Narodna skupština

11 САСТАНАК — 16 НОВЕМБРА

трговине и привреде, да ту није могуће да има личне и имовне несигурности, но тај би полет још н јачи бно, кад међу члановпма опозицнје не бн бнло и таквпх људн, којн су за време пред нзборе, распростнрали међу прост спег гласове. да ми стојнмо пред војном, пред ратом, да ће битп несреће 1Чује се : тако је). За то су се онн послужили срсством, шго смо ми чинили утврђења на границп, и па го су том простом сиету обра ћали пажњу. Ја, господо нисам велики политичар и не бавим се вишом полнтиком, бар пе ионосим се у оноликој мери у којој то чипи г. Рибарац, алн ја сматрам да радикална влада и раднкална странка ннје заслужила да се н.ој узвпкујо за Стару Србпју и Македонију; ја не могу да дозволпм, да се то чини са оне страпе, која је Србију довела до 'Буниса и до Сан-СтоФанског и Берлипског уговора. Сви ми заједно, господо, доказпвали смо да напрсдњачка владапина не води пародну полпгнку, ми смо смн доказнвали, да је напред !Бачко газдипство распикућств ), сад пак ви, господо опозиционари, тражите да се све то за годпну п по дапа поправи н нзлечп. С гога дакле, господо, шго је адреса акт скупштнпски, акт народног преставништва и што је то акт повероња радикалној влади; с тога ја гласам за нацрт адресе одборске већине у којој се изјављује поверење и признап.е раднкалној влади. (Чује се: тако је, врло добро). Потпредседник П. Вуковић. Пошто је већ доцне, то данашњу седиицу закључујем, а другу заказујем за сутра у 9 часова нре подне. Састанак је трајао до 7 1 / 2 часова по подпе.

11 САСТАНА^: 16 новембра 1890 год. у Београду. 11РЕДСЕДАВА0 ПГЕДСЕДИИ К Никола ПашиБ СЕКРЕТАГ Доброслав Ружи! Присутни су били : министар унутр. дела, просвете, министар председник, грађевина и народне прииреде. Почетак у 10 часова пре подне. Председник. Састапак је отворен. Изволте чути протокол 9 редовног састанка. Секретар Др. Ст. Вукчевић чита протокол поменутог састанка. Председник. Има лп ко шга да примети на састав протокола ? (Нема). Усваја ли Скупштина прочитани протокол? (Уонаја). Сад прелазимо на днеини ред, на продужење дебате о адреси. Има реч посланик г. Ђурић. Прота Милан Ђурић. Господо посланици, нама је свима познато, да Народна Скупштина има не само право иего и дужност да олобри, или не, рад владин, н да каже шта народу греба, што народ води срећи, слави и пеличини његовој Пред Народном Скупштином леже два нрцрта адресе, или два одговора, којима хоће да се одговори на беседу Круне. И један и други потекао је у доброј намерп, да се одговори интересима отаџбиае. Но опа два нацрта адресе бигно се разликују јодан од другог. Нацрт одбор. мањине осуђује учутрашњу полптпку, садању странку и садању владу. Господа посланнцн из опозицнје позивају већипу скупштинску и прекоревају је овим речима: «док сге били у опозицији, тражили сте слободну шгампу, слободу збора п удружења, тражили сте, да се донесу законн корпсни за земљу и да се јавпо кснтролише рад владин, иа што није добро, да се осудн н да мп пресуђујем > о срећи народној; а сад, кад сте на владн, ни одбацујете опо шго сге тражили у опозицији и одобравате сне оно, шго се не слаже са ингересима паше земљо и што не служп на њепу част и углед народнн. в Да ладно размислимо и да виднмо, је ли тако? Прво да пођемо од унутрашње иолигике. Ви велиге, да пећо.мо сло-

боду штампе, збора и удружења. Ја бих могао новеровати речима те господе, да та господа нису бнла деценнјама на влади ове земље. Људн либералне партије, док беху на влади, нису никакве слободе давалп овоме пароду, него оно шго су му давалп, го је бнло као мрвице са стола; само поједиие нараграФе, којп су кошгалп народ стотинама дуката, а о сдободи збора и договора, о гоме н да не говорим.' (Вичу: гако јо. Бурно одобравање). Ја вас, госппдо, позивам и још је живо у памети не само поједипим људнма пего и целој земљи она борба, коју је парод водио преко својих предстанника, да ову земљу ослободи, оснажи и народну мисао оствари, — тада су, велим, иа управи земље седели и управљали судбином њеном, — људи из либералне паргије. И они су били ти , којн су се борили протнв људн, који су тражнли општинску самоуправу, слободу збора и удружења, и нротиву слободне шгампе; — јер су зналн, да је слободпа штампа, слобода збора и дџговора и јавност, највећи лек протнв иезаконнтог рада владе, — те да послови државнн могу тећи правилно у једној зсмлјИ (Тако је. Бурно одобравање). Лпбералн, 1-.ад су би.ш па влади, плашнли су се јавне коптроле, (Тако је). То је, господо, истина. А данас, кад нису па влади, тешко оптужују оне, који су данас па владн н којп су најмање кривн; наводе неке мале случајеве као нпр. да је један предсе ашк општи!\е биран по 14 пута, а то за то, што је сад слођода нзбора, слобода збора, договора п удружења н што је партнска борба јако развнјепа и што садања државна власт не стоји на оном гледишту па да каже: «овај ће бнти кмет", као што су то либерали раднли : него је то народу остављоно да слободно бира. И у таквом трвењу између партнја, влада се је кретала у границама земаљског Усгава. (Тако је. Бурно одобравање). Да је слобода и општинска самоуправа не окрњеиа, то се позивам на ^вас да кажете. Кажите је ли тако или није тако ? (Вичу: тако је, тако) Господо, ја могу наређатп много и много случајева н у исто време и сама Факта да наведем, које ће мп и сами лнберали признати, да при каквој незакоиитости ннје пзостала ни скупштинска већина, да то не осуди. Ви знате, да је прошле годпне о догаћају у Рајцу поднето од стране опозипноних носланика пптан.6 на г. министра унутр. дела, да се началник срески мешао у општинске послове н сви смо сложни били у томе, да га осудимо за мешање у општинске послове, и да не окрњимо слободу општинске самоуправе. (Чује се: тако је). И министар унутрашњнх дела, желећи да се одомаћи код нас општинска самоуправа, оставио је среског начелника без службе. Служећи се таквим средствпма, либерадна је странка добила у Рајцу већину. II шга радн сада лпбер. управа, и како поштује опшг. самоуправу? Она учитеља Мншнћа, који је свршио школе, који је пише годнна учнтељовао, који је вал.ан човек, али за то, што је нз противне нартијс, ставл.а под падзор. Ето, колико нм лежи на срцу самоуправа општппска, а шга би било, да су они на управи земаљско.ј ?! Господа нз опознцпје говоре непрестано о неким куглицама н каргама и многим другим сигним непраппдпостима II ко би чуо о томе, а није иознат са етањем у Србији, рекао би, да у Србији нема слободе, да нема зашгиге збора и удружен.а н да су пуне тамнице са бирачпма због њихових грехова и да власт гони наше противнике Да ли је таке? То ћеге ви најбоље знати, Д;1 је то тако, народ бп п сад противу нас устао н противу поједипнх избора бн се тужно, и пе бн нас Послао са оводиким поверењем да решавамо о судбинп његовој, напретку земље и срећи народној Ми ћемо донети закоие: о слободној шгампи, о зборовима .1 удружењима и још друге законе Па ако нма каквих мана код кога закона, мп ћемо га поправнти, јер н мн нисмо савршенп, да оно што решимо, не можо се даље иоиравнти. То не, господо, и гако ми не мислимо, већ треба заје.шичким договором наше мане ла исправљамо, У овом погледу стојп битна разлпка између нас и њих, јер док онн беху на управи земаљској, пнсу давали ни слободу збора н удружења, ннти пак слободну шгампу, а ми све то хоћемо да уведе.мо у жпвог. (Тако је. Жчво одобравање). Да је тако, доказ нам је н то, што се ]едан срески начедчик огпушта из државне службе само зато, што се је мешао у опшгннске изборе, док онн пису