Narodna milicija

Генераљ-ћајор АНДРИЈА ПЕЈОВИЋ

_ ДЕВЕТ ГОДИНА НАШЕ АРМИЈЕ

Наша. Армија је израсла из Устанка народа Југославије и нековала се у ватри ослободилачког рата кроз борбе са фашистичким окупаторима и надајничком буржовзијом. Отварајући се у тим условима, она. је могла одн

.„гратн ослободилачку улогу нв одиграла је управо зато што је у руковођвњу њоме де краја остварена линија Комунистичке партије Југославије, заправо замисао Врховног команданта наше Армије, о њеном карактеру, задацима ин њеној организацији. Будући инспиратором н организатором Народног устанка и његов једини руководилац Комуннетичка партија, Југославије, постављајући себи такав задатак који је наметнула, фашистичка окупација -— задатак борбе 34 ослобођење земље од окупатора и у исто време против повратка на старо — као Партија. која је реално гледала на ту борбу, на тешкоће која она.

носи, али и на изгледе и могућности да се у тој борби:

победи, међу прве важне задатке поставила, је и задатак

отвњрања оружаних. снага које ће бити способне да те-

задатке остваре, 'Вато није случајно Комунистичка партија Југославије, тј, њен ЦК jom септембра. 1940 године формирао своју Војну комисију која је имала задатак да у редовима, Југословенске војске ствара расположење за отпор у случају да „угославија. буде нападнута, као и да руководи тим отпором, Стварање ове комисије била је нужна потреба у толико пре што је Партија и њен ЦЕ дила начисто са тим да на челу старе државе седи издајничко руководство које је све народне и државне интересе спремно да жртвује за очување својих позиција. Каснији догађаји, нарочито они на априла 1941- показали су да је Комунистичка партија, Југославије имала потпуно правилан став» према ондашњем државном руководству тј. према анационалној“ и "надајничкој буржоазији. Тако ву народи Југославије који су високо ценили своју слободу и били спремни да је бране од издајничког руководетва, у томе онемогућени, Зато је ин дошло до отпора

само у оним јединицама, старе. дугословенске војске у ко- ·

јима су тај отпор организовали комунисти или неви нижи официр патриота којн је сматрао да му је дужност као професионалном војнику да се бери. Но такав отпор априлеких дана није могао донети неких резултата осим што су многи борци, нарочито услед делатности Партије у војсци одлазећи кућама одбели собом и своје оружје, надајући се да ће им оно ускоро поново требати. Комунисти су наговестили народу, да н ако је капитулирала. стара Југославија а дезертирала њена, влада, рат ва ослодођење наше земље није завршен = да он заправо није ни. почео. И мајско саветовање ЦК КПЈ након анализе настале снтувције повле окупације земље, донело је одлуку да се врше припреме за оружани устанак.

И приступило сен практичном остварењу те одлуке, Узимајући на себа улогу организатора — коначно руко“ водиоца борбе наших народа у тим, изванредно тешким данима — Комунистичка партија Југославије, прекаљена у условима илегалне борбе двадесетогодишњег постојања старе Југославије кор ниа је све припреме ва задатке ко-

"Дењина ==

ји су стајали пред њом. Нападом на Совјетски Савез 22 јуна Хитлерова фашистичка Немачка најавила је комунизму и комунистима у свету тотални рат, рат до нстребљења, Наша Партија, васпитавана у духу учења Маркса"наоружана сопственим некуством нлегалног рада н борбе, правилно пропењујући ситуацију ну свету и унутар земље, могла је донети онакву оцену да се код нас испуњавају сви услови за оружану борбу против окупатора. Тако је Централни комитет Комунистичке партије Југославије 22 јуна 1941 године донео Проглас са јасним курсом на оружани устанак, У том Прогласу се каже: »Ви који стењете- под окупаторском чивмом, сви ви, који љубите слободу и независност, који нећете фашнетичко ропетво -- знајте да је куцнуо час борбе за ваше ослобођење од фашистичких освајача, Зато под вод-

етвом Комунистичке партије Југославије допринесите свој

део у борби за вашу слободу.“ А тамо где се ЦК обраћа комунистима каже ве следеће; »Комуннсти Југославије! Не оклевајте ни тренутка већ се хитно спремајте за ту тешку борбу. Сместа прилагодите своје организације ни њихов рад за тај последњи бој. Предузмите све да чим боље осигурате наше драгоцене кадрове којн су нам данас више него икада потребни у тој борби. Организујте радне масе н предајте HM ваше тешко стечено некуство. Станите на чело радних н национално угњетених маса ин водите их у борбу против фашистичких тлачитеља наших народа. Одважност, дисциплина и хладнокрвност нека влада. међу вама, јер ви морате тиме дати пример другима. Извршавајте своју дужност, авангарде радничке класе Југославије. Напред у последњи н одлучни бој за слободу и срећу човечанства У Прогласу је такође јасно подвучена и интернацноналистичња обавеза пружања помоћи Совјетском Савезу.

Неколико дана након објављивања Прогласа, почиње св разбуктавати пожар Народног устанка широм Југославије. Тако већ јуду н августу 1041 у многобројним партизанским одредима окупили су се на двсетинв хиљада бораца који су задавали окупатору тешке ударце. И резултат тих првих борбн су били велики број непријатељеких војника био је убијен нли заробљен, уништена ји заплењена. знатна опрема и наоружање непријатеља, уннштени возови, жељезничке станице, мостови, испресецане комуникације нтд. а тако исто ослобођена, од непријатеља велика територија Орбијн, Хрватској, Босни н Црној Гори. Напоредо са ослобођењем територије ишло је н рушење старе власти и стварање нове — народне власти.

Из тих првих партизанских одреда поникла је ната Армија, |

Код нас је уобичајено да се дан формирања Прве пролетерске ударне брнгаде сматра као дан рођења и стварања наше Армије, међутим она се је родила стварањем првих партизанских одреда, а формирање и Прве пролетерске н касније осталих бригада наше Ослободилачке војске у суштини претставља један нови н виши степен њеног развоја — њено претварање у регуларну Армију.