Narodna skupština

12 САСТАНАК — 16 НОВЕМБРА

СТРАНА 109

Јован Никодић. И ако је, госиодо, већ много говирено о овој стварн, н ако су госнода говорници својнм говорима исцрпели све разлоге, којн су се могли навестн, ииак н ја хоћу да кажем неколнко речн, нарочито с тога, што овде нма две адресе, и адреса одборске већнне и мањпне У адресм одборске мањине изјављује се влади неповерсње, ма да мн сви зиамо да је данашња влада дошла са особпшм поверењем народиим и раније и да је народ томе ;во.ме поверењу 14. Сеитембра т. год, онет дао иова доказа, уиутившн у Скунштнну велику већнну народннх посланика, којп ио начелпма припадају владајућој странци и ја мнслим, господо, да баш с тога н не може бнтн говора о неноверењу владе. На другом месту, у адреси мањине, критикује се онштннски закон, који је на ирошлој Скупштннп донесен н сва господа из оиозпцчје нападају на њега и говоре како он нпје изведен у духу самоунравном, већ је конзерватнван. То је варочито нагласио г. Величковић, н кад је он могао овако да се изразн о садањем закону, нека дозволи да укратко кажем и ја неколнко речи о њнховом лнбералном онштинском закону. ■Оиштиискн закон од 1875. годпне био је у неколико налпчан садањем онштинском закону, алн доцније кад су дошлн лпберали на владу, они су 1878. годнне изменили тај закон и као што рече Ранко, завели су у њему цензус, закратнли су бнрачима нраво ири избору општинског часнишгва а дали ирава полициским властпма да могу збацивати кметове н постављатп регенте 1887. год. за време савезне владе оидашњи либералнн мииистар унутрашњих дела ноднео је пројект онштннсцог закона и у њему је било свега 3—4 члана. ЈЈа да лн је се, господо, то могло замнслнти, да ће бнти општннскн закон, којп ће бити изведен у духу самоуиравиом ? Не. Нрошле године, кад је био иретрес онштинског закона, један посланик лпбералнп изнео је предлог и тражио, да се заведу батнне н сад госнода либералп кажу, да оиштинскп закон ннје изведен у духу самоуправном ваљда за то, што нису уведеве батине. Даље, господа, критикују и изборни закон, п веле, да је тај закон иротиван Уставу и да је и при садањим изборнма бнло иритиска од стране власти и да су за то радикали добилп већину у Скунштннн. Мени се чинп, госиодо, а тако н јесте, да никад до сад није било већих слобода нри изборима него сад, јер ирнтиска није могло бптн с тога, што је тајно гласање, а радпкалнма није ирвнна да су добили већину, јер су је они од 1883 годи. до сад впше пута добнјалн ма да им је од стране власти чнњено да то не добију. Према овоме, господо, внди се да адреса мањине не одговара жељама и потребама народннм, јер све што народ одобрава, она осуђује, а све што већина народа осуђује, томе се одаје похвала у адреси одборске мањине и стога ја гласам за адресу већине јер су у њој изр&жене чисте жеље и иотрсбе већине народа. Адимпије Васиљевић. Господо. као известилац одборске мањиие за адресу, коју сте ми дужност ви поверили на место мога много поштованог друга г. Тодора Туцаковића, који је жалошћу спречен да овај посао изврши, — ја сматрам за дужност да при крају дебате узмем завршну реч те да у кратким потезима учиним још неке напомено. С тога молим народио представништво да саслуша мој говор, који ће бити кратак. Господо, ја сам јуче казао а то је констатовао и признао један од најодличнијих беседника скупштинске већине, да је адреса акт политични, којим се Скупштина обраћа престолу. И кад је политички акт онда га само политичке прилике изазивају, па с тога се и може поставити стално правило шта треба у њу унети као н то, да лп је адреса само парафраза престоне беседе ? С тога је неки сматрају као параФразу а други као акг учтивости и програм скупштински. II ја ценим адресу према приликама у којима је ппникла. Садржина адресе зависи од оних прилика у којима се јавља. Највише се пребацује пројекту либералне одборске мањине да је њена адреса таква, којом се оптужује влада и њен рад. Једни кажу да треба влади изјавити поверење, други опег веле, треба јој признати само оно што је урадила добро. Што се тога тиче заиста би требало влади изјавити признање

на ономе што учини добро и то је праведно захтевање; али на жалост данас се мало памти оно што се добро учини а више се памгн оно што се хрђаво учини. По моме мишљењу, све што је добро треба признати свакој нлади па и овој. У нашем пројекту адресе казато је, да је опозиција са задовол>ством саслушала то н то и има неких признања, а истина је, да нема онолико признања влади, колико тога има у адреси одборске већине. И ја кажем, да треба призиати-в^ади на добрим делима, али што се тиче пигања о поверењу или неповерењу, томе нити има места нити има основа и повода да се у адресп говори, и го је једна навика, која је остала од старих и прошлих времена, а тога данас нема у другим парламентарним земл>ама, а ми се хвалимо и поносимо што смо и ми дошли у ред слободних и парламентарних земаља. Питање пак о поверењу у парламентарним земљама решава се на избору и чим је влада добила већину на избору, опда је то питање ван дискусије и поверење је према влади у гом случају ван сумње ; и само у томе случају кад Скупштина у своме раду донесе закључак, који је противан влади, онда се ставља вотум поверења. То је ред и тога бива у свима парла.чентарним државама да се види и рашчисти о томе, какво новерење влада ужива у Скупштини. Овде већина хоће да констатује оно, у што нико не сумн а ; но баш и да је потребно да се види, има ли влада поверења или не, нема томе места у адреси зато, што је адреса акт целе Скупштине којим се обраћа престолу. У свакој Скупштини има опозиције, јер разуме се сви не можемо једнако мпслити, и до данас никоме није пало на ум да тражи од опозиције, да влади вотира поверење, нити је пак на то ко може натерати да је потпише, кад је противна владином раду. Но сем тога, адреса се подноси, као што се зна, престолу у којој Народна Скупштина исказује народно расположење према Круни, и ту не треба стављати у једну линију владу са престолом. И одборска већина ставила је доле при крају такав и?раз у својој адреси, да што више учврсти поверење између Круне и самога народа, а горе пак у једном ставу стој и о поверењу према вдади ; но то поверење према влади, по мом мишљењу, требало је нз адресе изоставити, кад је њој поверење већ једном вотирано на ивборима. Даље, има један пасаж у престоној бсседи, који се тиче наших нзбора. II кад Круна, као законодавни Фактор поздравља скупшгину као другог законодавног Фактора, онда се може казати, да је скупштина представник и израз жеље целога народа и није нужно да то она сама о сеСи г^вори, и да констатује пред Круном, да је Народна Скупштина прави представник народни, јер то би изгледало впше као самохвалисање, а тако што нисте чулн ни од једног паметног законодавног тела у другим државама Ну, сад настаје друго важније пнтање : имамо ли ми права да хвалимо наше изборе и поредак при њима ? Избор народних посланика изазвао је и у покрет ставио разнолике тежње ; ту се подносе на исплату разни рачуни ; ту се сукобљавају многостручни интереси, не само политички него и лични. С тога је врло тешко, да не рекнем немогуће сачувати потпуно слободу избора, а да се она Ни мало ие окрњи. У другим уставним земљама, које су у погледу уставном далеко од нас старије и напредније, н где је уставност ухвагила дубоког корена, и где се иарламентарност правилно развнла, па се опет не могу избори да обаве, а да се нигде никакве неправилности, па и незаконитости догоди. И с тога ти парламенти из скромности не хвале се са поретком при истима, нити пак коме од њих пада на ум да то чине. Ну, то је једна сметња у почетку сваког парламентарног живота, али код нас има и вештачке сметње да се очува слобода избора, а то је то, што се код нас са променом кабинета мењају и људи не само уиравне власти као началник окружни, писари п секрстари, него чак н општински председпици и кмвтови. Узмите н. пр. коД нас да има преко 1200 ошптина а У свакој општини, анате да постоје председник п кметови, који се такође сви брину о судбинн кабинета, и ако се кабинет променн, онда и они губе свој иоложај. Према свему томе, ти су људи нагнани не само да бране кабинет, него и свој ноложај. И у колико су ти људи мало школовани, опи мање могу и гледати на све оне последице кад се гази слобода избора; они могу и да окрње та права слободних избора без утицаја