Narodna milicija

На првомајској паради у Београду гврстим парадним кораком дефиловале су јединце Југославенске армије испред свог вољеног Маршала

НЕКА ЖИВИ ПРВИ МАЈ

СМОТРА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ИЗГРАДЊЕ ТРУДБЕНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Први мај 1950 године у главном граду ФНРЈ освануо је у свечаном празничном расположењу. Заставе, пароле и слике друга Тита и других партиских руководилаца, красиле су зграде, предузећа „и установе. Већ од раног јутра сав је град био на ногама. Трудбеници и грађани који нису учествовали у поворци испуњавали су плочнике дуж улица од трга Димитрија Туцовића до Калимегдана, трудећи се да заузму што прегледнија места. Чуле су се честитке празника рада са свих страна. Сва су лица озарена, расположена, у празничном духу.

Шести је ово Први мај који београђани прослављују у слободи под условима изградње социјализма, онако како су првомајске прославе некад замишљали најбољи синови наших народа. Свака година са својим радним победама доносила је и нове радости, те зато се је свако унапред радовао поворци која треба да почне, јер је био чврсто уверен да ће бити пријатно изненађен са многим стварима и успесима за које није имао прилике да сазна иле прочита кров дневну штампу.

На свечаној трибини налазили еу се Политбиро п чла: нови ЦК КПЈ, Савезна влада, генералитет ЈА, гости из иностранства и земље. Долазак друга Тита на трибину поздрављен је дуготрајним аплаузом и поклицима Титу и Партији. Још се аплаузи и овације нису стишали кад је тачно у осам часова грмљавина топова објавила почетак свечаности. Генерал-лајтнант Вељко Ковачевић поднео је рапорт Маршалу и затражио одобрење за почетак параде.

Парада је почела. На челу је вод ратних застава из наше херојске Ослободилачке борбе. Поздрави трудбеника и војних лица, као и сећање на славне дане и пале другове, прате дефиле заставе. Затим су продефиловале гардиске јединице, КНОЈ — наши граничари, питомци војних училишта, јединице: пешадије, ваздухопловства, морнарице, инжињерије, везе и Народне милиције. Чврестим парадним кораком праћене аплаузом дефиловале су јединице, смењивала, се једна слика за другом остављајући дубок утисак. Наступ чете Народне милиције био је такође изванредан, а, то је ва нас припаднике ИМ престављало посебну радост што су нас наши прететавници достојно репрезентовали. 13