Narodna skupština

СТРАНА 178

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

бп за нашег сељака бпло врло незгодно с тога, што је се он сад навпкао на овај начпн бнрања п тешко би му било да се сад навпкава на овај начнн бнрања. Кад бирач пма карту, онда ће његови другови моћи да га прекоре, кад не бн дошао на гласање, а сад кад остане овакав жиг он може доћи н не доћн. С тога сам ја за то да остаие као шго је и бпло. Вића Радовановић — Нп једни разлози, ни господе предговорнпка нн г. мпнистра о бранењу онога жига, ннсу могли да ме разувере од мога мпшљења о давању овнх бпрачкпх карата. Хоће се, да се иогшгпе неко упрошћење адмпнистрацпје, да се бирачке карте издаду брже, лакше и јевтипије. Међу тим губн се из вида, да се том новпном може одузети право гласа многнм грађанима, п ја бпх стога могао да управнм иитање на госноду којн бране жиг. Шта је ирече од овога двога? Да ли упрошћење адмпнпстрацнје или оснгурање бирачког права? У прилог тога, ја ћу да паведем пздавање карата за другама. Зна се, да задругари прн илаћању порезе добијају књижпцу, која гласи на име старешине н дакле за 5 годнна воде се књиге на име старешпне. Претпоставимо случај, да једна задруга од три члана буде подељена, онда књшкнца, која је гласила на најстаријег задругара, остаје и даље при њему и свп остали задругари губе ираво гласања. Сад, кад би се овако хтело, онда бн се морао у књижици назначити број и онда бп тек требало тражити тај број еда би се знало, који је од задругара нлатно поре гу, да му онај којн доносн бирачку карту пли ко други. Старешина мора датп књпжпцу да се одузме порез онога оделитог задругара који је платио норез\ н сад овај старешпна може да злоупотреби ово новерење н он да оде да гласа а остали не, н !*ко онн то право по Уставу имају. За нас је најмеродавније сад ово, да сачувамо бирачко ираво свих грађана, које је и Уставом огарантовано, што се види из чл. 85 где се каже: „да свакн којн нлаћа државн најмање 15 динара непосредне норезе годишње, пма право гласа". Овим би се то скучило; овим би се створила свађа између задругара; шта више не бн било упрошћења администрације, јер би се овпм пронзвео већп и заметнији посао. Наводе се разлозн у одбрану ове новине, па се вели: да би сс овим избегли приговорц опозиције, да се издаду бирачке карте и оннма, који нпсу платили норезу, а н да се нзбегну оне злоупотребе, које су се до сад дешавале. Нпгда се, госнодо, злоупотребе не могу пзбећн уношењем поједнннх §-а у законе, јер њих ће битн, на ако вн ставпте и иа какве нараграфе у закон; но господо, прнговорн се одбијају доказпма а за злоупотребе има казне. Ја сам, дакле, са свим протнван увођењу ове нпннне и по разлозима, које сам изнео а и по чл. 85 Устава, ја мислим, да ово не треба мењати, него да остане одборско мишљење, Богосав Поповић — Ја као члан тога одбора хоћу у неволнко речп о овој ствари да кажем. У нројекту г. мннистра стојн, да бирачку карту иредставља један жнг, који се утискује на норезну књижицу. Нознато је, да пореску књижицу добгја код задругара сгарсшина задруге. Сад рецимо, да једна кућа има 5 — 6 задругара, иа ако бн се усвојила редакипја г. мннистра, онда старешнна задруге може доћи да гласа, и стрпа књижпцу пореску у џеи, а друга браћа задругари бсз те књижнце неће моћи да гласају, јер им старешина не!.е дати, ако је друге нартије члан. Ако би се хтело томе доскочити тиме, да свави члан задруге добије нореску књнжнцу са жигом, ондо би се удвојила адмнннстрацнја, и место једног требало би 4 нисара да раде. То је руководило одбор, да није могао усвојнтн жиговање пореске књижице. Као што рекох, кад би се усвојнло жигован>е норескнх књижнца, онда би старешнна задругс могао да гласа, сам за ссбе, а да неда својим задругариме, и тако бн се давало по-

вода, да се изроде свађе нзмсђу браће, а за цело тога неће бпти кад сваки пма своју бпрачку карту, и нека свакп гласа где хоће. После још један је разлог, да остане мишљење одборско у томе, што на картн бпрачкој потписује се председник ц пнсар н тако се рачуна да је тпме дата већа гараиција коме ће се нздаватн бпрачке карте, а да ће се и у будуће на то више пазпти. Ирема томе са свпм је умесно мишљење одборско, да п даље остане издавање бнрачких карата, јер се је народ иа то навикао а ннкако, да се сад установљава нешто иово, као што је ово предложено жпговање норескнх књижнца. Ранко Тајсић — На првом месту морам да приметнм, да често мењање закона, са којнма нарочито сељачки иарод има иосла, врло је погрешно, јер док се народ на једну новпиу навикне с којом вепосредно нма посла, треба да прође дуго времена. Сви ћете се сетити, каквих је се случајности деснло нрвих избора, кад је било гласање са две куглице, да се иије знало ни краја ни нута, и тек што се народ навикао на гласање са једном куглнцом и гласање са бпрачким каргама а мн већ хоћемо да стварамо нешто ново. Што се нак тиче саме измене п ја сам оног истог мншљења, које заступа г. Вића Радовановић, да књнжице пореске са жпгом иемају пикакве гаЈанцпје или бар немају оне гаранције коју имају бирачке карте Жиг би на иореске књнжице ударао благајник који купн иорез, а да ли ће благајнпк у нсто време бити председник или члан суда, то се не може утврдити, него ће бити како је где могуће. Он би је потврђивао — књижицу за гласање својим жпгом, а без ичијег потппса; а сад ја држим, да је далеко већа гаранција у досадашњем начнну практиковања, кад бирачку карту потврђује иредседннк печатом п нотписом а на левој страни опет писар својим нотипсом. Према томе држим, да отиада она сумња г. Машпћа, да ће по овом на чпну нздавања бпрачкпх карата бити више злоупотреба, него кад бн се оне жнговале уз пореску књижицу. За цело има више гаранцнје кад су двојица одговорни и I редседник и иисар, ако бн ко дошао до бирачке варте ненадлежним иутем, него кад један само за то одговара — а то бн бнло у случаЈу жига на пореској књнзи. Даље је г. Машић навео, да овде није реч о нартијама но о нравима српекнх грађанл, кад он има своје ја да унотребп. Партије су утврђене Уставом, у њему је казано: „код сваке листе седеће иредставннк од једне портије; од сваке паргпје бпће листа на кутпји. На оспову овог јасног тврђењв, мн не можемо иорнцати тај партијски ред; нартије су ту. Узмнмо за прнмер једиу задругу 0 1 4 — 8— па 10 чланова. Према овој нзмени нореску књпжицу с жпгом добно бн старншаиа задруге, н кад буде бирање посланнка он бп отишао да гласа иа стрнао књпжицу у џеи, а они остали задругари не би могли, јер немају акта у својим рукама а књигу им он неда. Вн ће'Ге знати, да код нас нча таквих задруга, у којнма је један члан раднкал, другн лнберал а трећн нацредњак. Кад бн се усвојило жнговање нореске књнжице, оида би за овај случаЈ увек се дешавало, да две иартиј^ остану без гласиња, с тога не бн ничега било, ако остане и даље овако са картама: ко норез плати свакн добије бирачку карту. А и ираво је да свака треби да добпје, јер кад се од сваког грађаннна тражи да нде у вој:ку н да се борн, онда му треба доиустнти нека гласа за кога хоће. На основу ових разлога ја сам мишљења да остане н даље начнн нздавања бирачкнх карата. Радисав Митровић — Из говора г. мннистра унутрашњих дела, којн јс предложно ову нзмену у изборном закону, менн изгледа, да је његова намера бпла у томе, да отклонн прекоре оиозпцнје, као да се дају бпрачке карте и оннма, који нису платнлн иорезу. Са овом изменом г. мипнстра го се ииак не би ностнгло. Онознција бн н онет ивноснла, да су гласалн п онп којн нпсу нлатилн порез као што је то и до сад чннпла н баш то дало мн је иовода да усганем, да кажем пеколпко рсчн о овом иитању. Пре счега изиећу једаи ирииер ношто ннсам бно овде нриликом дебато о изборнма.