Narodna milicija

ošlobođenje bugarskog naroda, semi revolucije. Tako se on uzdiže iznad ostalih svojih savremenika revolucionara i postaje vođi i ideolog revolucije.

Hristo Bolav je годеп 25 decembra 1848 g. u Kaloferu. Njegov otac Botjo Petkov, bio je učitelj, obrazovan čovek, ruski vaspitanik. Od njega je nasledio ljubav prema znanju i nezavisnost. Od majke je dobio pesničku dušu i ljubav prema narodnim pesmama. Botev 5е školovao u Rusiji, u Odesi, ali nije za= vršio, jer je bio isključen iz škole zbog »slabog uspeha«, a ustvari sam je prestao da pohađa školu. Već druge godine imao je posla sa carskom policijom. Na njega su šnažno ulicale noye дгиštveno-političke ideje, naročito ideje ruskih liberalnih publicista Негсепа, Černiševskog i Bakunjina i velikih ruskih kritičara demokrata Bjelinskog, Dobroljubova i Pireva. Oduševljen idealom nacionalnog oslobođenja svih naroda, Botev je prešao u Rumuniju, tada centar bugarske revolucionarne emigracije. U Braili i Bukureštu Botev se bavi publicistikom, izdaje nekoliko listova u kojima štampa svoje pesme i publicističke članke. Kada je Bugarski centralni revolucionarni komitet početkom 1876 godine rešio da digne opšti ustanak u Bugarskoj i stvorio četu koja je morala preći Đunav, na. čelo te čete stao je Botev kao najdostojniji. Ispunjen verom u blisku pobedu revolucije, Botev je bio beskrajno srećan. »Radostan sam i mojoj sreći nema granica kada pomislim da se »Moja molitva« ostvaruje« — piše Botev u jednom od svojih posljednjih pisama. Botev je i u svojim pesmama i u člancima uvek isticao borbu kao jedini put ka oslobođenju. On je bio duboko svestan svojih obaveza prema porobljenom narodu i nije se pokolebao da za njegovo oslobođenje žrtvuje sve. U pesmi koju on sam pominje, Botev kaže, obraćajući se »bogu razuma, zaštitniku robova«:

»Učvrsti u moju ruku

te kada ustane rob

u redovima borbe

da nađem i ja svoj grob!«

16 maja 1876 godine Botev se ukrcao u Đurđevu na austriski brod »Radecki« sa oko 200 momaka. Ustanici su primorali kapetana da pređe na bugarsku obalu i sledećeg dana četa je sišla kod Kozloduja na bugarsku obalu Dunava. Međutim, nade Boteva da će zateći u Bugarskoj narodni ustanak nisu se opravdale i on posle tri dana, 19 maja, u neravnoj·: borbi sa turskom vojskom- gine i tako čini najveću žrtvu koju može da učini revolucionar u svojoj borbi — da žrtvuje: svoj Život. Ali time on stiče besmrtnost. Jer, kako sam Botev kaže u svojoj čuvenoj baladi o drugom bugarskom borcu za slobodu Hadži Dimitru:

»Ko padne za slobodu naroda,

tai ne umire: njega žale

zemlja i nebo, zver i priroda

i pesnici u pesmi ga hvale.«

Botev je bio neobično bogata ličnost. Potpuni sklad pesničkog talenta sa borbenim temperamentom. On je beskrajno ubeđen u konačnu pobedu, zato se i ne boji smrti.

Botev se ističe kao nosilac najprogresivnijih društveno-političkih ideja svog

vremena među bugarskim pmrevoluci- ·

20

onarnim radnicima. On duboko i hepokolebljivo veruje u svoj narod, u njegovu budućnost. Hristo Botev smatra da su porobljeni narodi osuđeni na neznanje, nemaštinu i fizičko izrođavanje. Дајо kao prvi uslov. za kulturni razvitak on smatra političko oslobođenje, koje se može postići jedino oružanim ustankom. Botev oštro kritikuje »prosvetitelje« koji se zaustavljaju na pola puta.

BH HI

Мо та

O moj Bože, pravi Bože, Ne ti, koj si na nebesih, Već ti, ko) u mome srcu I u mojoj duši jesi!

Ne ti, koj muža, ženu

S ilovače stvorio si,

A čovjeka ostavio,

Da u ropstvu lance nosi!

Ne ti, koj si pomazao Care, kralje, patriarke, A u biedu таутпао Moju braću siromake!

Ne ti, koj sužnje mučiš, Da sve trpe i da mole, A za milost sve: do groba Tek im nade daješ gole!

Ne ti, Bože lagatelja : I bezdušnih tih tirana; : Ne ti, idol glupačina :

I čovječjih zlih dušmana!

Vec ti. Bože bištra шта, Zaštitniče roblja biedna, Koga ciela zemlja slavi Kano svake hvale vriedna!

Uždi svakomu, o Bože, Živu ljubav za slobodu, Da svak" radi, kako može, U probitak svomu rodu!

Podkriepi i meni ruku,

Kad se rod mi digne jadni, Ah! da | ja: u 10j borbi

Nađem dično grob svoj hladni!

Ne dopusti da mi sgine Živo srce u tuđini,

I da jednoč glas mi mine Кеб в1аз ђовса и ризбији...

Hristo Botev

: 5

Ргеуео August Harambašić

Botev je za bratstvo i jedinstvo između bugarskog i srpskog naroda, on je i ža balkanski savez. »Da bi se ubrzala smrt Turske i da bi se potpuno osigurao život i razvitak plemena koje je ona porobila, neophodno je potrebno da snage tih plemena budu ujedinjene«. Dosada ni u jednoj od balkanskih država »idiotski konzervatizam vlade nije ustupio mesto ideji bratskog i slobodnog južnoslovenskog saveza«. To je zbog toga, kaže Botev, jer vlade tih malih država »nisu pravi i verni tumači narodne volje, potreba i strermljenja«.

Međutim, Botev veruje u narode i nada se da će ranije ili kasnije biti zaboravljena sva plemenska neprijateljstva i nezadovoljstva. »Bratski savez oslobođenih plemena i naroda pružiće svakom svom članu ono mesto na Balkanu koje mu pripada. Zbližavanje može i mora biti samo na principu jednakosti i slobode.« Ali Botev vidi i dalje u budućnost. »Samo razumni i bratski savez među narodima je u stanju da uništi patnje, nemaštinu i parazite ljudskog roda. Samo taj savez je u stanju da uspostavi na zemljinoj kugli istinu, slobodu, bratstvo, jednakost i sreću«. Kao socijalista-utopista on još 1871 godine u »Simvolu vere Bugarske komune« veruje »u jedinstveno komunističko uređenje društva, koje je spasilac svih naroda od vekovnih patnji i muka, kroz bratski rad, slododu i jednakost.« Zato je. ra zumljivo da je Botev, koji je u oproštajnom pismu svojoj drugarici napisao da bosle otadžbine najviše voli nju, 1510 tako napisao i ovo: »Onaj koji umire za slobodu, ne umire samo za svoju otadžbinu, već za ceo svet«. To je ono što uzdiže Boteva iznad običnog revolucionara-demokrate, njegov patriotizam i internacionalizam, njegov revolucionarni duh. Botev nije mogao da prekorači granice svog vremena, jer su i njegove ideje i njegov rad bili uslovljeni konkretnom istoriskom stvarnošću. On nije mogao postati marksista, iako nalazimo kod njega pojedina genijalna naslućivanja dijalektičko-materijalističkog karaktera, iako se zna da se upoznao sa prvom knjigom Marksovog »Kapitala«. On je bio i ostao veliki revolucionar– demokrata, vođa levog krila u bugarskom buržoasko-demokRratskom пасјonalnom revolucionarnom pokretu.

U našoj zemlji Hristo Botev je bio najomiljeniji bugarski pesnik. Slobodarska omladina Jugoslavije pevala je pre rata njegove pesme. U velikom oslobodilačkom ratu, zahvaljujući pravilnoj politici. KPJ i druga Tita »i na teritoriji Makedonije formirane su bugarske partizanske jedinice, među. njima i bataljon .»Hristo Botev«. (Tito, Politički izveštaj) СК КРЈ па М Копgresu KPJ). Ovo pokazuje, s jedne strane, koliko su bugarski napredni ljudi voleli Boteva, a s druge strane, da je KPJ ostala i} u ošslobodilačkom ratu, kao i pre toga, dosledna svojoj politici bratstva i jedinstva 'sa bugarskim narodom, tog bratstva o kome su maštali i Botev i naš Svetozar Marković i čitava plejada boraca i revolucionara, koji su položili svoje živote za tu veliku ideju, koja se ostvarila tek u naše dane posle velike Narodnooslobodilačke borbe naroda Jugoslavije i pobede Otečestvenog fronta u bratskoi Bugarskoj.

Botev, kao i svi veliki narodni pesnici i borci, ne pripada samo bugarskom narodu. On pripada 1 narodima Jugoslavije i svim narodima sveta koji se bore za demokratiju i mir, za slobodu i socijalizam. U toj borbi svetao lik Boteva, njegova duboko čovečanska, borbena. i revolucionarna poezija inspirisače nove borce za nove podvige u borbi i u izgradnji novog, srećnijeg života.