Narodna milicija
БОШКО ПЕРКОВИЋ
ПОВОДОМ МЕРА САВЕЗНЕ ВЛАДЕ ЗА ШТЕДЊУ ЛРТИНАЛА ШИРОКЕ ПОТРОШЊЕ
Услед овогодишње суше у знатној мери смањени су принови пољопривредних производа уопште а житарица посебно, Због тога су у одговарајућој мери такођер смањене и могућности откупа, пољопривредних производа. Смањене могућности откупа за пшеницу износе око 100/6, за кукуруз 579, а проценат смањења откупа других по љопривредних производа, креће се од 20 до 40%о. Овакво осетно смањење пољопривредних планова откупа озбиљно је угровило исхрану стоке за време зимских месеци у многим пределима наше земље, а и питање исхране становништва поставило се у прилично оштрој форми,
У циљу олакшања овакове ситуације, настале услед суше, Савезна влада је благовремено предузела цели низ практичних привредно-политичких И административних мера ради обезбеђења исхране становништва и очувања сточног фонда. Међу предузетим мерама потребно је нарочито истаћи оне садржане у Наредби о'измени и допуни Наребе о регулисању промета пољопривредних производа. (Ол, лист ФНРЈ бр. 61 om 25. X, 1950.), У Наредби за обезбеђење прехране становништва и очување еточног · фонда (Од. лист бр, 56/1950) као и у Наредби о мерама за штедњу артикала широке потрошње (Сл. лист ФНРЈ бр. 59/1950). Доследно спровођење ових и других мера неопходан је услов за олакшање последица суше као и за равномерни распоред прехранбених тешкоћа како Ha произвођача пољопривредних производа тако и на све слојеве потрошача,
Но, потребно је истаћи, да значај предузетих мера —_ посебно оних садржаних у Наредби о мерама за штедњу артикала широке потрошње — превазилази непосредне- и практичне задатке условљене данашњим изванред“ ним околностима насталим услед суше. Његов значај је пре свега начелне природе. Ово се огледа у јасно истакнутој линији — наше Партије у погледу јачања свести наших радних људи о потреби — штедњеиу одлучној ликвидацији појединих појава бирократизације израслих на бази неправичних материјалних повластица, које су уживале — неке категорије потрошача из државног апарата, У свом директивном писму партиском чланству и партиским организацијама, Централни комитет наше Партије ставио је у задатак свим партиским организацијама, државним установама и државним органима— уопште, дакле и органима унутрашњих послова, да штедњу проводе доследно »сваки дан и на сваком месту« и даље: »да се штедња претвори у сталну и свакодневну борбу против расипања, и расипника на свим ПА наше делатHOGTH.& y neo ресорних органа као органа кривичног гоњења у извршењу овог задатка нарочито је значајан, пошто непоштовање ових мера — предузетих у циљу штедње повлачи 38 собом кривични прогон, дакле — и одређену акцију ресорних органа. Потребно је подвући да акција реворних органа треба, да буде пре свега, брза и енергична и да никакови обзири не смеју њену оштрицу да отупе и да њену готовост учине мање ефикасном.
6
У вези прописа о штедњи поставља се задатак обевбеђења поштовања свих предузетих мера штедње од стране Савезне владе као и појачано ангажовање у борби против штеточинаца, равипника и аљкаваца сваке врсте који уништавају, развлаче или на, било који начин — оштећују општенародну имовину. Случајеви кршења прописа Савезне владе о штедњи могу бити врло различити и вешто скривени. Ипак, као најтипичнији и као најчешћи случајеви могли би се споменути следећи:
1. давање артикала исхране као и артикала индустријске — производње из фонда обезбеђеног снабдева“ ња или из других фондова — бесплатно или на рачун буџета или по нижим јединственим ценама за свечаности, конференције и ел. — т. 6 и 12 Наредбе од 10. октобра 1950. године.
9. снабдевање бифеа и сличних угоститељских радњи при надлештвима, установама и предузећима из фондова обезбеђеног снабдевања а из осталих фондова по нижим јединственим ценама — т. 7 Наредбе од 10 октобра.
3, давање првенства у снабдевању било којој категорији — потрошача или лицима ван редоследа установљеног од стране Председника Савеза за промет робом Владе ФНРЈ — сходно Наредби о одређивању реда по којем ће се вршити расподела артикала обезбеђеног снабдевања од 23. октобра 1950. године (Сл. лист ФНРЈ бр. 61/1950), / .
4. условна продаја робе (тј. продаја робе која се на било који начин условљује куповином друге 9009 од оно- _ га коме се продаје),
5. натурална размена робе (трампа) привредних предузећа, надлештава, установа, служби радничког снаодевања, нољопривредних добара H економија међусобно као и размене робе ових с једне стране и приватних ли“ ца с друге стране.
Од овога се изузимају једино сељачке радне задруге под условима које предвиђа Наредба о регулисању промета између сељачких радних задруга од 25. октобра 1950 године (Сл. лист ФНРЈ бр. 68/1950.),
6. нвовлаштени промет житарицама и њиховим прерађевина као и неовлаштена продаја стоке и недозвољено клање стоке,
7. злоупотребе и крађе артикала, обезбеђеног онабдевања, а нарочито злоупотребе са куповним јединицама, као један од најопаснијих видова расипања робних фондова. (ве ове и друге случајеве кршења Наредбе Савезне владе о мерама за штедњу артикала широке потрошње или других прописа донетих у циљу обезбеђења исхране становништва и очувања, сточног фонда, органи Народне милиције треба да брижљиво прате и да о њима одмах обавештавају надлежна Повереништва унутрашњих послова, У случајевима пак у којима, се то указује потребним као у примерима наведеним под би 7 органи Народне милиције су дужни узети потребне личне податке о извршиоцу ових дела, извршити заплену предмета ко“ јим је дело извршено, а такођер су овлаштени да предуаму и све друге неопходно потребне радње у циљу обезбеђења материјалних доказа у поступку.