Narodna milicija

Реото СК КРЈ ратокт огјатгастата о bhorhi za štednju i

та pravilno snalulevanje i raspodelu -

___ Naredba o merama za štednju artikala obezbeđenog snabdevanja kcju je donijela Savezna vlada ma inicijativu CK naše Partije ima izvanredno veliki društveni i ekonomski značaj i dvojak zadatak: s jedne strane ozakoniti neke najvažnije mere za štednju, a s druge strane, ojačati borbu protiv pojava birokracije kakve se odražavaju u raznim nepravednim ili prekomernim muaterijalnim povlasticama ustanova i pojedinaca i neodgovornom frošenju materijalnih dobara na štetu socijalističke zajednice. Očigledno je da jedno i drugo ima isti konačni cilj, t.j. što više se približiti onakvom pravednom materijalnom obezbeđenju i nagnađivanju trudbenika kakvo u datim ekonomskim uslovima. traži socijalistička izgradnja i socijalistički razvitak naše zemlje.

Činjenica jeste da kod nas opšta štednja, pa bilo da se radi o sredstvima za kapitalnu izgradnju ili o sredstvima za reprodukciju i o fimalnim, pprpizvodima široke potrošnje, još ni izdaleka nije na onoj visini koju iziskuju opšti interesi socijalističke zajednice, a posebno teške okolnosti u kojima mi izgrađujemo socijalizam i industijaliziramo našu zemlju. U shvatanjima — ne samo' onih po svojoj svesti zaostalih trudbenika koji se tek regrmutuju u našu industriju i socijalističke ustanove iz primifivnih predratnih uslova nego i pojedinih odgovornih funkcionera —- nalazi se još niz elemenata prošlosti koje

treba — da bi se postigao stvarno pravilan cdnos prema

našoj socijalističkoj imovini i rezultatima napornog rada naših trudbenika — iz korena iščupati,

Još uvek se dešava da naši projekti kapitalne izgradnje predviđaju raskošniju gradnju i mnogo više materijala nego što je stvarno potrebno. Grade se objekti koji nisu necphodno potrebni, zbog čega često zaostaje najosnovnija kapitalna izgradnja. Još se troše sirovine iznad normativa, a ngrmafivi su u mnogim fabrikama postavljeni previsoko. Iz fondova obezbeđenog smabdevanja obezbeđuju se često ljudi koji na to nemaju pravo. Dešava se da pojedine ustanove i pojedinci neodgovorno troše fondove preko opravdanih mera, dok ih za druge trudbenike nedostaje i u zakonski propisanom, obimu.

Potrebe daljeg socijalističkog razvitka, a pogotovo

teški uslovi naše izgradnje, zaoštreni ovogodišnjom su-

šom, traže najodlučniju borbu naših partiskih organizancija i svih naših trudbenika za štednju i to na svim sektcrima potrošnje, bilo da se radi o proizvodnoj ili ličnoj potrošnji. Borba za štednju postaje danas u toj meri jedna od esnovnih poluga čitave naše izgradnje i celine naših napora za pobedonosno izvršenje Petogodišnjeg plama da je naše partiske organizacije, naše državne ustanove i naši državni organi, naša praduzeća i radni narod uopšte moraju sprovoditi dosledno svaki dan i na svakom korak u.Mi moramo u tom pogledu postići pravi prelom. Ovde ni izdaleka nisu dovcline dobrcnamerne deklaracije ukoliko se one odmah ne pretvaraju u delo. Štednju treba konknpetizovati kako u najsitnijim tako i u najkrupnijim nažim poslovima. Neposredni zadatak naših parfiskih organizacija jeste da misao na štednju postame sastavni deo svesti naših radnih ljudi, da štednja bude svuda konkretizovana i stvarno origanizovana, da se ona pretvori u stvarnu i svakodnevnu borbu protiv rasipanja i rasipnika na svim poprištima naše delatnosti. S pojavama rasipanja u neposrednoj su vezi pojave birokratizacije koaje se izražavaju u nepravednim i nekontrolisanim materijalnim „povlasticama izvesnih kategorija ljudi. Takve pojave doprinose rasipanju i povećavaju ga u osetnim razmerama. Međutim, njihova štetnost po socijalističku izgradnju i dosledan socijalistički razvitak naše zemlje prevazilazi samu materijalnu sadržinu čitavog prcblema, Ukoliko ne bismo te pojave blagovremeno otklonili, one bi se štetno odrazile pre svega socijalno ı politički.

Neosporna je činjenica da su se — prim svega na temelju nekritičnog i šablonskog kopiranja pojedinosti društvenih odnosa u SSSR-u, gde je materijalno privilegisana birokratija, koja je baš kod njih i postala vladajuća kasta — razvile i kod nas pojedine nepravedne materijalne privilegije, ponajčešće nepisane i neozakonjene, koje idu u raskorak s daljim demokratskim i socijalističkim razvitkom naše zemlie. Tome razvitku doprinela su i nepreživela, iz mentaliteta partizanštine na sleđena, shvatanja da se neke potrebe raznih ustanava i aparata mogu zadovoljavati neposredno, bez obzira па stvarnu vrednost i koštanja dobara.

Nabrajamo neke primere opšteg značaja.

Uprkos oskudici naših fondova široke potrošnje, izmišljaju se i prirsđuju razni banketi, zakuske i slično. Materijal u te svrhe nabavlja se iz opštih fondova ili sa ekonomija, obično po nižim jedinstvenim cenama a katkada i besplatno, pa se onda otpisuje pod opštim troškovima za reprezentaciju.

Potpuno je jasno da takva praksa znači, s jedne strane — rasipanje naših fondova široke poltrpšnje, a s druge strane — materijalni privilegij ljudi iz aparata, koji na taj način troše dobra koja u stvari pripadaju čitavoj socijalističkoj zajednici.

Praksa gozbi te vrste otišla je tako daleko da su se one otpočele prirpđivati čak i prilikom izbora radničkih saveta. Ni ovde ne važi izgovor da učestvuje ipak širi krug radnih ljudi, jer je činjenica da se fondovi i ovde troše neodgovorno, preko meri» i zato na štetu celine. Isto treba istaći ga raznim gozbama i slavljima koja priređuju pojedine radne zadruge. U takvim se slučajevima бубе daleko preko one mere koja je potrebna za normalnu ishranu i dozvoljenu razonodu zadrugara, a oni bi mogli dobro da posluže za suzbijanie špekulativnih cema ma pijaci, za veće osiguranje cbezbeđenog snabdevanja itd.

Niz ekonomija koje imaju razne državne ustanove, diu>»kcije, preduzeća, itd. služi u svrhu da se jedan uži krug ljudi iz aparata može da snabdeva nesrazmerno·

' bolje i urednije nego većina radnih građana, dok bi i ti.

artikli u mnogo čemu mogli suzbiti špekulaciju na slobodnoj pijaci, odnosno povećati fond obezbeđenog snabdevanja. Jasno je. takođe da privilegije te vrste idu u raskorak sa socijalističkim društvenim odnosima i razvitkom naše zemlje. ;

Isto važi i za većinu takozvanih magacina.

Ceo sklop magacina i ekonomija može da znači, a u pojedinim slučajevima on to i znači pošto su ustanove same gospodar i nad materijalom i nad cemama iz tih ekonomija i magacina, da ista plata u raznim slučajevima ne znači istu. nagradu za rad. Ako neko sa istom platom mora — uz redovno snabdevanje — da skupo

1