Narodna milicija

| .

Пето заседање Генералне скупштине ОУН

Овогодишња дебата, на Генералној скупштини одржава се у најзатегнутијој међународној ситуацији од како је основана Организација Уједињених нација. Поред низа осталих проблема — од којих су нека заостала још од прошлих заседања — у овогодишњој дебати Генералне скупштине налазе се два врло важна питања: питање

пријема НР Кине у чланство у ОУН и питање Кореје. Го-

вори који су досад одржани у генералној дебати и на седницама разних комитета, Генералне скупштине обично су имали призвук корејског бојишта и међународне ситуације која је тим у вези створена. Стога, ако Генерална скупштина правилно не реши питање рата у Кореји. ан питање пријема НР Кине у ОУН, све дискусије у Генералној скупштини и њеним органима као и одлуке које буду донешене биће усвајане и посматране гров призму међународне ситуације и решења корејског проблема, Поред ова два и низа других питања на дневном реду налази се око 60 тачака — пред Генералном екупштином ов налазе предлози САД за проширење овлашћења Генералне скупштине и југословенски предлози за јачање универзалности и ауторитета ОУН. Предлози обе делегације, ув неке измене и тачније формулације америчке резолуције, могу допринети учвршћењу мира и отклањању ратне опасности која може да избије и у другим деловима, света, сем Кореје.

Што је најважније генерална дебата је показала да ће у садашњим међународним условима сваки агресор, ма колико био вешт у екривању своје акције, морати да рачуна на то да ће против себе имати највећи део држава у свету. У том циљу поднешено је и више предлога него ранијих година, који се односе на питања мира и међународне ситуадије,

Одмах после отварања свог Петог заседања Генерална скупштина, се нашла пред проблемом да ли да се прими НР Кина или не. Иницијативу за постављање кинеског питања пред Генералну скупштину дао је индиски делегат Бенегал Рау, који је по отварању скупштине предложио присутним делегатима 59 земаља, (сада их има 60 пошто је примљена Република Индонезија) да се претставници НР Кине одмах приме у све органе ОУН, Овај свој предлог индиски делегат је документовао следећим: обавезе чланица ОУН — како је написано и у Повељи Уједињених нација — може да испуни свака влада која, има стварну контролу над територијом одређене земље и која стварно управља том земљом, А, као што је познато, влада НР Кине је стварно таква — она и врши контролу и управља највећим делом територије Кине, изузев Формозе и Тибета. e

У кулоарима Уједињених нација могло се у то време дознати да су многе делегације међу којима. Велика, Бри-

танија и Француска расположене за пријем Кине. Делегација САД изјавила је да неће уложити вето на пријем НР Кине. Међутим, совјетска делегација је и овом приликом кад је већ све изгледало скоро завршено заплела себи ствар. ( Одмах после говора индиског делегата шеф совјетcke делегације Вишински предложио је да се прво искључи куоминтаншки делегат, а затим да се пре индиске резолуције гласа о новоподнешеној совјетској резолуцији у којој се такођер тражи пријем НР Кине у ОУН. Зар није свеједно о чијој ће се резолуцији пре гласати, ако обе предлажу пријем Кинез Тако се још једном показало чему управо тежи совјетска делегација — њој није стало до тога да ли ће НР Кина бити примљена или не, већ је за њу важно да питање пријема, Кине искористи у своје пропагандне циљеве. Овакав поступак совјетске делегације изазвао је негодовање код многих делегација и одложио пријем НР Кине у ОУН, Генерална скупштина одбацила је обе совјетске и индиску резолуцију, коју је енергично био подржао југославенски делегат, те се питање пријема, НР Кине поново заоштрило, У таквој ситуацији усвојен је канадски предлог да се образује Специјални комитет који треба да проучи питање Кине и поднесе о томе извештај Генералној скупштини, Такође је одлучено да куоминтаншки делегат присуствује свим седницама органа ОУН док Специјални комитет не проучи ово питање.

У то време заседавао је и Савет безбедности и расправљао о поднетим резолуцијама о Кини и Кореји. Совјетски Савез је предложио да се расправља, »Жалба Совјетског Савеза због америчке агресије на Формозу« н предлог резолуције о позивању претставника НР Кине у Савет безбедности. САД су такође поднеле предлог да се разматра, питање Формозе, Међутим, још се није почело ни расправљати о овим питањима, а Совјетски Савез је поднео нови предлог — да, се пре горњих питања, размотри накнадно поднета совјетска резолуција, којом се осуђује америчко бомбардовање у Кореји. Ту је избио спор међу члановима Савета безбедности о којој резолуцији треба пре расправљати, Коначно је усвојен еквадорски предлог резолуције према којој ће се Савет безбедности састати 15 новембра када ће дискутовати о питању Формове, Такође је одлучено да се на ту седницу позове и прететавник НР Кине, Тако ће се претставник НР Кине појавити у Савету безбедности тек 15 новембра и то само на дискусијама о Формови, уколико Генерална скупштина, на чијем се дневном реду налази питање кинеског претставништва, раније не изгласа пријем НР Кине у Уједињене нације.

" Ситуација у Кореји била је централно питање око кога су св водиле дискусије у Генералној скупштини, на седницама њених органа и у кулоарима ОУН. Пошто се