Narodna skupština

ОТРАНА 134

редакцнје говорили, ннтц да хвалпм друге, којн су за редакццју. Хоћу само да нзнесем разлоге, који су нас у одбору руководнлн да оваку редакцнју створимо. Мн смо тежнлн да кроз све чланове овог закона не нровејава никакво двојств'). Друго, нама је бшо познато н знали смо, да држећн се тога начела да свп законн треба да су такви, да их сваки разуме н да закон о зборовима доиста треба да је такав да га и иростпји ред људн мож^. лако разумети, јер ће закон о зборовнма имати да ирактикују и људн којн нису школовани. ИмаЈући то на уму гледали смо да свакн члан изразимо јасно. То је једно. Друго, ио овом закону пмаће двојакпх зборова који се могу држати без иријаве власти, зборова којн се могу свагда држати. Кад вих не би бнло и ми би билн да се јавља оиштинн, алн ношто има таквнх зборова, а то су онн, који се држе у затвореном простору, а такви се зборови обично држе но општинама или највише 2 — Б опшгине заједно, онда је са свим излиошо да се мора иријава чннитп и оиштинској власги на јавним зборовима, који се обично држе пј срезовима н округу, могу да се иојаве нередп н неправилности, иа би иоред многнх одговорности, које има кмет, пмао и ову иову. Дакле ми смо хтели не да омаловажавамо кмета и самоуправу он- штинску, иего иоред оних грдних одговорности, хтели смо да му не ствирамо другу нарочито кад се држе јавии зборови окружнн н срескн ио местима гди је кмег из иротнвие иартије, те услед тог могу да постану отежања држању збора. То Је једиео што нас је руководило те смо донели овакову редакцију а ако мислите друкчије, онда решите. Председник — Иретрес је свршен и ириступамо гласању. Ире свега стављам на гласање предл^г г. Љубе Јоксимовчћа који гласи : ^а сазивачи известе месну оиштннску илидржавну власт. Ко је за тај предлог да се усвоји таЈ ће нзволетн седети, а које иротив и да се усвојн, но иројекгу, тај ће изволети устати (Већнна устаје). Огромиаје већнна устала, ирема томе је усвојен предлог одборскн. Извеетилац. Ирочита члан 8. (стр. 12У) Председник. Усваја ли Скуиштииа прочитани члан ? (усваја.) Известилац Вит. Младеновић нрочита чл. 9 (стр. иста). Еод овог члапа пма одвојено мишљење. Станојло Вукчевић — Код 9 чл. одвојио сам мншљење. У пројекту влада је предложнла овако : „Цркве н њихова дворишта не могу бити месго за држање збора". Савегје то изменио и у колико ја разумем ту нзмену, оиа меће цркву и школу као зграде, иоЈе не могу бити места где се држе зборовп, а дворншта могу. Ја се слажем с тнм и шта внше терао бих п даље, да и школе могу бити места где ће се држати збор. 11ротпвразлозп, које наводе други, што ие допуштају цркву, школу, н њнхова дворишта ово су, што они веле, да је незгодио с тога: шчо на збору може бити разнпх иереда и да то смета држању парас10са, службе и т. д. и обратно. То иије јак разлог, јер се зиа да обично служба, нарастосп п сви другп послови, који се врше ио црквама и школама, врше се врло раио, тако да се ипкада неће сусрестн нолитички збор са каквом црквеиом церемоннјом. Што се тнче школа и школских дворишта, такође пема разлога да се изостављају и да се у њима не могу држатн зборови, јер се никада неће направнги сукоб са учитељем за то, што се обнчио зборовп држе у празннчне дане кад деца не долазе у школу. С тога нредлажем да се пзоставе школе, н да аримнмо саветску пзмену п нредлажем Скупштиии и иолим је да прпмпмо онако како је Државип савот предложно, т. ,ј. да се може у дворншту црквеном и школском држа;и нолитички збор. Председник — Цретрес је свршеи. Извеотилац В. Младенопић — Већииа одборска, која је узела овде п школе п њихова дворишта и цркве, да их 0 1КЛ0ПН од места где се држе зборови, оиа је за главнп раалог уаела то, што могу да иаступе јаке иезгодо н но школу и ио дркву ц по збор. Рецимо да учитељ држи нредавање у

школи а збор да се држи у дворншту, дакле он не може да ради. Ирема томе двориште отиада, а и швола сама по себи. Кад би то усвојили, учигељ би морао да изводи децу да му се ие би сме1ало у раду, а то може да буде иред исиит кад он највише треба да ради. И1то се тиче црквеиог дворишта, то би још и могло да буде, али и ту могу да настуие неирилике : да се тада држе парастоси, ира1ње и т. д. и да се јављају вазда незгоде које је тешко овде и предвидети. Ти су разлози руководили одборску већииу да цркве, школе и њахова дворишта заштпте од држања збора, за који има увек места. Председник — Стављам на гласање: ко ј е зато да се усвоји мишљење одборске већиие нека седи, а ко је ирогиван т. ј. да се усвоЈИ мишљење г Вукчевпћа некауотане? (Већини, седн). Дакле усвојено је мншљење већине одборске. Изволте даље. Известилац чита члан 10. (сгр. 129) Известилац — Овде сам Ја одвојпо мишлење и ја усвајам редакцнју нрвог члаиа ио ироЈекгу. Већииа Је у одбору казала да се одмах, чим се збор скуин образуЈе иредседништво збора. Ја мислпм, госиодо, у иитересу веће слободе збора и говориика да је оиравданпје и целисходиије, да ова одредба остане ио иројекту. Ја могу н. пр. бити сазивач ; иа том збору може доћи више од иоловине иротпвника или можс бптп да на целом збору нема човека којц може збором да руководи како ваља, оида треба да ја сам као сазивач могу казати, ја ћу сам да руководим збором. Дакле већииа хоће да буде одмах изабрано иредсединштво збора, а Ја на против хоћу да то не буде и то с тих разлога што иоменух. И може у иочетку одмах доћи већииа мојих иротивиика иа збор и оида Ја треба да узмем каиу и да идем кући. Ја сам дакле за тс што изиесох; а друго тако може да оетане ио ирОЈекту. У ооталом иредседииштво се може образовати одмах али то не мора да буде, троба свугде и сваком осгавиги слободу кретања иа збору иа дакле и сазивачу. СтаноЈло Вучковић — Ја ћу госиодо, да вам кажем миппење одборске већпие у овом иптању. Г. Младеиовић хоће да једиа ио.штичка личност може диктаторски да сазове збор; хоће да се иа збору не бира нредседиик, већ да од њега као сазивача зависп: хоће ли дозволити збору да буде иуедседиика нли ие. Ја мислим да Је то иогрешно, јер кад већииа неие да сазивач буде иредседиик збору, оида ои не треба то ии да буде. С тога ја иредлажем и молим Скуиштпну да ирпми иредлог одборске веиинеато је: да сазивач руководи збором дотле, док се иредседииштво збора ие образује. Известилац В. Младеновић— Ја иећу да се диктатороки ради иа збору ма шта, а држнм да кад Ја иозивам људе на збор, иа оии хоће да дођу, оида ја да могу тим збором и руководити то Је просто уЈамчавање слободе на збору. Мијаило Поиовић. — Ја, господо, мислим да се мишљењем иоштоваиог г. Младеиовића иде иа велико ограиичење самога збора. Ја ие могу да разумем тај разлог и ту иретиоставку, да сазивач може да мпсли како иа збору неће бити сиособпих људи, кој п би могли руководитн збором, ио да он сам мора све да ради. Сви зиамо да је иредседиички иоложзј иа скуиу врло важно месго. Сви знамо да од начииа во. ђења једие стварн зависн њепо решење. Нема сумње да збору треба дати увек таквог човека за иредседиика, који ће даги паЈвећу гаранцпју за слободу збора, а гај ие мори да буде сазивач. С тога Ја држнм да треба одбациги мишљење г. Младеновића. Председник — Иретрес је свршеи. Сад пристуиамо гласању: ко јс за мишљење одборске већиие, тај иека изволи седети; а ко јс за мпшљење г. Младеиовића тај нека устаие? (Већииа седи). ОглашуЈем да је усвоЈеи иредлог одборске ввћике. Изволте. чути даље. Извостилац ирочита чл. 11 (стр. иста) Продсодник — Иошто се нико ие Јавља за реч то стављам овај члан иа гласањо * успаЈа лн Скуиштнна ирочитанн члан ? (УсваЈа). Иввеотидац ирочита чл. 12 (ст. . . .)