Narodna milicija

ге ЕЈ ДЕ

Изложба средњевековне уметности наших народа у Паризу

»Јудино издајство« — манастир Милешево

Осмог марта ог. отворена је изложба средњевековне уметности наших народа у Паризу.

То је први снажан наступ у јавност наше средњевековне уметности о којој св у свету мало знало, Ако се и говоријо о њој, тенденциозно се подвлачило да је она имитација византиске или западне уметности тог доба, Међутим, изложба у Паризу побила је та мишљења и показала, да су она нетачна и самовољна, Иако се наша култура Средњега века развијала на раскреници путева -за Исток и Запад, и следствено томе наша уметност примила утицаје из Византије или из Западне Европе, ипак су паши мајстори унели у фреске, скулптуре и орнаменте дух нашег народа, његове осећаје и његова стремљења, и уметност, која се развила у Србији, Босни и Хрватској у Средњем веку, оригинална је и по форми и по садржини.

Поред овога, за нас врло значајног доприноса упознавања, иностранства тековинама наше културе, изложба у палати Шајо једна је од првих изложби копија фрески и мулажа скулптура СОредњега века уопште у свету, што још више повећава њен значај и одјек у уметничким круговима.

Комитет изложбе, на челу са нашим познатим писцем Мирославом Крлежом, успео је да ненаметљиво истакне основну линију и циљ изложбе: доказати оригиналност наших уметничких дела Средњега века. Од обиља споменика који се налазе по Србији, Хрватској, Босни, Македонији, Словенији и Истри, узети су они који најјасније и најубедљивије говоре о завидном квалитету наших средњевековних мајстора. Ивложене су главне гране наше средњевековне уметности, фреске, пластика и скулптура.

Већ неколико година наши и француски мајстори радили

су по црквама и манастирима и копирали фреске и скули-

туре. Простране дворане палате Шајо преудешене су како

би ове копије дочарале пун израз, лепоту пи уметничку снагу оригиналности дела,

Ивложени су најпознатији споменици паше средњевековне уметности: храм Оветог Доната у Задру, богумилски стећаци, фреске из Србије, Хрватске, Босне. Поред тога, трегирски и чувени споменици наше средњевековне уметности.

У централној дворани ивложбе реконструисан је храм Светог Доната у Задру. Овај храм је од

дечански портали. и многи други

непроцењиве вредности. и спада у ред наших најистакнутијих спомепика. Грађен још почетком 1Х века, на развалинама римске цивилизације, он је материјално сведочанство рађања, једне нове културе. Зато је на изложби у Паризу добио

централно место — средишну дворану одакле се гранају

друге галерије,

»Кајнови потомци« — манастир Дегани