Narodna skupština

СТРАНА 16 НАРОДНА СКУПШТИИА

у званнчним новннаиа, Да лл јс то бнло у пнтересу фниамспском пореском да задругарн не знајући за тај распнс опет нлаћају сву порезу, то ја остављам г. мннпстру унутрашљнх дела нека кажс : а менн нека се не замерн, шго у томе налазнм изборну маневру. Овдс морам да поменем једну необннну нојаву односно тог расинса. Да бн мннпстар фииаиспја нашао основа да иодкреин свој распис, иозвао се иа један расппс г. Чеде Мијатовића, који је нзашао далеко ире Устава базнрајући и на њему правплиост друге одлуке. Ја мислим да се г. Чеда ипје надао да ће се радикални мнннстар иозиватн с^да на његов распис те да њнме као озакони да не мора задругар да илатн сву порезу, а да може да добпје бирачку карту. Ево тога расппса нод Л» 4 701 н г. мнипстар нека каже је лн такав нли не. Чнга: Они задругари који су нлатнли свој мањп порез, а задруга није испЈатнла остаде облнке пореза, г. Министар Фннаисије објашњава: »Ч ј . 57.закона о непосредној порезн, налаже да је сваки стаиопник Орбнје од 2 1. до 60 год. закључно дужан пллћати .шчии норез потпуно признат, да је лнчни порез као неки пети обдик пореза, којн је везан за личност, и доноси нека извесна грађанска права, уставом аризната, а да је лични порез, непосредни иорез, признато је и расиисом г. министра финансије од 1 11ов 1 888. год. Нр. Л 19 195. Јер када би се усвојидо да јични пороз, није непосредни порез онда би задругарн и сопственицн, повдашМених Фабрика, који не плаћају ни један ни други обднк пореза сем лични порез, били безправни грађани; а то бн 6 нјо противно члану °8 5. Устава. (?!). Према овоме кад задругар илати свој лични аорез са осталим државним прнрезом 4 0°, треба му нздати бнрачку карту, и ако задружно иман>е није илатило иорез, који је порез везан за ннање, а нијо за .шчност, н баз облира да ли су га и осталн задругари, нсте задруге платили, а задругару пак, којн ннје платно свој лични порез, па ма да је задружно нмање платшо порез, не треба нздаватн бирачку карту." Као што внднте, овде се нзреком ка;1;е: ко плаћа своју личиу норезу тај добнја бирачку карту. Познван.е иа расинс г. Мнјатовића и сЛм мннпстар објашњава тнме, што закоп неносредно каже, да је лнчна иореза пети облик иеиосредие перезе. Мнслнм, да мннистру фннаиснје инјз било нотребио да се нозива иа ауторнтет Чеде Мијатовнћа да нам каже, да ли је лнчна нореза нетп облнк вепосредне порезе. То је иравнлио и по самом закону о порсзн. Ну баш за то што се изреком каже у закоиу о псрези да је лична иореза само иети облнк неносредне порезе, дакле да нма још четири облика неиосрелне порезе, мнпнстар финаиснје инје нмао нраиа, да онога који хоће да гласа ослободн од плаћања огтала четири облика неаосредне иорезе , иа без тага да добпје право на бирачку карту. Онај, којн хоће да гласа, мора да платн свнх пет облика. А мнннстар фннанснјр на протпв ослободио је задругаре од 1ога рекавшн: нлатите само један облнк, којн вам је најлакше илатигп на ћете добитн бнрачву карту. И на том погрешном раснпсу задругари су, не нлатнв нотиуиу норезу, на том осиову н добилн бирачку каргу. У .\с1аву нстина стојн да н]>ано бнрања има онај, који нлаћа најмање 15 дннара нет средпе норезе; ну нп тчме се пе може да брани тај расппс. Мнслн се, да је ;'.а то нравилиђ, што су задругарниа дате бнрачке карте само па основу нлићепе пеиосредне личне морезе. Задруга је, као што се зна, јидна цглнна. једна лнчност; ту се не могу вадругарн ценатп па впше личнгсти, то је једна иравиа личиост п па еинма н.има лежн дужиогт нлаћан.а целс задружлс норезе. Говорп се, да ко илатп 15 днпара личне Норезе већ по спмом Усгону добнја бирачку ка|ту; п за то ,је требало, веле, дати еннкпмс да гласа, н ако није илатно оста1у порезу. Алн ја мпслнтп да је уставна одредба у томе тако ноуздани, да не може бнра ннкакве сумн.е, да не значи да онај ко плати само 15 дннара нма право гласа, н ако бн имао још да нло1.а норезе. Устав је дао задругарнма јсдпу нриннлсгнју: да и ако илаћају ис-

& САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

под 15 дииара неиосредпе порезе, имају право гласа само ако дела задр^га плаћа бар 15 динара те порезе. Ну другу мрпвнлегнју за њнх Устав не зпа. И за задругаре у осталом врсдп што н за нас ннокосне; јер као што смо ми сви платилп целу иашу иорезу иа смо гласалн, тако треба п они да ураде Ван сумње је да и задругари нпсу мог.ш самнм тпм што су илатпли свој лнчнн део порезе, ии на основу Устава, ин иа осиову закона, добитн ираво гласања. Њпма је то право гласања дао мииистар финанспја једипм расписом. Пада у очи што тај расиис није обзиањеи — док међу тим сви другп расписн, бар важнпјп, обзиању.ју се у званичним новинама. Овим распнсом миипсгар фнваиснја је масн задругара дао право да гласају н они су то право уиотребилн, а порезу инсу платнли. Доиста је необнчно да баш мииистар фиаансија, коме је задатак да се у првом реду брппе о плаћању све порезе, внје гу нрилику нзборну употребио на то, већ радн нротпвио, вели да кад човек платп један део иорезе, може да добнје бнрачку карту. Ну све н кад бн бпло нравнлно го гледишге, мнпнстар унутрашњнх дела и мнннстар фннапснја нису нмалн разлога да дају ма каква тумачења у том смпслу. Свакн нма иред собом закон н Устав; свакп бнрач зиа своје право; закоиом изборнпм и Уставом одређеио је, где ће се и коме жалитн ако ко ие у1^е у азбучин синсак. Нрема томе, иитн мпнпстар унутрашњпх дела инје имао потребе да се обраћа мпипстру фппаиснја да му овај објашњава ко од задругара може добити бирачку карту, иити је минпстар финаисија требао то да објашњава. А што је иајглавипје, ин један ин други иису ималн нрава да расиисом дају бирачко право онима, којн инсу илатнлнсву порезу, већ само један део њен. Тај распнс мпипстра уиутрашњпх дела и финансија који као што сам казао, иије обзиањеи у зваиичиим повниама, учннно је : да је гласала маса бирчча који нису платили аорезу. И у актима бпрачкпм пма доказа о томе. А ја ћу вам поред тога нзиетп још једпу денешу, која тврдн да је истнна оио, и.то сам рекао на име, да су гласалн многи, којн ннсу нлатилп иорезу. (Чпта) » Телеграм од Александровца (ј. Лвгусча 1890, године. Начелству окружном Крушевац. 13олики број бирачких нарата издат је од 10 јула до краја пстога месоца и они.м гра1)анима, који нису за ирпо полгође т. г, били нлатнли порез, алн платмди га до 1. Јануара оие године. Ово је учињено по томое што јо прно полгође трајало ово године по самом закону до I. г. мес., а и по томо што јо тако наређено демешом Начелства од 18. јуна т. г. ј\: 5 176 СЛ» 6092 Вр. 5973. По наредби ничелннкн среско: иисар. Начолство Крушевачко Дј 692 0 од 18 90 године". Овде је дакле званично аризнао срески началник, да је маеа биричких карата издата љцдима, који нисц алатили иорезу. Додаје се, да је то но наредби ничелника окружног , о овај снгурио иије радпо то пз своје главе. А да лн то може бити без знања мннистра унутраипАнх дела?! Лар то нема везе са опим распнсом, којн мало час нрочигах ?! И још више, зац то иијо екллтаитаи доказ да су картс, и мнмо задругаре, дноате људима, кији неилагише аорсзу?! Илн ако је то било без знања мниистрова, оида иа снаки иачии трсба тога начелника уаетп па одгонор, јер нризнаје да је маса бирача добнла карте а ннје нлагнла иорозу. Ну иајносле, друга је сгвар шта ће с н.пм бнтн ; а ја одиосио оцеие овнх пзбора о томе велпм да је тај расипс мннпс.тарства уиутрашн.нх дела у везн са оним иаро^ењом иачалства, на осиову народбс мнпистра уиутраЦ1И»их дела, ге су миогпма датс картс, без да с.у нлаш.ш иорезу. (НАОТАИНКК ск)

Одговогни IVкдник Ганко Нотронић

ИидАН.|.; и штлмил кг. огн. дгж. штлмилпмн