Narodna milicija
;
На фронту код Анција (Италија) америчке јединице почеле су да примењују радар за тражење минобацачких позиција, које иначе није лако пронаћи помоћу досадашњих оптичких инструмената, Радар не може да ВИДИ положај минобацача, али помоћу мине, чија се путања види на застору катодне цеви, могуће је одредити позиције минобацача, са тачношћу од 9 до 20 метара,
У почетку 1944 године у наоружању противавионске артиљерије појавила су се посебна такозвана радар-врна, која су испаљивана ив топова, на непријатељске авиона и летеће бомбе В-1. Овакво зрно имало је у себи мали радар са минијатурним давачем и примачем, Чим је примач приметио да се на 15 до 20 метара од њега налази неки циљ активирао је аутоматски упаљач и зрно је експлодирало. Ова зрна имала су великог успеха у уништавању летећих бомби.
РАДАР У ВАЗДУХОПЛОВСТВУ
Ваздушне јединице употребљавају највише типова радаруређаја који су најчешће повезани с радар станица“ ма на земљи, Сарадња између радаруређаја на земљи и у авионима игра велику улогу у одбијању непријатељских ваздушних напада и у борби ловаца с непријатељским
авионима, Операције се углавном одвијају овако: кад рау · дар станица на земљи примети неку групу авиона на свом сектору одмах о томе обавештава најближе командно
место са којега узлећу ловци да би осујетили непријатељске ваздушне акције. Ако је ноћ тамна или магла онла радар станице са земље наводе ловце до 2—8 км од непријатељских авиона. На том отетојању ловци укључују свој радар помоћу кога се даље сами наводе на непријатељске авионе, У ту сврху начињени су нарочити радари за ноћне ловце, чији домет опажаја износи'4 до 8 км, Упоредо са проналаском радара за ловце пронађен је и радар за бомбардере. Ови последњи обично су смештени у репу бомбардера и њихов главни задатак састојао се у томе да благовремено откривају непријатељске ловце.
За, проналажење циљева, и за »елепо бомбардовање« помоћу радара коришћен је систем радарстаница у авиону и на земљи типа, »ГЕЕ«, »Шорањ« и других. »ГЕВ« авионски радар уз помоћ три радарстанице на земљи омогућује врло прецизно одређивање циља на отетојање до 500 км и то под сваким временским приликама Принцип рада радарстанице »Шоран« објашњен је следећом сликом: :
Помоћу две радарстанице на земљи — А и 5 тачно се утврди место авиона који је у ваздуху. Циљ који авион треба да бомбардује одређен је сециштем двају кругова чији су центри А и Б радарстанице, а полупречник претставља удаљеност између циља и радарстаница, Да би авион дошао тачно на циљ, треба да лети по луку једне од двеју радарстаница на земљу. Моменат доласка авиона на задани циљ пилот установљава на нарочитим справама помоћу сигнала А (види кружиће на слици), а моменат када треба да испусти бомбе помоћу сигнала Б.
~ А JB
»Шоран« систем слепог бомбардовања
20
Али највећи проналазак, који је примењен у прошлом рату, претставља тако звани »Х2С« авионски радар који такође служи за »слепо бомбардовање«, На катодној цеви овог радара види се слика терена. испод авиона, без обзира да ли се очима види земља или не, Слика радара. »Х2С« је доста мутна, личи на рентгенски снимак, али је извежбани ваздухопловци могу да тумаче, Са постизавањем све краћих таласних дужина, на којима раде авионски радари, добивају се све јасније слике терена. Тако радар »Х20« или како га ваздухопловци зову »Радио очи«, претставља још велику будућност у развоју радара уопште,
Значајну улогу у ваздухопловству такође играју и радар-одазивачи, који се на радарски позив неког авиона или брода одазивају и омогућују броду или авиону да путем радио таласа тачно утврде на којој се раздаљини налазе од циља.
Ове су то добре стране радара али као што смо напред казали, радаруређаји имају и низ својих недостатака, који ће свакако бити отклоњени, Тако су савезници у прошлом рату, повнавајући слабе стране радара, успевали да проведу врло успешне противмере против немач“ ких и јапанских радара, С друге стране, и Немци су имали своје противрадарске уређаје који су им често пута омогућавали извесне успехе у борби.
Један од основних недостатака радара је што он помоћу својих сопствених радио таласа може лако открити непријатељу своју позицију, наравно ако непријатељски противрадарски апарати ухвате таласе и одреде тачне фреквенције на којима ради дотични радар. Даља слабост радара је што је одраз добијен од авиона у ваздуху или брода на мору веома слаб. Због тога један јачи одговор исте таласне дужине може да изобличи прави одговор на катодној цеви, На застору катодне цеви радара не може се распознати карактер објекта одрази малих пред“ мета, (авиона или брода) једнако су претсотављени на катодној цеви. Отуда су се слични одрази могли добити и од снопова станиолних листића или трака избачених из авиона, којима су врло успешно варане посаде непријатељских радара. Тако су се упоредо с ефикасном применом авионских радара и радара на земљи развијала и против радарска средства, Поред поменутог, још су постојали и радаризвиђачи који су откривали таласне дужине и друге тех ничке податке непријатељских радара,
'Ма колико да су била разноврсна _ противрадарска средства, ипак је радар био од велике користи у протеклом рату. Тако, например, подаци које радарстанице дају о непријатељским бомбардерима дању и ноћу, без обзира на видљивост, маглу или кишу, претстављају врло значајно преимућство у ваздушној одбрани једне земље. То преимућство огледа се у томе што далековиде очи радара онемогућавају изненадан прикривен долазак непријатељских бомбардерских формација, Радарски центри одмах би после опажаја непријатељских авиона алармирали најближе одбранбене центре, чију главну снагу претстављају заседе ловачких авиона и противавионске батерије, Таква одбрана наноси непријатељу много веће губитке, У прошлом рату било је случајева када је немачка авијација, омаловажавајући службу радара, губила по 10 и више авиона, дневно, Сем тога, служба радара доприноси много кориснијем и економичнијем коришћењу. ловаца, Захваљујући радару, ловцима више није потребно да непрекидно дању и ноћу круже изнад важних војпих и привредних циљева и око граница земле да би спречили изненадни долазак непријатељске авијације, Ловци сада врше своје задатке економичније, дежурајући на аеродромима и полетајући тек на сигнал радара. Они више пе лете. наслепо, него тачно знају где се налази непријатељ, у KOM. правцу лети, на којој висини и у ком броју. «
ТУ другом светском рату употреба радара нагло се проширила и он је постао незаменљиво средство у наоружању не само авијације, него и свих осталих родова, војске — морнарице, артиљерије, пешадије. Мишљење мирољубивих људи је да ће овај велики технички проналазак, који још има да се усавршава, у будућности служити више ствари мира и напретка, него рата.