Narodna milicija

Šta je i Како пазјаје аотока menija?

Jedma od tri osnovne postavke marksističkog filozofskog materijalizma je da on polazi od toga da se svet i njegove zakonitosti mogu potpuno saznati, da su naša saznanja o Pprirodnim naukama verodostojna znanja, da u svetu nema stvari koje se ne mogu saznati, da postoje jedino stvari koje još nisu saznane, a koje će biti otkrivene i saznane snagom nauke i prakse.

Način oslobođavanja i korišćenja atomske energije već odavno interesuje mnoge naučnike u svetu. U poslednje vreme, kada su radovi na tom polju daleko odmakli, ovlaj problem zainteresovao je i obične ljude koji se ne bave nikakvim naukama o fizičkim ili hemiskim pojavama u prirodi. To je i razumljivo kad su nam naučnici magovestili da će upotrebom atomske energije otpočeti nova.era čovečanstva, da će svaka privredna grana: biti revolucionisana, da će se olakšati život milionima i milionima ljudi, ukratko — načiniće se u svetu takva čuda o kojima mi danas možemo samo da ma-

štamo.

Ali da bi razumeli način stvaranja atomske energije moramo se prvo pozabaviti samim atomom — kakav je on i kakva su mu svojstva?

Već u V veku pre nove ere grčki filozof Demokrit rekao je da su sve stvari oko nas sastavljene od sitnih nevidljivih čestica. On je tada govorio da se te čestice neprekidno kreću, spajaju i razdvajaju i tvrdio je da manje čestice od ovih ne postoje. Zbog toga su one мес tada dobile današnji naziv — grčki »atomos« znači »nedeljiv«. Demokritove navode u većini usvaja i današnja moderna nauka o atomima. Međutim, nova. otkrića pokazala su da ovaj naziy nije veran, ne odražava više svojstvo atoma — mnedeljivost. Nova nauka o atomima nije ostavila nii traga od nauke o nedeljivosti atoma, koju su sve do pre nekoliko decenija tumačili mmogi naučenjaci. Utvrđeno je da je atom sastavljen od više malih čestica i iz praznog prostora.

U fizici i hemiji atomi su one čestice od kojih зе заstoji svaki elemenat, a elementom se naziva materija koja se hemiskim procesom nemože rastvoriti u nešto jednostavnije. Zlato je elemenat, ali voda. nije, jer se može rastvoriti na vodonik i kiseonik, koji su oba elementi. Prema tome, pošto je već sada poznato 96 elemenata (a prema nekim izvorima i 98) to znači de ima i 96 vrsta atoma. Svi atomi jednog elementa su jednaki i uglavnom ima · ju istu težinu, dok su atomi raznih elemenata različiti i po veličini i po težini. Jedan atom nikad ne može da bude sam, nego ima tu moć da privlači i veže za sebe neki drugi atom. Ako su povezani atomi iste vrste oni tada čine hemiski elemenat, a masa raznih atoma čini ћеmiske spojeve — voda, šećer, so, drvo itd. Ako se u nekoj materiji menja broj i položaj atoma tada će biti promenjen i oblik same materije. Uzmimo za primer vodu. Ona je sastavljena od dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika. Izvesna količina vode posle nekog vremena, a naročito kad je toplo isparava. Međutim, materija od kojih je voda sastavljena nije nestala, već se samo izvršio jedan proces. Načinjen je novi raspored atoma, voda se pretvorila u svoje elemente — vodonik i kiseo-

nik. Isti je slučaj, naprimer, i sa drvetom. Pri sagore-

vanju, drvo se ne uništava već se pretvara u svoje elemente, a pri tom procesu dobijamo određenu količinu energije. Slično je i sa ostalim stvarima. Time dolazimo do značajnog zaključka da se nijedna materija nikad ne uništava, nego samo menja svoj oblik, vrši se novi raspored atomi.

Sada da ута то од сева је вартаден. atom. Rekli smo da su atomi raznih elemenata različiti. Za objašnjenje građe atoma uzećemo atom vodonika, koji je najlakši od svih elemenata i najprostije građen. On se sastoji od jednog jezgra u kojem se nalazi jedna još manja čestica nazvana »proton«. Ova čestica je pozitivno паelektrisana. Oko jezgra atoma vodonika kreće se druga čestica »elektron«. Ovo bi se moglo pretstaviti, a stvarno tako i jeste, kao put Meseca oko Zemlje. Elektron je negativno naelektrisan. Tako se u atomu nalazi i pozitivan i negativan elektricitet. Svi drugi elementi su složeniji