Narodna milicija

»Свети борац« — манастир Манасије

Нарочиту пажњу привукли су богумилески стећаци, Ови уметнички споменици, који својом орнаментиком претстављају праву драгоценост, скоро су непознати и непроучени, О богумилским споменицима Ели Финци, наш познати критичар, каже да они одражавају на симболичан начин, мисли и осећања која се не могу сврстати ни у један познати систем схватања онога доба, а која имају као подлогу свој начин живота и као тежњу своје идејне и уметничке мете. Богумилеска уметност развијала се Фло-

бодна и од источне и од западне црквене Мисли и свакако претставља велику реткост по својој оригиналности.

Посебна пажња на изложби поклоњена, је фрескама српеких манастира Милешева, Дечана и Сопоћана. На изложби у Паризу, као никада досада, снажно је приказана уметност српских средњевековних мајстора, њихове огромне стваралачке способности и плодност. Најзначајније место међу српским фрескама заузимају портрети. Најстарији сачувани портрет датира из Х!Г века. Отада, па до ХУ века — доба слома српске државе — створено је толико портрета, да наше средњевековно сликарство заузима једно од највиднијих места у Европи, По нашим манастирима сачувани су портрети свих наших владалаца, деспота и истакнутог племства, Само у Дечанима има преко 1.000 фрески, Ретко би се која црква, у“ Европи могла поновити толиким бројем уметничких дела.

Иако ву личности владара и властеле идеаливирани, ипак у српском портрету постоји снажна, црта реализма. Та дела су стварали непознати уметници, али достојни да стану у ред првих мајстора Средњег века, Међу свим школама нарочито се истичу мајстори Милешевеке школе, који су створили дела која иду у ред најбољих дела такозване предђотовеке периоде (тј. периода средњевековног сликарства пре појаве италијанског уметника 'Ђота),

Богатство уметничких дела изложених у Паризу добило. је снажан одјек у француској штампи. Тако, лист »Ле нувел литерер« пише између осталог: »Југославија, која је тако разорена ратом, чини један величанствени уметнички напор. Она ће бити друга земља која ће створити музеј средњевековних споменика. Париска публика моћи ће одмерити и оценити уметнички и историски интерес ове уметности, у којој још толико остаје да се проучи и чак открије.«

Расправљајући о питању оригиналности наше умет-

„ности и њеног значаја у уметности Европе »Аж пуво« пите између осталог: »Архитектура балканских Словена није, као ни руска или грчка архитектура, једноставни отејај вивантиске уметности, Дуго времена се веровало да је то једпа провинцијална, варијација, скромна и осредња, империјалне уметности Византије. Довољно је погледати у ствар изближе с настојањем да нас не обману привидности, па да уочимо да се ту пре ради о прилагођавању него о копији,« И даље: »Жеелели бисмо да нарочито инсистирамо на сликарству које краси унутрашњост ових цркава: јер оно понекад може да се такмичи, не уетупајући ништа, са најславнијим ремекделима средњевековне Ррчке пи Италије,« О пстом проблему лист »Ар« пише између осталог: »Црквени портали, дрвене резбарије, који припадају ХД и ХИП веку, својом техником потеећају да је југословенска уметност увек била дубока, промишљена, а не муцање примитивада. везано за друге цивилизације. То је оно што треба констатовати на овој изложби која, је врло брижљиво проучена, како би дала публици могућност за плодно проучавање средњевековне уметности«.