Narodna milicija

на независност и познајем ваш праведан, диван и одважан став којим сте се одлучили да, је браните: одушевљење којим сте започели преображај ваше домовине на путу у социјализам и мирну готово херојеку упорност којом настављате ваше дело и не дозвољавате да се уплашите од тешкоћа. i

Људи који називају себе комунистима вређају вас, »оптужују вас за највеће заблуде. Оно што ме највише боли, а што — сигуран сам — и вас највише боли, јесте да се тежила, упрљати слава ваших палих у Шпанији и то од стране »Мундо обреро« и његових издавача који су у клввету ставили много жучи и много нискоксти. Желим да вам кажем у овом писму да још има шпанских комуниста, — и да ће их сваког дана бити ове више — који ће одговорити на жалосну неправду која вас не може погодити и који вам шаљу другарске поздраве, чврет стисак руке оданости, симпатије и нераскидивог братства. Ако сте јуче били пример као војници-партизани и за ослобођење Југославије, данас сте исто то као градитељи социјалистичке земље у једној тешкој ситуацији, претешкој и драматичној ситуацији, која управо чини да се још више истиче квалитет и заслуга ваших напора.

За напредно човечанство Нашег доба Југославија се претвара. у светионик наде, једно ново светло које се пали баш у часу када, је већ све изгледало тамно и када је дух људи био веома обесхрабрен. Многи комунисти и симпатизери наших идеја, многи револуционари целога света, доживели су у току многих година тортуру једне контрадикције која је изгледала нерешива: драму оних који хоће да оду напред према новом друштву, срећном, праведном, демократком, социјалистичком, а налазе само пут који их приморава, да подносе тешке грешке, непоступљиву самовољу, деспотско наметање, честе нечовечне поступке, понекад окрутне, а што коначно не води жељеном циљу, то јест слободи и друштвеној правди које народи желе и чекају, Југославија је за све ове људе један сингнал, један чврет путоказ, један разлог за, оптимизам, једно драгоцено искуство од чијег успеха можда зависе изненађујуће промене у осталом свету. j

Дозволите ми да у примеру који ви, Југославени, претстављате покунам да видим нешто од Шпаније,

Ја знам да храброст нити почиње нити се свршава У шпанској крви. Верујем да су љубав према слободи и пламени елан којим ју је шпански народ увек бранио битне људске и универзалне врлине. Али у 1941 нисам могао спречити себе да на бојном пољу Југославије видим један деб нашег шпанског духа. И у 1948 када сте устали да се одупрете покушају мешања и да бисте храбро означили пред историјом један нови пут, моја прва реч је била: »То би исто учинила и Шпанија«.

Велика заслуга акције нашег народа у 1936 није била

копирање, ни покоравање, већ стварање. Начело наше

борбе није било: служити се страним снагама — већ корисетити до максимума своје властите снаге. Република, која. је тада цела устала није у својим општим цртама одговарала рецептима, и формулама, инспирисаним из иностранства. Шпанија се руководила својим огромним еланом и ставила је у погон један орогинални и нови режим који је у многим облицима, био претеча.

Ми, Шпанци, не волимо да корачамо по команди, да, нам намећу калупе нити да увезени господари господаре нашим властитим, интензивним животом. Отога, када св супротетављате, ми вас разумемо и ми вам пружамо братску руку. да данашњи напредни свет ви сте оно што је била Шпанија Ba слободне људе 1986 године. Ваша ствар није приватна ствар вашег народа, није неки обичан субок. између извесних партија и влада, то је ствар мили. она људи на свим странама света. То је једно крупно

30'

дело са универзалним последицама. То је једна -дубока криза. која одзвања у души свих народа. ба решења ове

„кризе сигурно зависи социјалстичка, сутрашњица човечан-

ства.

Уосталом; свет не може пристати да се угуши у крви ово велико искуство нити да се оглуши о њега. Нисте ви били први, као ни ми, који су признали и ширили преко милиона гнасноговорника примерни карактер југословенске револуције. Најжешћи браниоци револуционарне врли-' не вашег дела били су до недавно они исти који вас данас проклињу и клевећу. Они нису оспоравали у јуну 1948 да је Југославија народна република и земља која иде у социјализам. Они су добро знали против каквог народа су уперили своју објаву рата. Али и поред тога они нису оклевали, нити су имали икаквих Оврупуле којима би обуздали своју лудост.

Објавили су рат народу који је за светску ствар социјализма дао хиљаде хероја и који сада снажно гради свој нови живот, можда у највеличанственијим часовима његове историје. Против једне социјалистичке земље приме- 5 њује се страшна, економска, блокада, против једног племв- · нитог народа поведена, је кампања клевета и лажи која, до данас нема, преседана, и најбруталније претње бацају се у лице једне славне комунистичке партије. И све ово они чине позивајући се на пролетерски интернационализам и претендујући да говоре у име социјалистичких принципа.

Досад су у разним земљама примењивани извесни аморални методи да би се уништили људи, да би се ликвидирале опозиционе групе, да би се разбила жаришта неслагања. Доказивало се да изван партије тоталне дисциплине и тоталне послушности, нема спаса сем губитака части. Сада се иде за тим да се читав један нароп спали у овој

ватри хиљада инквизиција.

Постављена, је неумољива, алтернатива: или се одрећи независности и прогласити триумф ове једине и недељиве мудрости којом се надају да ће уништити, за више генерација, сваку вољу да се иде у социјализам неким другим путем, или се пак одрећи социјализма и запасти у нај јадније капиталистичко назадовање чиме би се »историски доказало« да сваки покушај одвајања, од принципа »тоталне покорности« доводи у немогућност социјалистичку изградњу и води моралној дегенерацији одметника.

Свету је потребна југословенска победа, победоносни излазак из ове бедне алтернативе. Ја не верујем, и не могу веровати, да ће рат Коминформа, против Југославије икада приморати ову земљу да се одрекне социјализма, или да, ће озбиљно компромитовати темпо његовог остварења. Али ја себи постављам ову хипотезу и кажем: ако би до тога, дошло и ако би то једног дана била последица, економске блокаде од стране руске владе и осталих влада — каква би одговорност пала на те људе, каква срамота, какво обешчашћење за њих и какав Злочин.

У сваком случају злочин већ постоји када се зна да су аутори ставили у акцију сва потребна средства да га изврше. То је, без сумње, узалудан злочин, захваљујући одлучном и задивљујућем отпору жртве. Ради овога одговорност аутора неће бити мања пред историјом.

Ја чврсто верујем да Југославија неће поклекнути, јер сте јаки, јер. имате прекаљене нерве, јер с вама руководе срчани људи. И такође, јер ће вас солидарност света, поуздано пратити до оног дана када ће историја забележити коначну победу ваше храбрости.

Ова солидарност мора бити ствар части за све људе света. А што св тиче Шпанаца, другови Југословени, кажем вам, мислећи на, наше заједничке мртве: ма како борба била тешка неће вам недостајати гласови Шпанаца који вас. бране и. руке Шпанаца које заједно с вашим граде пут будућности,“