Narodna skupština

СТРАНА 182

Алимпије Васиљевић — Овде у напомени стоји, да одбор није усвојио мишљење Државног Савета да се смањи број гласа-ших места. То не стоји ; јер то Државни Савет није ни тражио. То је једна споредна ствар. Државни је Савет изјавио мишљење и то једногласно . да се овај изборни закон доведе у сагласност са Уставом и да се у њему исправи оно где ои стоји у јавној онреци са Уставом, а то Не се постићи ако се одреде стални изборни места, као што је то и у другим уставним државама. То је сад у нас произвољно и везано је за административне општине, а оне се, као што је познато непрестано групишу и разгрупишу у веће или мање општине, како то која влада жели. То се непрестано мења, а изборно право не сме тако да се межа и за то изборна места да су стална. Лане је било изборних места свега 7 00 а ове године мислим, 1 2 30. До године може бити 3 000 или 6 000. Дакле места изборна треба да су стално одређена и да им се зна тачно број, као што је то у другим земљама То се може удесити, а то и треба удесити; јер то Устав захтева. То се може удесити према броју наших становника. У другим зем љама на пример најмање 500 може гласати на једном месту, и сад ако имамо на прнмер 200000 гласача онда би имали 4 00 бирачких места. Кад би ово усвоји.ш, онда би за та места могли набавитн председнике бирачких одбора са квалификацијама, које су Уставом прописане. Ја мислим, господо, да је свака друга незгода мања од те, да се Устав земаљско мимоилази. Ја не знам каква је потреба и нужда, да се доноси закон, којп се коси са Устаиом и да Скупштина да]е један жалостан примср, да се у овој земљп може радити против Устава. Дакле Државнн Сапет узимајући све то у обзир изјавио је мишљење ; да се исправке у овом закону учипе у томе, да изборна места буду стална. Колики ће број бити гих места, то је споредна ствар а главно је, ла треба пмати стална изборна места. Ја не знам зашто не би имали и изборне општине, кад имамо црквене општине, школске општине. Мишљењо Државног Савета даклв састоји се у томе, да се исправке учине у овом закону у томе, да се он доведе у сагаасност са Усгавом, а не у гоме, да се смањи број гласачких места. Ја дакле сводим на кратко, да је мишљење Државног Савета у томе да се исправке у овоме закону доведу у саглас* ност са Уставом и ја мпслим, да је то баш наш задатак, кад већ приступамо изменама овога закона, да дакле ту одредбу доведемо у склад. Витомир Младеновић — По досадашњој практици и пословнику одбор кад има да прегледа пски пројект кладпн, он има да види и саветско мишл.ење, али за њега иије обавезио, да га он усвоји. Одбор може само да напомеие, шта је из сапетског мишл>ења усвојно али ннкако савегско мншљење не може со узеги овде за мерило претреса, јер оп нома права да ишга Скупшгипи предлаже, и одбор пије ни требао да помиње и чини као што је овде и урадио. Ово је само могло нама, М01 ло је да послужи одбору као мврило, те да се одлучи да ли ће примити опо што савет предлаже, а никако не као стнар о којој треба сад овде у Скупштини да се дебатује Овде дакле но може бнти речи о томе Саветско мишљсње дакле можо само да послужи као материЈал одбору, а но као неки троћи предлог те да со о н.ему дебатује. Алимције Васиљевић — Ја сам казао, да пије савегско мишљоњс у томе да со већи број бирачких мссга установи, нећ да се изборни пакоп доведе у сагласпост са Уставом и г. министар јо примио да го мишл,еп о изнеоо Скупштини. Што со онда помиње то саветско мишљоње, кад о ц.ему по можо бити рсчи '( Коста Дииић — Г. Нитомир јо врло ло по кавао да Јо ова дискусија узела врло нвправилан ток, што је одбор напоменуо и савотско мишљвн.е, Но саввгско мишл.оње пиЈо за нар

меродавно и одбор га је само ставио из учтивости; па Ја о томе нећу да говорим, већ сам хтео само неколико речи да кажем г. Васиљевићу, шго он вели да Државни Савет није мислио о снажењу тих гласачких места. Ваш овде стоји: „Частми Је напоменути вам г. министре, да би корисно било размислити се о смањењу броја гласачких места и о измени изборног закона у томе смислу" и т. д. а не каошго г. Алимпије вели о неким изборнпм јединицама с тога ја мислим да овако неправнлну дебату треба скратити. Гига Геришћ — Овде, господо, иаје сад питање, да лп је ово иравилно изнесено илп не; да ли треба да се дебатује о њему идн не н с тога ја о точе пптању нећу да говорим, него као носланни свакако имам права да изнесем један предлог, да се уз ову измену и допуну, која је од стране владе нредложена, унесе још једна допуна, којом ће се постнћн опо, шго је и саветско мншљење хтело да учинн. Ја хоћу дакле да кажем, да збиља, ми кад смо у савету о томе размишљали, нашли смо, да она одредба у нзборном закону по којој може бнти за иредседнпка бирачког одбора, одређен и онај којн нпје судија, судскн ниновиик пли нравник, иије у сагласности са Уставом, и сад је ишање, зашто се то тако унело у избории закон? Унело се с тога, што се хтело да у свакој општинн буде гласања. Ја не кажем, да је лањска Скуиштина, која је такву одредбу унела, хтела нарочито да вређа Устав, него је имала на уму други ирактичкн разлог, да олакша народу, те да свакн гласач може у својој онштини гласатн. Али кад овака одредба у избоуном закону иостоји, која стоји у опреци са Улавом, онда свакако ту несугласпцу треба иснравити, довести у склад са Уставом. Дакле, може бити ово питање: Да лн је прече и старије да ми број гласачках места сведемо, плн да оставимо то да буде у оиреци са Уставом. 0 томе се може говорнти, да ли је добро, шго је таква одредба .ушла у Устав, или би боље бнло, да се у њега унесе, да за иредседннке бирачких места могу битч изабрата н друга лица. То је дакле друго питање н може неко мнслнти да није добро урађено, што смо тако Уставом огравнчени, алк сад о томе не може бнти речи. Уставна Је одредба ту, н ја мислим да она мора да се нзведе тако, да се нншта ие одређује што би стајало са њом у опрецп, јер оиа је јасна и такве је природе, да ту не може битн разнога разумевања. Наиослетку, што се тиче тога броја гласачких места ја мислим, да је оно осиовано што је наиоменуо г. Васиљевнћ, да се она мењају према б,.оју општина, да је дакле то врло нестално. Оиштиие се могу свакн час разгрупнсати, те онда и она иајмања оиштина може да каже: „и ја хоћу да у својој оиштнни гласам". Дакле, може да се догодн то, да се оиштпне још даље разгруиишу н да свака на и иајмања оиштпна захте за себе пзборно место. То је нстнна згодннје и комотније, али с друге страие свакако стоји н то, да кад буде мање бнрачкнх места, т. ј. кад се број бирачких места усвоји оналики, какав треба да је ирема овој уставној одредбп онда ћо бити мањи трошак. Ја мислих, дакле, да је овај став у онрецн са Уставом и с тога ја нредлажем, да се нзборнн закон изменн у томе да број гласачких места ие мора бити у свакој онштннн, него да се то установн, каво ће моћн да се уставна одредба одржн, јер ја не видим таио јаких разлога, да се удал.ујемо од Устава, а сад да ли је то добро што је у Уставу нлн ие, то Је друго питање. Министар унутрашњих дола Ј. Ђаја — У овоме питању, господо, морам ире свога казати да со ие могу сложнти са опнм глодишгом н раздознма, која су иека госнода нз опозиције навола : да јо ирошла (Јкуиштниа ногазнла Устав и ди јо доиела једну одредбу, која стојп у оиреци са Уставом. Црема наводима њихоиим нзглода да је ирошла Скуиштииа нсхотпце ишла на го да со ногааи Устав. 11ри том свн анате да се вазда радило с том тежн.ом да со по духу и самим ре-