Narodna milicija
Они знају да је за успешно вршење службе, за правилно опхођење према, народу, потребно себе уздизати, имати доста внања. Треба стећи знање и оспособити се. Опособнији неће остати стално милиционари, они ће ићи даље... Колико је интересовање код њих најбоље св види из тога што је број уписаних у први разред на прошлом течају далеко мањи од броја, уписаних на садашњем течају. Руководиоци су правилно оценили потребу њиховог школовања, па је држава примила на себе трошкове око издржавања течаја.
На овом течају настава се изводи четири пута недељно, док је раније извођена, три пута. На тај начин ће ce за нешто краће време обавити испити и то до почетка школског одмора. Часови се одржавају увече и зато је у просторијама Седме женске гимназије живо и после 18 часова и 80 минута када се завршава последњи час за редовне ђаке, а у учионице улазе припадници Народне милиције, Они су прописно опасани, одевени, са ташном испод руке. Живо коментаришу о предавањима, о задњим лекцијама... Улаве у учионице, распремају се и припремају бележнице. Питање уџбеника је углавном решено, али Џипак треба нешто забележити. Приручници које је издала Главна управа,
ИМ обилатне се кериете, приручник за историју.
У учионици другог оделења другог разреда чује се жагор, који се губи када се појављује на вратима професор географије. Професор, одмах по уласку, окачивши географске карте, почиње предавање. У разреду настаје тишина. Озбиљна лица милиционара, с пажњом прате предавање, настојећи да што више запамте. Знају они да св на часу највише научи. Једни гледају непрекидно у професора, прате покрете његовог штапића који показује разне објекте на карти, други нешто болеже... Час је прошао брзо. Пажњу сконцентрисану на, предавање прекинуло је школско звоно које је означивало завршетак часа.
да време одмора другови разговајају о предавањима и предметима. Кноги кажу да је српски језик најтежи предмет.
»Што, из руског сам добио четворку, а из српеког сам морао да пола жем поправни испит — прича један милиционар. — Српски нам је најтежи, Тешко је погодити која је реч атрибут, која апозиција...«
Ту је и заставник Никитовић, који је први разред положио са одличним успехом, а, сада учи други. Он је старији човек, али вредан и уредан ђак,
нарочите
као што је и добар службеник. Он си- .
рурно едговара и зато га професора хвалв. х
На овом, као и на ранијим течајевима, има и извесних слабости које треба, отклонити. Моментално је најважније питање редовног долажења на часове. Разлози изостајања су двојаки. Изостаје се због заузетости службом а има и неоправданих случајева. Деси се да појединци напусте трећи или четврти час, Оваквих случајева мора да нестане и ако се ради о појединцима, јер се тиме нарушава дисциплина, која мора да буде општа, Питање заузетости службом треба, да решавају руководиоци који вршв распоред службе. Потребно је и нужне омогућити свим посетиоцима течаја да редовно долазе на предавање. Ради тога треба, приликом распоређивања на службу, имати у виду оне који иду у школу, па их по могућности не одређивати на дужност у време када се одржавају часови на течају. Изостајање слаби интересовање другова за школу и чињеница је да од редовног долажења зависи успех на течају за који држава плаћа приличну суму новца. Џретходни течај је показао да на испит нису изашли, а и уколико су изашли, нису положили, баш они који су нередовно долазили на предавање, -
Поручник Миле Красић
ђ 4
Иве ИТ и Тасћови је peoslavić dvogodišn{icu svoga сада.
Narodna milicija garnizona Маribora odavno se već takmiči sa milicijom ljubljanskog garnizona pa,u nečem, mariborskim „milicionarima uspelo je i nadmašiti ljubljanske. Radi se o kulturno-prosvetnom radu ili konkretno o horovima.
U martu mesecu pre dve godine u Mariboru sakupilo se 15 milicionara koji su hteli da organizuju hor. Uporno su se založili i sa velikom strpljivošću izvodili u svakom času slobodnog vremena vežbe na koje nisu redovno dolazili svi реуаči, većinom „sprečavani službom. A bilo je čak i slučajeva, da neke starešine nisu imale razume-
venja za KkKulturmo-prosvetni rađ, pa,
nisu hteli ni čuti o takvom rasporedu službe, koji bi pevačima dozvolio ređovno posećivanje horskih vežbi. Ipak su oni uspeli. Posle tri meseca vežbanja, hor je prvi put nastupio na pozornicu. Bilo je to na dan Pobede, 9 maja 1948 godine. Oduševljeni aplauz kojim su pozdravljene tačke hora, bile su potstrek za dalji rad, za podizanje kvaliteta. Hor je narastao ma 42 druga, a sada ima iza sebe već 32 javna nastupa. Pozivan je i van Maribora na razne koncerte. Sedamnaest puta nastupio je van Maribora i to u Ljubljani, Novoj Gorici, Ptuju itd. Pet puta nastupio je u radio stanici grada Maribora, a u studiju Ljubljanskog rađija pojedine tačke su mu snimljene na ploče.
Prilikom dvogodišnjice svoga гаda, hor je dao koncert narodnih, partizanskih i umetničkih pesama. Drug Ivan Usar je tom prilikom održao kratak referat u kom je prikazao uspeh hora u drugoj godini. On je naglasio da je rad hora rukovodila misao da svojim koncertima doprinese što veći udeo popularizaciji NM, i da time učvršćuje odnose između naroda i Narodne milicije.
Veći deo zasluge za uspehe hora mariborske Narodne milicije nosi horovođa drug Stane Bohinc, koji гиkovođi, horom od prvog dana, stara-
Pripadnici NM
jući se naročito za visoki kvalitet hora.
Uprava Narodne milicije IR. Slovenije pravilno je procenila zalaganje milicionara iz Maribora — horista pa ih je 16 novčano nagradila, sa po hiljadu dinara, a druga Stane Bohinca sa 2.000 dinara.
To je bila ujedno i prva nagrada podeljena za kulturno-prosvetni rad u NM NR Slovenije, što znači da se i po tom pitanju krenulo dalje i da je kulturno-prosvetni rad našao pravo mesto u Narodnoj miliciji.
Kapetan Stane Koman
grada Tuzle posjetili su SRZ
„Deveti Maj“
Na zajedničkom sastanku pripadnika NM grada Tuzle, riješeno je da se posjeti SRZ »Deveti maj« u selu Požarnici. Pošto je to novoformirana zadruga, drugovi su odlučili da je pomognu time, što će joj kupiti neke poklone. | i
Poslije održane konferencije, odmah se pristupilo ispunjavanju obaveza, tj. počelo se prikupljanjem priloga u novcu i materijalu. Predviđeno je i planirano održavamje jedne priredbe u zadruzi na dan Dosjete.
Pripadnici NM, kako iz Uprave tako i sa stanica, počeli su da spremaju
pojeđine komade za priredbu. Svi zadaci su raspoređeni po sektorima rada, tako da je svaki znao svoj zadatak i savjesno ga. izvršio.
Jedne nedjelje, ujutro oko 10 časova, krenula· je grupa, koja je dobila zadatak da sredi pozornicu a за njom i drugovi iz kom:isije koji su utovarili poklone. za zadrugu. Za cijelo vrijeme puta, odjek borbenih pjesama i jednoglasno skandiranje »Tito-Partija« govorili su o radosti drugova zbog pretstojećeg susreta sa zadrugarima. Kod dolaska pozdravila ih je okupljena masa zadrugara i
19