Narodna milicija

HO HAYKER: ~»

Историја филма

Свако епохално откриће у било којој области живота

људског друштва скоро увек има дугу и занимљиву исто“

· рију, дугачак пут људске мисли и стваралаштва, напора и успеха, Често би се та историја могла повезати са именима великог броја људи, који су живели у разним ксторијским епохама, разним земљама, припадали разним народима, Али, су сви они без обзира на временске, просторне и националне границе ипак учествовали у штафети бесмртне људске мисли, тежећи ка остварењима која доносе благо и корист целом човечанству.

Ранији историчари често су се веома непажљиво односили према тим многобројним именима, нарочито именима оних људи који су заслужни за стварање и развитак материјалне културе људског друштва. Чак и данас, из ових или оних разлога по неки историчари често покушавају да припишу много велике проналаске само генију појединаца, заборављајући при томе напоре и достигнућа дугог низа људи, чији је рад више или мање допринео постизавању великих научних победа.

Међутим, проучавајући историју епохалних открића, ми Бемо открити да понекад заслуга за велико постигнуће на пољу научне делатности не припада само оном научном генију који је то дело завршио, већ и оним многобројним ствараоцима из разних векова и разних земаља, који су својим мислима, својим напорима, својим радом омогуБили да геније на основу свега тога заврши њихово заједничко дело,

Епохално откриће или како га чешће називају »чуло ХХ века« — филм — има дугачку и занимљиву историју. И ма да филм спада међу проналаске најновијег доба а ставља се у ред оног генијалног изума, који је до савршенства довело баш ХХ столеће, ипак идеја кинематографије и рад на њеном остварењу почиње, много раније и у томе су имали учешћа људи и из разних доба и из разних земаља,

ПОЧЕЛО СЕ ОД ДЕЧЈЕ ИГРАЧКЕ То је била сасвим примитивна играчка за децу, коју

би данас било потпуно смешно упоређивати са модерним ·

филмом, Па ипак, полазећи од те играчке, дошло се у кинематографији до онога, што су генијални истраживачи данас већ остварили, остварују и сигурно ће још више остварити,

Као претече филма могу се, дакле, сматрати оне дечје играчке, за које се већ давно зна, а чија је сврха иста као и код филма: да се на ма који начин прикаже сликама кретање живих бића. А и сама реч

Кино — ЗНАЧИ КРЕТАЊЕ

Треба истаћи да су речи »кинематографија« и »биоскоп« створене према грчком, а реч »филм« према енглеском језику. Реч »кинематографија« се састоји од грчког глагола »кино« што значи »кретати« и »графо«, — »бележити«, »Биоскоп« је такође кованица од две грчке речи — »биос« — »живот« и »скопо« — »имати пред собом, гледати«, Биоскоп је, дакле, справа која нам пред очи ставља живот онакав какав је уствари, а кинематографија — показује кретање.

Реч »филм« означава собом врпцом од целулозе (материја добијена прерадом тврдог корног биља), која се употребљава за снимање и приказивање у кинематографији, А сада да се поново вратимо на дечје играчке и да почнемо,

ОД »МАГИЧНОГ ОБРУЧА« ГРКА ПТОЛОМЕЈА ПРЕ 1.800 ГОДИНА

Историји је познато да је већ чувени старогрчки математичар и астроном Клаудије Птоломеј који је живео

у П веку наше ере утврдио чињеницу, да цртежи, који претстављају наизменичне покрете једне исте особе, а окји се брзо помичу пред нашим очима, остављају утисак као да видимо ту особу, да се пред нама креће. Справа, којом је Птоломеј овај свој проналазак и практично доказао, названа је »магични обруч«. Та справа је доцније у Средњем веку у облику магичног добоша, »животног точна« и сличног добила је, захваљујући безименим проналазачима, много савршенији облик. Између осталих на томе су радили и Италијан Ђакомо Дела Порто (ХИ век) и велики уметник и научник епохе Ренесанса Леонардо Да Винчи, Тако је то ишло све

ДО ПРОНАЛАСКА »ТАУМАТРОПА« ЕНГЛЕЗА ФИЛТОНА ПРЕ 150 ГОДИНА

Наиме, почетком деветнаестог века енглески доктор Филтон саставио је једну једноставну играчку и назвао ју је »тауматроп«. Ову дечју играчку можемо још и данас врло често сусрести код деце.

Она изгледа овако: тврд картон, с једне стране, нацртан је, на пример, птичји кавез, а с друге стране птица. Кроз средину картона провучен је конац, па ако помоћу тога конца почнемо окретати картон, тада нам. излазе пред очи обе слике заједно, као да је птица у кавезу, Ефекат ове игре заснива се на оптичкој варци, (на којој се заснива и приказивање филмских слика). Његова суштина лежи у томе што тако виђена слика очува 1/8 секунде свој утисак у нашим очима, чак и тада, ако већ: и не лебди пред њима, Ако дакле, иза једне слике у трајању од 1/8 секунде искрсне пред нашим очима једна друга слика, то се ова друга слика у нашим очима сусретне са оном првом и тако се обе одједном могу угледати.

После картона енглеза Филтона познато је да су на усавршавању ове справе радили Французи Плато и Рејно и Немци Штамфер и Хорнер, Захваљујући њиховим заједничким напорима био је око 1866 године пронађен

ЏЕПНИ КИНЕМАТОГРАФ

који се састоји из многих листова, увезаних као и књига, а на сваком листу је нацртан по један наизменични покрет фигуре, која се покреће, али ти покрети се тек врло мало разликују један од другога. Ако листове књиге необичном брзином прелистамо, изгледаће да се фигура креће,

Усавршенији и згоднији облик џепног кинематографа је мутоскоп, Код овог су цртежи много већи а причвршћенису за осовину која се може руком помицати, Цела справа је смештена у једном орману и то тако, да кроз један стаклени прозор пада довољно светлости на цртеже. Посматрач може кроз објектив (лупу — стакло за увеличавање) да гледа, како се цртежи брзо мењају и дају утисак фигуре која се миче.

Мутоског' већ и није спадао у ред дечјих играчака, а у пракси се одржао скоро све до Првог светског рата. У чекаоницама железничких станица и по вашарима већих европских градова били су постављени бви мутоскопи, Путнички свет је могао и дуже времена да се разоноди са овом справом, која се аутоматски покретала, пошто је претходно кроз нарочити отвор у њу убачен мали метални новац.

Средином прошлог века почело је

РАЂАЊЕ МОДЕРНЕ НИНЕМАТОГРАФИЈЕ

Наиме, никла је идеја да се прикази мутоскопа баце на платно помоћу вештачке светлости, Овај покушај је значио важан преокрет у развитку још примитивне кинематографије, Нови период развитка, међутим, настао је тек онда, када су цртежи у тим апаратима били замењени фотографијама,