Narodna milicija

ШТА СЕ ДОГАЂА У ИНДОКИНИ 2

Већ 80 година. индокинески народи воде борбу за ослобођење своје земље од француских колониста у Индо"кини и за стварање слободне и независне државе, Ова борба добила је великог маха пред крај прошлог рата, а последњих месеци већ је прерасла из партизанских акција и повремених напада на француске положаје у шире фронталне нападе у скоро свим покрајинама – Вијетнамоке државе“,

Повљедњих месеци су јединице вијетнамске Народне армије истерале француске трупе из многих упоришта, у покрајини Тонкин, а у друге две покрајине — Анаму и Кошиншини — развиле су широке партизанске акције. Хоће ли вијетнамски народи успети да се ослободе коло· нијалне власти и домаће буржоазије и ако то постигну, хоће ли бити стварно независни или ће потпасти под савременији облик експлоатације и потчињености — то је питање које. се данас поставља пред све колонијалне народе Азије.

%" У целој Индокини се налазе покројине Тонкин,

Анам, Кошиншина, Лаос и Камбоџа, Прве три чине државу Вијетнам.

20

Колонизација Индокине

Индокину су као богату земљу већ почетком друге половине прошлога века почеле да освајају француске колонијалне трупе. 1859 године Французи су заузели покрајине Кошиншину и Камбоџу, а две деценије доцније Анам и Тонкин. До почетка ХХ века цела Индокина била је претворена у француску колонију. Индокина, је била најважнија колонија за Француску — прво, у погледу искоришћивања њеног природног богатства, а друго, због њеног стратегиског значаја у овом делу света, где су супротности великих колонијалних сила биле врло оштре, а и због нарочитог положаја Индокине кроз коју пролазе важни путеви који вежу југонсточну Азију с европским континентом и америчким „аустралским и афричким лукама. Већ у првим годинама после колонизације Индокине појавиле су се и прве последице. Досељеници су врло брзо имали 20%» обрадиве земље. До 30-тих година овог века маса сељака остала је без земље и била, принуђена да се запосли на великим плантажама колониста. У провинцији Бак Нин 63% сељака уопште нису имали земље или су поседовали мање од једног хектара. С друге стране, имања велепоседника — колонизатора су се повећавала. У Кошиншини — најбогатијој покрајини у Инлокини — било је много великих поседа од 500—1000 ха. До 1939 године већ се 759 све зиратне земље налазило. највећим делом у рукама колонизатора, а нешто мало у рукама домаће буржоазије, Тако су индокинески народи, као и остали народи Азије и Далеког Истока, падали у све већу беду, док су добра која су производили на својој сопственој земљи доносила велика богатства страним лицима,

„Индокина — то је пиринач, каучук, банкар"

Ова, парола, која је 1945 године била истакнута на плакату у једном француском селу, довољно јасно открива прави смисао послератне пенетрације француског капиTaa у Индокини, Површина Индокине је за јелан и по пута већа од метрополе (Француске), док становника има за половину мање — нешто око 20 милиона. Индокина је земља која спада међу најбогатије пољопривредне земље у свету. Она располаже у огромним количинама ва, пиринчем, угљем, бакром, железом, оловом, цинком, златом, волфрамом, свилом, каучуком, шећерном трском, кафом, чајем, маком, дуваном, разним фосфатима и другим сировинама. У погледу извоза пиринча долази на друго место у свету. Економски Индокина је заостала, али њене велике плантаже и земљина блага пружају јој огромне количине равних сировина и прехранбених артикала. Због индустриске неразвијености земље 959 становника бави се земљорадњом и сточарством, Индустрија = то углавном прерађивачка мн занатска почела је да, се развија тек