Narodna milicija

ЧИПЛИЋ ЖАРКО

_рРАЗВОЈ ВАТРОГАСТВА У БУДУЋНОСТИ

'Некада је пожар прететављао катастрофу против које се водила неорганизована, стихиска борба и у којој је учествовао ко год је хтео. Али прошло је време бучног и безглавог гашења пожара. Уместо тога настао је период организованог "техничког рада, са стручно обученим ватрогасним људством, Улога масе све је мања код пожара и рад око гашења пожара предузимају стручно спремни ватрогасци, без буке, ларме и параде, цични у руковању са ватрогасним справама.

Гашење пожара је техничко знање које исто тако треба. учити као и ма коју другу науку. Као што је и медицинска наука искључила врачаре и бајалице и не дозвољава, да спаса“ вање људских живота буде угрожено од стране макар и добронамерних незналица, тако и ватрогаство не може и не сме да стави на коцку спасавање пожаром угрожених живота и имо-вине препуштајући га екепериментисању нестручних људи.

У прошлости људи су били убеђени, да је за гашење пожара, довољно имати само добре воље, те се свак уплитао у рад око гашења без икаквог стручног знања и разумевања. Свако је саветовао. Црева, млазницу, па чак и пумпу вукао је и смештао свако ко је хтео и где је он нашао за сходно, где је мислио да је најбоље, али за рад око ручне пумпе, тј. за, пумпање, једва да се нашло људи. Поред оваквог рада, не треба, се чудити неуспеху и овакав рад, разуме се није ни давао очекиване резултате. . ; ; | :

Горела су села, рејони, па и читави градови, пропадала је читава, летина само због нестручног и несистематског рада

ватрогасаца. Ситуација се тек онда побољшала када, је ватро- |

гаство признато као самостална техничка наука.

"Први облик гашења пожара била је самоодбрана. Док су горели шатори и куће далеко једна од друге, сваки се трудио да, спасава само своје имање и то најпримитивнијим средствима. Тек када су се куће почеле градити ближе једна другој и када су људи дошли до сазнања да пожар једне куће угрожава и другу и да је појединац немоћаи да се сам ухвати у коштац са пожаром, онда су схватили важност заједничког рада и по чели мислити на заједничку борбу против пожара, на удруживање ради лакше набавке. потребних ватрогасних справа и гради обезбеђења, приправне службе и систематског гашења.

Иако је од тога доба ватрогаство знатно напредовало, а исто тако, знатан напредак је учињен и код ватрогасне пумпе и остале спреме, још увек је то. било далеко од оног степена, развоја ватрогаства који би одговарао стварним потребама. "Старе ватрогасне справе биле су врло примитивне. Прва, "пумпа била, је обична клипњача са једним клипом у суду у који се сипала вода и одатле бацао млаз на ватру. Успех је био незнатан. .

Исто тако није се могао постићи већи успех ни са пумпом из 16 века, где 'се' радило већ са дужим млазом од 5—6 метара, јер се овде морала пунити када водом, а кад се вода исцрпела рад се прекидао. све док се када не би поново напунила. Јасно је да је ватрогаство било онакво, какво му је било оруђе.

· Ми и данас имамо места где се отклања и одбацује потреба“ организовања ватрогасне службе, под изговором да је код њих у случају пожара, сваки ватрогасац. Још и данас, по „неправилном ехватању штедње, неки „руководиоци неће да жртвују и подмирују издатке у веви са организацијом ватро„таства. Још и данас у многим местима недостаје довољно стручно спремних, обучених и-нзвежбаних руководилаца, ватрогаства. Недостају ватрогасне справе, а резултат и последица, _ овога, стања; је да сваке године огромна народна добра, милионске вредности постану плен пожара. У већим нашим градовима, · па и: у већем делу наших) већих села, руководство над ватрогасном олужбом преузима, нова генерација, најбољи апсолвенти наших најбољих ватрогасних течајева и: школа, опробани људи „практичног живота. Уместо несистематског рада наступила је и код нас ера озбиљног, организованог, стручног рада. |

Брза спремност и готовост Ba рад и довољна, увежбаност Дају могућност брзе интервенције и омогућавају ватрогасном људству да пожар нападне још док је у зачетку, кад га можемо, како се то каже ногом изгазити и угушити и не дозволити да се распламти толико да нема. изгледа на успех, ма пустили и бујицу реке.

Стручно знање и увежбаност код ватрогаства више врелт него сирова снага. Ми не желимо васпитати и имати само неустрашиве, слепо смеле ватрогасце, већ смеле и неустрашиве стручно спремне ватрогасце. Нама су потребни не само одважни људи већ ватрогасци који знају шта треба предузимати да до "пожара не дође, а који ће знати и смети у свако доба да нападну свог вечнога непријатеља и са својим стручним знањем ограничити, угушити и локализовати пожар.

Развитком техничких наука развила, се и унапредила индустрија. Данас индустриска предузећа производе такве хемиске продукте који у великој мери потенцирају и опасност од пожара и експлозије, а ватрогаство стављају пред. нове, знатно веће задатке. Моторизација се много развила. Ми већ данас имамо моторе не само у сваком предузећу, већ и у сваком селу

и насељу. Моторизација захтева и потребу похране и руковања

лако запаљивим, експлозивним течностима, које служе као погонски материјал. Висока зрачна топлота која се развија код пожара ових течности, у знатној мери отежава ватрогасцу да ов приближи пожару, а млазеви наших старих ручних пумпи немају успеха нити делују са потребним ефектом код пожара, овакове врсте.

И грађевинарство. се развија у новом правцу. СО гледишта интереса ватрогасне службе, пробитачније је и боље је што се данас више не граде меки кровови, па и што тавани нестају. Магазинирање пољопривредних продуката данас се не врши више у таванима зграда. Код грађевинског материјала дрво има све мању улогу, данас је већ и кровна конструкција од гвожђа, а све ово умањује опасност од пожара и по ватрогасце је привидно лакше. Међутим, изградња зграда са смером у висину, њихово подизање што ближе једна другој, чини тежим задатак ватрогасаца. Данас се већ ни на селу не можемо много користити обичним лествама - прислоњачама, а у градовима ватрогасци већ при првом изласку на пожар, поред осталих ватрогасних справа, морају имати механичке лестве. Данашња, употреба гвожђа у изградњи, услед његове растегљивости под утицајем топлоте, потенцира опасност код пожара.

Ватрогаство има данас потпуно нов терен рада у вези одбране од напада из ваздуха и у борби против отровних, загушљивих гасова. Овде није у питању само одбрана од загушљивог дима који се развија код пожара и од опасних гасова који се развијају и појављују у индустрији при распадању разних хемиских материја, већ борба против бојних отрова и отровних, загушљивих гасова. Ова борба спада у делокруг ватрогасне службе. Док је у прошлости довољно било да свака већа, ватрогасна јединица има две до три маске, за заштиту од отровних и загушљивих гасова, данас и убудуће таква маска постаје обавезна лична опрема сваког нашег ватрогасца,

„ ватрогасну опрему морамо рачунати и хемиска, средства, и специјалне опреме за гашење с њима. Не само ватрогасни ручни апарати, већ и велики мерзери, специјални аутомобили за хемиско. гашење, улазе данас у ватрогасна спремишта, а руковање њима и њихова употреба захтева нарочиту бригу, спрему и знање.

Наше пумпе претрпеле су такође велику измену, а тиме се мења и тактика гашења. Данас сва већа места уносе у своја ватрогасна спремишта моторне пумпе и тиме се у знатној мери олакшава рад ватрогаства. Није овде место да, се говори о предности моторне пумпе, али неће проћи много времена, када, he наше ватрогасне јединице бити потпуно моторизоване и мо-

дерно опремљене. Инструменти замењују људство. Моториза-

цијом постижемо наш главни циљ — смањење петтете од пожара — јер успех у гашењу зависи од брзине гашења, као и од брзине којом се једна иста количина воде баца на ватру.

У вези развоја ватрогаства у будућности можемо говорити и о гашењу пожара, из авиона. Гасна бомба, бачена из авиона

"на кров зграде која је у пламену, биће у стању да угуши пожар.

Досадашња, искуства дају нам- право да. верујемо још и у многе друге могућности и методе борбе против пожара, за које данас још не знамо. Радио ће у многоме моћи да убрза и упрости начин дојаве пожара, а поред тога моћи ће да обезбеди сталну потребну везу између оперативне ватрогасне јединице која св

2