Narodna milicija

Фолклорна група културно-уметнигког друштва »Агими«, Прилеп

групе, с обзиром на своје почетничке глумачке снаге и на недостатак позоришног искуства, претставиле су се као унграни поворишни колективи, способни да решавају сложене задатке које намеће извођење тежих позоришних дела,

Редитељи ових комада, такође аматери, налазили су

готово увек потребну меру у режирању дела, И поред»

тога што се у режији примећује да су њени творци, у основи, најпре и пајвише прилазили обради глуме, код већине се осећа тежња, и за правилним тумачењем у постављању на сцену комада у целини.

Глумци су се одликовали, о изузетком тумачења мањих, спореднијих улога, готово код свих група сналажљивошћу и сигурношћу на сцени, као и добро савладаним улогама,

Хорови који су учествовали на смотри изводили су и теже хорске композиције, као дела Отевана Мокрањца, Стевана Христића, Крете Одака, Миховила Логара, Оскара Данона и других. Нарочито видно место у репертоару хорских секција заузеле су песме из борбе и изградње наше земље.

Настојања симфониских и других оркестара виндикалних уметничких друштава за интерпретирањем 08биљне музике најбоље се виде из избора дела која су изведена на овој смотри: извођене су композиције Бетовена, Шуберта, Шумана и других светских музичаракласика, као и дела домаћих композитора Јакова Готовца, Чижека и других. Нарочито добрим извођењем истакао се оркестар трбовљанских рудара »Лојве Хохкраут«, ватим оркестри друштава. »Павао Марковац« из Загреба, и »Иван Цанкар« из Цеља.

Најживље интересовање публике побудило је извођење народних игара. Најбоље синдикалне фолклорне групе приказале су на смотри с великим успехом лепоту и богатство народних игара из свих крајева наше земље, Готово све групе одликовале су се добром увежбаношћу ансамбла, као и осећањем мере да би се сачувала, оригиналност народних игара,

Рецитатори и вокални солисти такође су в успехом наступали и показали да су се солидно припремали за ову значајну смотру.

За осам дана, колико су трајала такмичења у оквиру смотре, најбољи прететавници разних грана културноуметничког рада синдиката у својим републикама, приказали су пред хиљадама трудбеника Београда, који су их срдачно поздрављали, резултате свог културног и уметничког рада за протеклих пет година. Али те приредбе биле су истовремено и нешто друго — биле су по-

Сцена из комада »Ватра и пепео« у извођењу драмске групе »Радоје Дакић« из Никшића

тврда правилне културне политике наше Партије, још један доказ да је култура у нашој социјалистичкој земљи постала својина радних људи. Те приредбе су показале да се међу нашим трудбеницима-члановима синдиката, широм целе земље развија веома жив и свестран културно-уметнички рад, да се у тај рад из дана у дан укључују све нове масе трудбеника из наших предузећа, и, што је најважније, да је идејни и уметнички ниво тог рада већ достигао солидан ниво. .

Тај закључак се намеће, додуше, после приредаба на којима су учествовале само најбоље секције синдикалних друштава, али.то не значи да и синдикална друштва у целини нису постигла веома значајан напредак у свом идејном и уметничком развитку. То најбоље сведочи колике су уметничке могућности тих друштава, колико је обдарених људи у њиховим редовима и колико услова она имају да кров релативно кратко време, уз озбиљан и систематски рад, постигну завидне резултате,

Друга важна ствар која се могла уочити на овој смотри јесте то да су синдикална уметничка друштва углавном пребродила период почетништва, и да су уложила и непрестано улажу озбиљне напоре не само да прошире и делокруг свога рада на нове уметничке гране, него и да за свој репертоар одабиру дела озбиљне уметничке вредности, Сама та чињеница сведочи о тежњи ових друштава да побољшају уметнички ниво свог рада и да му дају ону садржину коју он треба да има. Зато ву многобројни посетиоци на приредбама Прве савезне смотре били одушевљени слушајући и гледајући како обични радни људи из фабрика и предузећа изводе озбиљна уметничка дела, А гледајући фолклорне групе, они су били одушевљени и нечим другим — видели су како Срби изводе македонске и хрватске игре, Хрвати словеначке и босанске, Словенци хрватске итд. — и то је један од циљева осиндикалних уметничких друштава: учвршћивати братство и јединство наших народа.

Због свега овога Прва савезна смотра најбољих секција синдикалних уметничких друштава била је значајан догађај у нашем културном животу, још једна манифестација најширих могућности за културни развој радних маса у нашој социјалистичкој домовини и снажан потетицај за даљи рад и нове успехе у културном раду наших синдиката, У томе ће они, као и досад, и даље уживати свесрдну помоћ наше Партије и народне власти. Једна потврда за то су и многе награде у високим сумама које је на крају смотре Централни одбор Савеза синдиката Југославије доделио као награде друштвима, секцијама и појединцима — учесницима на смотри, а које укупно износе преко три милиона динара.