Narodna skupština

СТРАНА 90

Али не треба заборавити ово, да тиме што су унесеаи ови буџети, којн су прошле године бнлп засебни, није учињен никакав грех , јер тнме ако је порасла цифра расхода , порастао је и сам приход Од монопола дувана, према буџету, којн је поднесен, има 4 милиона чнстог прихода, од монопола соли скоро 2 ми.шона и од же.Безнице скоро толико нсто, и онда, када имамо дово.бно прнхода да покријемо расходе, неће бити рђаво да нам бунет по цифри буде велики Дуго бн се задр--као, кад бих хтео да одговарам и другнм иосланинима, али не могу да преНугим оно, што је г. Рибарац изнео, ту морам да речем још неко.шко речн. Господин да би доказао како су власти утицале на нзборе, како је било неправнлностп и како је услед свегп тога био резултат нзбора овакав какав јс, — иначе да није било тога, резултат би био друкчнји — наводи некакав случај утицања властп у Волују, у звишком ерезу. Он велн, да је сам председник бирачког одбора забележио у своме записнику да је било утицања властн и неправилности. Г. Рибарац није хтео да помене нме тога г. председника, н ако сам га ја пптао у два три маха, алн ја сам га знао и зато сам га и питао. Тај је г. председник био толико несавестап да је ненстину у записник запнсао. Тај госиодин, и сам оп^зиционар нролазећи као председнпк бирачког одбора кроз једно друго село — кроз Нересницу, да би утнцао на изборе, улази у општннску суднпцу н тражн од кметова да му ставе све на расположење, јер је он вели изасланик краљев, па хоће да нидп свс књнге нореске, спискове итд. Тај господин у послу, у коме је требао да буде далеко од снаке партиске борбе, и којн није требао да буде нн мало партизанством обојен , тај господин у целом свом раду показао се као партизан н није ннкакно чудо што је у свој записник унео оно што је неистпна. То ће и сам г. Рнбарац морати да призна. Друга једна ствар, коју је поменуо г. Рнбарац то је ствар ћондннска Господо, ја мислим да ће г. мипистар унутрашњих де.!а Фактима доказатп да ствари не стоје онако као што нх г. Рнбарац представ.1,а. За мепе остаје само да напоменем ово, поп1то сам учииио једну примедбу кад је господнн ту стнар поменуо, — да она акта нису уништена, него украдена и продана г. Рнбарцу за извесиу суму новаца. (Чује се : то трсба доказатн). То ће се сигурно и доказагн, јер не могу, господо, званична акга да буду код прииатног човека. Треба г. Рибарац да каже откуд су му та акта. Ето госиодо , на какав је нфчин дошао г. Рибарац до тих акта, која је напомепуо о ћовдинској ствари. Ја ниоднм да ће г миннстар потражити та аига од господниа н паставити истрагу по тој стварн. Тада би се доказало да не стоји оио што је изнесено у тој стнарн — да је нарочито крив ћовдински учитељ, јрр кпо што ће се видети из тих акта, нема н помена о кривицн учнтеља |10вдннсиог у њима. Међутим онн ноји имају та акта учннили су да учител. ћовдипски п данас ..ежи у затвору Господо, кад се господа 11:1 опознније служе н о аквим средствима опда ннје чудо да Је чиповништво д< моралисано и да попегде може чинити н изгреде. Кад би сви припомогли да се коректно ралн, онла бн снгурно и резултат бно лрукчији ; а кал навалнце ндемо на го да деморалишомо чинопништво овакннм начином, онда но можемо ништа доброга од |Ј.ега ни очекивати Да завршим. Ја мислим, госнодо, да ћу погодити мишл.сње п;ију пас кад речем, да је адоеса одбо|)ске иећнне н по стилу п по садржини ндеја једЈшја ; да она одгоиара правом стању ствари у 1СМ.М1. н да, што је пајглавпиЈе, адреса већине одгонира жел.ама н расположеп.у народном. С тога предлажем да сс усвоји напрт адресо одборсне иећине. Др. Лаза Илић. Господо, као пародпп нрсдстаиници, мп <•»10 има 1и прилнне да саслушамо наирте днеју адреса, у којима • у лсним речнма н изабраннм изразпиа изиесене жел.е, нотребе п аахтсви нородни и у којима се и.гјавл.ује радосг и аадовол.< 1во ла сио оно шго ја лобро и за похвалу, а куди опо што Ј< рађоио иротпв иптерсса српске државе и српског народа ( го<а ја сматрам да Је идроса Једаи свечан акт скупшгинскн, н благодарнн сам попанику I. Длимпију Па< ил.еиићу што Јо у . 1<>ч гонору и,1водоо иаЈииити да адреса ниЈп акг поЈедипих мар« гији, него ант скупштипски, само <•<• не могу с н.им у томе сло-

жити што је доцније додао и позвао скупштинску већину да усвојн нацр т скупштинске мањине. Јер, господо, по моме м.'Шљењу и по свима уставннм појмовима у таквом једном акту са свим Је природно да би мањина требала да се покорм већиин То су, господо, уставпи појмови. Нека изволе г. посланик за округ врањски, нека изволе цела Скупшгина да прочита први одељак у нацрту адресе одборске мањиле, па ће св сваки који буде ценио нрави.шо вцжносг његову увериги се да нема разлога ни смнсла , да скупштннска већина приђе и усиоји нацрт адресе одборске мањине. С тога је н п.мао права г. Раша Нинић кад је у своме Јутрошњем говору казао, да први одељак нацрта адресе одборске мањиае и не пзгледа другче, ЈЈего некаква тужба, на коју ва.1>а прилепити 10 динара марке Господа из опознције нису могла ни оаом приликом при.тком адресе — пропустиги а да у првом и.еном оде.ћку не наведу оно, што су и до сад у њиховом партиском органу наводији под насловом „радикалска зла п . То је она рубрцка, коЈа ннје ни ма.10 помогла њихној странци, а која је могда да шкоди отаџбини и народу српском. Ако се прочига нацрт алресе одборске мањпне од почетка до краја, онда ће сваком пасти на ум и нехотице, да се ту „аева стара песма на нов глас" нли »опег го, али мало другчије". Господа нз опозиције, веле у својој адреси, не ваља општинска самоуправа, ннје нзведена у духу самоупра.>е. Зашто ? За го, што на општинскоЈ управи пису кметови либералп, већ радпкали. НпЈе веле, бнло слободннх п правнлних нзбора. Зашто? За то, што су огромном ваћнном нзабрати радикалп и то но првн пут. Нстипа јо, да оии морају на то да се туже, а то им неће нико забранптн. али да им ниЈе бнло Ннша и вран.ског округа, данашња лнберална опозициЈа престапљала би вр.10 жалостан број, Даље веле, нема лпчне и имовне Оезбоднозгп. Зашто ? За то. шго на министарској столнци не седи ученик покојног Радивоја илн капетан Јанко Вла Менн се може од стране опознције пребацнти н казатн, јесг изабрата Је већпна радикалска за то, што су властн у вашпм рукама, а.ш онн, који би то хгелн да учние, нека нмају на уму и то, да нзме1)у пас има н један троћи и то пеиристрасан судија, а тај је суднја народ. (чујо се: тако јс), н тај је народ пот.фдпо да мп нмамо права, па нам Је с гога н своје поверем.о иоклопио, те нас госп^до из опозицијо заго видито у овакиој већини Можда ће се даље казатн у вашнм ј • рукама власг и сила. Међутим мојо је мпшл.ење да је доста било н власти и снло и да је го баш овога пута сво пресгало. али вама господо пз опозицпје не може помоћп нм власт нп сила ако со ви не преобразите. Као што се, господо, можете уворитн, у првом је одсл,ку адресе одбороке мам.нне сва несрећа, али ако пођагемалко дал.е. у одељак. где со гонори о Финансијама н сиољној по.штнцм, ту има малко радосги и аадовољсгва, али има н ту говориика, којн хоће ту радост да помуте. М' 1 1)у те говорннко спада и г, Кундонић. Ја иећу да се упуштам н да го <орнм о •мппшсијама, а.ш ћу да кажем то, да је раднкалиа нлада успела да трн богата п аелика пзвора прихода државнп одузме од отрпнаца и сачуиа нх за српску држпиу п сриоку благајпу. Кад со ти прнходи, госнодо, додаду осталнма, впдећо со да јо д|)жааној у<аОИ српској учнм.ена волика услуго, и да јо у толико мута буџот мањм. У прнмредном долу сиоЈо адросо г. г нз опозпцпЈе, и ако со изрпжаваЈу са зидоиол.ством, трижо да со укнно мономол дувана н соли. То ]о врло лепа зкол.а, но ја волнм, а м снмма јо мознаго, да мп нисмо иаумолн, нитн аавели те монополо, и ја мнслим да је 10 вешгини ако Лн г. г. лм<'оралм могли укннутн мопонол дуваиа н соли, а да имају те иого прнходе, боз да упоћају пороз п т. д. Мн го осгапл.амо м.мма, Јер мм ммомо у стам.у да напоЈемо то. Не 8Нам, како је у друшм краЈсвмми са прмиродом, алм Ја могу кааагм, ди јо у момо крају нородна мрпирода, народно благосги|||0 жмвахнуло, да ј<> парод аа сиоЈо проншодо добмЈао бол.у цену м да Јч бмла бол.а гри.км.а, (ЧуЈ<< со: тико Јо снуди било). Јн дшсле ммглмм, гоемодо, да где Је бмо жинл.м полот