Narodna milicija

А каква је та »интернационалистичка помоћ« која се добија из СССР-а, нарочито ако један народ неће и не може да је прими, најлепше показује пример наше земље. По страни то што нам у рату који смо водили под условима под којима га није водила ниједна друга земља у свету из »техничких разлога« нису могли пружити макар неку помоћ која би више била симболична и имала карактер моралне помоћи. Из »техничних разлога« то се није могло тако учинити, а у ствари да се не замере Петру Карађорђевићу и његовој влади. Међутим никакви »технички разлози« им нису сметали да се са Черчилом споразумевају и споразумеју о подели Југославије на свере интереса по кључу 50 : 50. При томе не треба изгубити из вида да се овакав споразум о подели Југославије на интересне свере постиже онда кад је и једна и друга страна, тј. и Черчил и Стаљин знали о напорима југословенских народа, о величини њиховог доприноса у рату против заједничког непријатеља, чак и пошто су и један и други у својим званичним изјавама били истакли заслуге југословеаских марода W њихове Ослободилачке војске у заједничкој борби. Већ сам тај моменат говори о непоштеним намерама уговарача, о намерама да један народ, који је без икакве резерве и несебично се борио у истом табору против заједничког непријатеља, не само поробе, његову борбу за слободу учине јаловом, него и да раскомадају живо тело наших народа. То је прва »интернационалистичка помоћ« који је Совјетски Савез, тј. његово руководство хтело пружити народима Југославије.

Народи Југославије руковођени својом НКомунистичком партијом и другом Титом, одбили су ту и такву »помоћ«. Доследни принципима борбе за слободу они су је и изборили и за сва времена задржали себи право да одлучују о својој судбини, а она је таква да са успехом, упорно савлађујући све тешкоће и препреке на свом путу, наши народи победнички изграђују социјализам и уре-

_Ббују свој дом по свом укусу. |

У односу према нашој земљи, совјетски руководиоци су у више махова показали сличан »интернационализам«, као ма пр. по питању Трста, Горице, Словеначке Корушке итд. а та »помоћ« се састојала у томе што је отсечено неколико делова нашег националног тла, који су у нагабањима СССР-а и западних сила послужили СССР-у као средство преко којег су обезбеђивали остварење репарациониу и других обавеза и известан шићар. Од резолуције Комлмнформа совјетски руководиоци у борби противу наше земље, или да би нас присилили да покорно и са захвалношћу примамо њихову »помоћ« изгубили су сваку меру: звеџкањем оружјем, парадирањем војних формација дуж нашт границе, провокације на граници, позивање на граБански рат, економска блокада, раскидање и неизвршавање уговорних обавеза, претећи говори Ворошилова, Булгањина итд. — то је арсенал »мирољубивих« средстава руководилаца Совјетског Савеза. Ако се овоме дода бојкотовање, а кроз то и онемогућавање рада Организацији Уједињених нација, однос према борби Кинеског народа, стварање такве психозе у свету као да сваког дана може избити рат — њима је ово последње потребно ради домаће потрошње и извоза у земље директно потчињене вољи »непогрешивог и генијалног« руноводства Бољшевичке. партије — онда се заиста не може говорити о горем и безачнијем цинизму него ле онај совјетских руководилаца кад говоре о својој борби за мир и за мирољубљиве односе међм народима. Поставља зе питање како је могуће уснладити њихове пароле за мир са мерама притиска које пре-

б

узимају према једној малој социјалистичкој земљи — Ју гославији, Ту је очигледан несклад између речи и дела, јер та дела директно угрожавају мир. Ако се овоме дода теорија совјетских руководилаца о »ослободилачкој« улози Совјетске армије, чија је суштина у томе, да сваки народ који жели да буде ослобођен мора своје ослобођење чекати да му га донесе Совјетска армија на врховима својих бајонета, онда је још чудније то да се од неослобођених народа захтева — како то лицемерно раде совјетски руководиоци — да се боре за мир. Напротив, такви народи, по тој совејтској теорији »ослободилачке« улоге Совјетске армије, треба да прижељкују рат, да настоје да га изазову, јер тада бе Совјетска армија обавити посао њиховог »ослобеођења«, Услед таквих немирољубивих поступака од стране ве-

ликих сила, могло се је и догодити да се је Организација Уједињених нација — која јесте и треба да буде инструменат мира и сарадње међу народима у послератном периоду у више махова нашла у Корсокаку. Насупрот њој велике смле су пошле м још увек иду путем стварања блокова или теже да поједине земље потчине сопственим интересима — то је имало за последицу онемогућавање стварања нормалних прилика у свету. Наша земља — која искрено жели мир — све своје снаге је уложила и помагала сваки напор у Организацији Уједињених нација и осталим међународним форумима за поштовање принципа на којима почива Организација Уједињених нација, за поштовање равноправности међу народима, за одбрану независности малих народа, за мирно и споразумно решавање сукоба између појединих земаља — и та борба чини да данас наша земља ужива такав углед у свету какав никад раније имала није. Тај углед наше земље је утолико већи што је наше напоре на међународном пољу за мирољубиве односе међу народима. пратила упорна борба наших народа за изградњу социјализма и што су у тој борби постигнути такви успеси "који гарантују пун успех у остварењу постављених задатака, а томе се искрено радују сви напредни људи у свету. ;

Претпостављање уских и себичних интереса од стране великих сила — општем интересу мира је учинило да данас, приликом пете годишњице од дана Победе над фашистичком Немачком, напредне снаге у свету стоје пред истим проблемом пред којим су стајале пре пет година, Оне су данас принуђене да се боре за онај мир за који су се Уједињене нације бориле у рату. И ако хоће да се тај мир обезбеди потребно се је за њега борити против свих који га било на који начин угрожавају — како против отворених хушкача на рат тако и против оних који га тајно и под паролама борбе за мир подривају. То зато што свака тежња, па била у ма ком виду изражена за хегемонијом претставља директну и сталну опасност по мир, јер то доводи до тежњи за нове поделе света на сфере интереса, коначно доводи до рата.

Пошто милионске масе људи у свету теже за миром, боре се за њега, а на њиховој су страни сви напредни ис-. такнути јавни радници, научници, поштени људи уопште — то та борба има све услове да се заврши њиховом победом. Такву победу је могуће извојевати упорном и искреном борбом за мир, за мирну сарадњу међу народима на бази равноправних односа. Рат је дао Уједињеним народима потврду за такву могућност — чак и инструменат _ који ту сарадњу може остварити — Организацију Уједињених нација — и тај инструменат треба јачати и излечити досадањих и садањих слабости искреном сарадњом свих његових чланова,