Narodna milicija

skupštinu, imala da počne od početka. »Nizom mera protiv izdajničke buržoazije (konfiskacija pretežnog dela industrije, banaka, krupne trgovine)« — kaže se u Programu KPJ — »stvoreni su Još za vreme Narodnooslobodilačkog rata prvi ekonomski oslonci narodne vlasti. Tako je radnička klasa, stojeći na čelu radnih masa, otpočela posleratnu izgradnju zemlje, držeći u rukama već osvojene ključne pozicije privrede, dovoljno. jake za razvoj socijalističkog sektora narodne privrede i za uspešnu borbu protiv. kapitalističkih elemenata.«

Vanredno obiman i plodan zakonodavni rad sada raspuštene Narodne skupštine ne može se ni zamisliti bez onog obimnog i plodnog zakonodavnog rada koji je bio izvršen od novembra 1944 godine do sastanka, Ттеćeg zasedanja AVNOJ-a i Privremene narodne skupštine u avgustu 1945 godine, kao i bez zakonodavnog rada Privremene narodne skupštine. Ne ulazeći u detaljniji prikaz ta dva zakonodavna perioda koji su prethodili Ustavotvornoj skupštini, pomenućemo samo nekoliko najvažnijih momenata. Cd novembra 1944 do avgusta 1945. godine Pretsedništvo AVNOJ-a donelo je 49 zakona. Njima je, između ostalog, rešeno pitanje povlačenja i zamene okupacijskih novčanica, pitanje demobilizacije, nađeno rešenje za nerešene predmete invalida iz ranijih ratova; doneti su propisi o rešavanju radnih Sporova, o radničkim poverenicima, o sprovođenju socijalnog osiguranja; doneti su zakoni o suzbijanju nacionalne, rasne i verske mržnje, o suzbijanju nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže, o oduzimanju ratne dobiti, о zaštiti narodnih dcbara, o postupku sa napuštenom imovinom; doneta je odluka o prelazu. u državnu svojinu neprija-

· teljske imovine; ukinuti su svi Propisi okupatora 1 ја

hovih slugu, ustanovljeni su javno tužioštvo 1 vrhovni sud; donet je zakon o konliskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, zakon o državnim poljoprivrednim dolbrima, o poljoprivrednoj mašinskoj službi, zakon o vrstama kazni i najzad prvi zakon u sistemu naše agrarne reforme, kojim su ispravljena nasilja nenarodnih režima stare Jugoslavije protiv seljaka u Makedoniji i na Kosmetu. Samo nekoliko od ovih zakonodavnih akata omogućili su da milijardne vrednosti pređu iz ruku eksploatatora, neprijatelja, špekulanata i ratnih bogataša u ruke naroda.

Od zakona koje je donela Privremena narodna skupština pomenućemo zakon o Ustavotvornoj skupštini, таkon o biračkim spiskovima; zakone o štampi, o zborovima i udruženjima; zakon o agrarnoj reformi i koloni-

zaciji i zakon o, konačnoj likvidaciji zemljoradničkih”

dugova; zakon o uređenju i delovanju kreditnog sistema, o regulisanju predratnih obaveza i zakon o neposrednim porezima; zakon o krivičnim delima protiv naroda i države; zakon o vojnim sudovima, zakon o uređenju narodnih sudova i zakom o uređenju sudova socijalnog osiguranja i niz drugih.

Već ovaj sumarni pregled pokazuje koliki je bio niz problema koji su našli svoje zakonodavno rešenje još za vreme rata i prvih meseca posle rata, pre sastanka Ustavotvorne skupštine. Čilav ovaj blodni zakonodavni rad, rešavajući niz osnovnih problema koji su se ticali životnih interesa radnih ljudi naše zemlie i koji su svi značili dalje razvijanje demokratskih tekovina naše NaTodne revolucije, učinio je da je Jugoslavija mogla tako brzo posle svršetka rata doneti novi Ustav, prvi Ustav narodne demokratije, ali koji i danas ostaje uzor po doslednosti kojom izražava narodnodemokratski sistem. U roku od godine dana posle donošenja Ustava FNRJ bili su doneti i ustavi naših šest narodnih republika, a nešto docnije i statuti autonomnih jedinica, prvi statuti takve vrste. Savezno zakonodavstvo dopunjuje se stalno zakonodavstvom narcdnih republika, koje se, imajući

Sve mogućnosti da vodi računa o specifičnim uslovima svake republike, razvija tako da je u potpunosti obezbeđen razvitak svih narodnih republika u istome duhu i pravcu. Ovakva bratska zajedn:ca naroda Jugoslavije i ovako duboko duhovno jedinstvo njihovo u zajedničkoj državi bilo je mogućno samo na bazi onih socijalist:čkih principa Ssamoopredeljenja naroda koji čine suštinu odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu na kojima se temelji državna zajednica jugoslovenskih naroda.

| Brzim tempom izgrađivanja narodnodemokratske države, sigurnošću tog izgrađivanja koje nije bilo niti

„је moglo biti ometeno nikakvim kompromisima sa na-

zadnim i preživelim društvenim snagama, doslednošću i čvrstinom mera za elksproprijaciju eksproprijatora, Jugoslavija je služila kao primer svima državama koje su posle rata težile narodnoj demokratiji. Dovoljno je u tom pogledu samo pomenuti snažni uticaj koji je Ustav FNRJ izvršio ma sve narodnodemokratske države, od Albanije do Severne ' Koreje. Ali iako su ustavi ostalih narodnodemokratskih država doneti godinu dve pa i tri godine posle našeg Ustava, nijedan od njih nije dostigao onu doslednost u celini našeg socijalističkog sistema ni doslednost i visinu socijalističkih principa našeg Ustava. Nedostaje im duh i stvaralačka Snaga sopstvene narodne revolucije.

Na ovako čvrstoj i svestrano izgrađenoj političkoj Osnovi na kojoj je Narodna skupština imala da radi posle donošenja Ustava, na osnovici mera kojima je dotle već bio izgrađem moćni socijalistički sektor privrede i na osnovici uspešno izvršene ekonomske obnove koju su naše radne mase požrtvovno ostvarile za dve godine, mogla je Narodna skupština da pristupi nacionalizaciji i onih ostataka industrije i imnaovine koji su još bili ostali izvan socijalističkog sektora, a zatim da u drugoj godini svog radnog perioda donese i zakon o Petogodišnjem planu. U času kad je Narodnoj skupštini istekao četvorogodišnji period rada, imala je naša zemlja za sobom već pune tri godine sprovođenja našeg prvog Petogodišnjeg plana socijalističke izgradnje. U pogledu zakonodavnog rada može se slobodno reći da je ova Skupština izvršila ogroman posao za tako kratak period. Njen rad bio je svestran i zahvatio je sve oblasti narodnog života: organizaciju vlasti i uprave, sudstvo i krivično zakonodavstvo, ekonomski i socijalni život, prosvetu i kulturu. Njena jednodušnost, koju nije mogla poremetiti šaka karijerističkih otpadnika, i njena. nepomućena saglasnost sa politikom vlade učinili su da je ona bila moćno oružje razvijanja tekovina naše Narodne revolucije, izgradnje Jugoslavije Као socijalističke države.

A kad su se u drugoj polovini njenog radnog perioda naši narodi sukobili s hegemonističkim agresivnim tendencijama rukovodilaca Sovjetskog Saveza, kojima je kao ranije Čerčilu teško da se izmire s činjenicom da naši narodi ne žele da budu ničija »interesna sfera«, pokazala je Narodna skupština i u odbrani časti i nec zavisnosti naše socijalističke zemlje da nije voljna žrtvovati krvavo stečene tekovine naše Narodme revolucije za ljubav lažnih parola i lažnog internacionalizma. Iu toj borbi ona je ostala verni izraz naroda koji ju je izabrao.

Novu skupštinu, koja će biti izabrana krajem marta, očekuju ozbiljni i teški zadaci. Broj poslanika b:će znatno veći nego U prošloj Skupštini i na poslaničkim klupama naći će mesta mnogi novi ljudi iz redova radnog naroda koji su se poslednjih godina izdigli kao aktivni borci socijalističke izgradnje. Oslonjena па poverenje koje će joj radni narod dati na izborima, ona će, u To nema sumnje, produžiti veliko delo izgradnje socijalističke Jugoslavije.

сл