, пси и друге животиње већ највише киша, која спере загађени измет и вода са изметом понесе тифусне бактерије у потоке, реке, изворе и бунаре. Оваки онај који пије на тај начин загађену воду може се разболети од тифуса. Ови су болесници најопаснији када раде по радњама, са животним намирницама (особље запослено по кухињама, мензама, пиљарницама итд.).

Има случајева када се вадећи воду из неког извора (кладенца) или бунара запрљаним судом загади вода и када се сви они који пију тако загађену воду заразе тифусом. На овај начин је била заражена читава једна махала у селу Лалинцу (Срез врањеки) 1981 године.

Нехигијенски и хигијенски нужник са јамом за Ђубре

Често у истој кући по неколико лица једно за другим оболе

"од тифуса заравивши се додиром са болесником, односно са ње-

говим прљавим рукама или рубљем. Исто тако није редак случај да се рођаци или суседи као посетиоци тифусних болесника, заразе тифусом. Но у сваком од ових случајева је важно да, док тифуесне бактерије не уђу у здраво тело, у здравог човека, овај не може оболети од тифуса. С друге стране тифусне бактерије могу заразити човека само улазећи кроз његова, уста, тј. са, храном или пићем (водом). Ако све то што емо до сада рекли просто повежемо излази да без болесника, нема тифусних бактерија, (које у медицини друкчије зовемо и заразним клицама), да се здрави тифусом могу заразити само од болесника, и да је тифусним бактеријама (клицама) пут од болесника до здравог загађена храна, или вода.

У почетку смо нагласили да тифуса има најчешће преко лета, и с јесени када, се много једе пресна храна, (воће и поврће) или када се пије много воде. Човек преко лета више жедни и готов је да пије прву воду на коју наиђе, не водећи увек рачуна с томе да ли је ова чиста или не. Разумљиво је да под тим условима има више вероватноће да се зарази тифусом. Слично је и са воћем и поврћем којих у том времену преко године највише има па се највише и једу. На воће и поврће највише падају запрљане муве, загаде их и кад човек једе такво запрљано воће и поврће он се и зарази. Но и код веће употребе воде те воћа и поврћа, заражавање тифусом је чешће и због тога, што се тиме и сама црева поремете и постану осетљива на оболење од тифуса. Из овога што смо рекли, већ јасно излази како се можемо сачувати од тифуса. Но, пре него што пређемо на, то питање рећићемо неколико речи о томе како изгледа болесник оболео од тифуса и шта треба са њим да радимо.

Када тифусне бактерије уђу у здрав организам оне почну да се множе, али организам на осети одмах њихов улазак. Оне се морају намножити у извесној мери па да тек онда, организам осети знаке њиховог присуства, тј. да је болестан. Време од уласка тифусних бактерија у тело до појаве првих знакова 060-