Narodna milicija

Комунистичка партија Југославије припремајући се на оружани устанак имала је одређен и јасан циљ, Тај циљ је био борба за ослобођење земље од фашистичких поробљивача и за успостављање власти народа. Тако одређени и јасни циљеви дали су нашем устанку организован карактер — борбом у читавој земљи руководила је Партија преко свог, за ту сврху створеног, органа, · Главног штаба, партизанских одреда Југославије.

СОтупивши на пут борбе којим је Комунистичка пар. тија 1941 године повела народе Југославије, срела се је са низом тешкоћа; прво, наши борци су били у почетку

Маршал Тито са генерал-пуковницима Когон Поповићењ . u leo Дапсевићем посматра извођење маневара ЈА

или слабо наоружани или чак и голоруки — магацини наоружања и друге војне опреме предати су окупатору. (С другв стране требало је прводолети издајничку линију чекања, савладати распаљене шовинистичке страсти и националну мржњу коју су међу наше народе посејали властодршци старе Југославије, а после окупације подгрејавали окупатори и њихови измећари. Све те тешкоће успешно је прводољела наша Партија. Отуда и прве по-

беде и успеси у почетку устанка и коришћење тих успе-

хв 28 припремање и организовање каснијих све већих победа. Рувоводетву Партије и другу Титу било је јасно У почетку самог устанка да су партизански одреди почетни облици наших оружаних формација и да њихово прера-“

стање у регуларну Армију је нужно и да зависи од да љег развоја устанка, Тако је друг Тито;августа 1941 год. писао у »Билтену« Врховног штаба о томе следеће: »у олучају повољних етратегиских и других околности при извођењу крупних операција створиће се према потреби, из више партизанских одреда крупне војне јединице.«

Ово је друг Тито писао још у периоду када су наши партизански одреди имали претежно карактер јединица које су везане за територију на којој су формиране и на којој углавном изводе своје акције, А то значи да је требало водити курс на стварање војних јединица, које ће се боље и правилније моћи користити у једном модерном рату, јединице са већом маневарском способношћу и јачом ударном снагом. И он је дао курс на стварање таквих јединица. Стварање Прве пролетерске ударне бригаде 22 децембра. 1941 године значи сазревање услова за ПОРЛаВА на 'тај виши степен војне организације.

Формирање првих бригада наше војске и нарочито њихов долазак у Источну Босну заједно са Врховним штабом и, другом Титом значио је нов замах у развоју нашег Устанка. Појава пролетерских бригада у било којем крају земље имала је велики мобилизаторски утицај — услеђивао је велики прилив нових бораца и у исто време. оне су политички деловале и у народуги знатно доприносиле. учвршћењу већ постојећих партизанских јединица, Нарочито. се је повољно на те јединице одражавала сарадња, и заједничко учешће у борби. Сама чињеница да су се пролетерске бригаде стварале од најбољих ну борбама прекаљених кадрова, од пролетера и оних који су потпуно одани ствари револуције, да је руководећи кадар у; истима и за нисте исковао се у ватри ранијих борби — пролетерске бригаде постале су извор руководећих кадрова наше Армије — то су у ствари наше прве војне академије,

Стварањем пролетерских бригада јасно је оцртан карактер наше Народне револуције и ослободилачког рата. То је дало повода. непријатељима да се озбиљно позабаве питањем како да онемогуће нашу борбу, како да униште нашу војску. На опасност која им је претила са те'стране, поред свакодневних губитака које су подносили у борбама, са нашим јединицама, поред губљења огромне тери-

торије која је с јесени 1942 године износила око 80.000

квадратних километара и низа градова, поред несигурности и на територији коју су држали, нарочито их је потсетила и наша велика политичка победа — стварање АВНОЈ-а као и стварање већег броја дивизија, Те ради тога непријатељ предувима озбиљне војне припреме у циљу ликвидирања ослободилачке борбе наших народа. | И као резултат тих припрема уследиле су ТУ и У непријатељска офанзива,

Исход ових двеју офанзива, као и осталих које је непријатељ организовао у циљу уништења наше војске показао је да је наша војска као и наша револуција неуништива, да је наша војска израсла у такву силу која је способна да п у најтежим условима односи победе, да из сваке офанзиве изађе и организационо и војно и политичви јача, да наш руководећи кадар располаже солидним знањем и искуством потребним за руковођење и најсложенијим и најтежим условима. Услед тога, непријатељу није пошло за руком “да својих око 40 па и више дивизија |

"колико их је просечно-имао у Југославији пуне четири