Narodna skupština

23 САСТАНАК

нрти иотанко моје шппљсњс ио овом иредлогу н дадокажем, да се опа зграда може иоднћи без икаквпх фнианснјсвнх тешко^а. Молнм 10 нослаинка, да се овај предлог уиутп фпнанснјском одбору. (Помажу га). ТВока Брачинац — Ја мнслпм да но чл. 75 пословнпка овај предлог не можв се упућпват фпнлнснјском одбору него само одбору за преглед иослаш чкнх иредлога, а г. Јона ако хоће да га бранн н да се о н>ему решава, то иека се упути на мншљење Државном Савоту иа тек онда одбору фннанснском. Витомир Жладоновић — То нсто хтео сам да кажем што рече Брачинац, да се о овоме нредмету нс може рсшаватн дгк не иде савету. Сад (е може решавати оКе ли Скупштпна да ре1ги да се »вај иредлог унути Државиом Савету нли не. То је правплно мншлен.е п правнлан иут у иостунању скупштине прп овакнм решсњима одборскнм. Риста Поповић — Мп нмамо нрво да решпмо, је ли овај одборскн реферат умесан плн не, а о самом предлогу не можемо дебатовати јер то по пословнику пе може да буде. Г. Јоца предлаже да се његов нредлог узме у нретрес и нде оннм ироцесом као ппо иду обнчно предлозп носланнка, на ако Скуиштина нађе да нема места његивом предлогу иска се одбацн. Решење је одборско да се нреко њега нре1)С на дневнп ред, дакле, да се не узнма у и;>етрес, а то је неумесно. Потпредсодник — Прстрес је свршеп. Ја ћу ставнтн прво предлог г. Јоце Ж. Јовановића, (Чује се : 1реба ставнтн нрво нзвештај одборски. (Жагор). Јоца Ж. Јовановић — Молнм вас, госиодо, ја сам отонч наноменуо. да бп требало унутити опу ствар финаисијском одбору, те да тамо иокажем начпи на који мислим, да се може поднћн ова зграда. Но пошто сад мнслнм да је већпна мншљења, да се реши о томе, да ли да се нрнмн одб рско мишлење или мој малопре^ашњн иредлог, то ја смаграм за потребно да о5јасннм то, што сам мало пре навсо, да бп објаснно фпнанспјском одбору. Ја мпслнм да мп можемо не онтеретнвши буџет одрсдитн једну цифру од 100 000 дннара сваке годнне, те да у течају нет годнна будемо нмалн већ озндаиу зграду, ко.ја не би коштала скупље од 500.000 дннара. Уа ту суму моглн бн ноднћн врло добру н лену зграду, која ће одговарати својој потребп. Ја вам могу казати н то. да народна банка није утрошнла више од 500.000 динара у Коју суму нма се рачунаги н кунљени плац од 1()0.000 дннара. Дакле, опа сума од 100.500 дпнара која би се сваке годнне унела у буџег имала би да служи као неки анунтет за исплату рада око иодизања скунштинске зграде, тако бн у року од 5 годниа бпла нотпуно пснлаћена. Овако верујте, господо, да нећемо доћи до скунштннске зграде још за 10 годнна, а ви свн осећатс потребу да нмамо такву једну зграду, која бн нргдстављала и достојанство саме наше д]»жавс н која бн бнла иодеснија не само за наш рад, већи за само наше здравље, јер као шго инатв половниа носланнка лане се разбо/ело од ннфуленције, што ова зграда ннје удешеиа као што треба, а сем тога, мн иемамо у овој зградн ни довол.но ловала ни за одборе, а камо ли за партпјскс клубове за које знамо да их може бнтн трн па с тога и нотребно било, да се н трн сале клуискс саграде, како се не би клубови потуцали по кафанама С тога вас молнм, да прпмите овај нредлог, те да ои идс ва мншљсње Државном савету, на када се отуда вратн, ја ћу иоказатн одбору, коме он будс унућеп, одкуда би се могла она сума од 100.000 дпнара унетн у буџег као ануитет за скунштпнске зграде, а то нз дпрекције жељезничке т. ј. од ирпхода жељезничког, из кога се може неосетпо ова сума одвојити, Сима Костић — IIо члапу 27 нословннка, овај пројект треба да нде финанснјском одбору, а ннкако ономе одбору за преглед посланнчких предлога, јер ево шта се каже у чл. 27: Онај 1|0 одбор остати у дужности аа сво вромс трајања сазива у којом јо изабраи. Ссм буџста ои ћо још испигивати и подиосити изнештајо Скуиштини :

• 5 ДЕЦКМБРА СТРАНА 203 I О аакоискпм иродлоаима којима се тран«в ванрсдни иди накнаднн крцдшн за текућу иди нстекду рачунску годнну; 2. О закоискпм иреддозима чијо С, и уснајап.е утицадо неносродно на суму државног ирнхода иди расхода. Кад прнмањо таквих преддога повдачи за собом ионећан.о расхода, оуџегски одбор има датн сноје мишд.ење само о начнну како да се одговори Финаиснјским потребамк тога преддога. 3. О опште држанном рачуну, који гданиа контрода подносп Иародној Скупштини (Чд. 182 Устана). Овим со, дакде, нрсддогом иде на не1«и издатак иа држаане касо и мисднм, да бн пранидно бидо да се онаЈ проддог упути фннансијском одбору. II зато ]а ово н иреддажем, ако нма 10 носданика да ме погпомогну (потпомажу га). Иавостилац Р. Потровић. — Чини мн се да је мој ноштонани друг, Снма 1>остић ногрешио кад со позвао на чд. 27. посдомника, ио комо С,» имао да иде у Фнианснјски одбор преддог посдаиниа Јоцо Ж. Јонановнћа. Само ааконски преддози т. ј. они иреддо и који иза1 >у из Сааета Државног и уђу у Скупштину, само ти могу се упућинати Фннансијском одбору. Овај одЛор за Н |>ег <од посданички преддога то Је цензорсг.и одоор, који има да кажо да лп да се пеки проддог посданички нкако пусти у прописани кодосск, да дн има о н<-ком нреддогу да со икако иећа у Скуншгинн идн но. II овај одбор имаЈућн у ннду н нашс Финанснјско сган.е, и у опште могућност н.шо1>еи.а ово потреЛе донео Је его онаку оддуку, да сс ОваЈ проддог одбацд, а да со о њому не већа сад у Скунштнни. У том смнсду мисдим да Јо оддука одбора са свнм умеспа и по закону. Внћа Радовановић — Морам да упозорнм Скупштину на чд. 7 5 посдовника према коме Је протрес о овоме преддогу узоо погрошан правац Гоонодии Јоца. Јовановић могао Је да нзнесо то своЈо миим.еп.е опда, кад би тај п.огон прсддог дошао иа нротрос, а сад со о п.ому пс може водиш претрсс. Сад се о н.ему има да оддучн боз иретреса то, да ди се оиај продлог има да уиуги држнвном сапету идн но. То јасио сгоји у овом члапу 75 посдовника и онда би требадо тако и радити, па ток, кад се ов нратн из државног санста н кад би постао закоискн преддог онда Гш се о н.ему могао водити претрес. Витомир Младеновић — Ја ноћу о томе нише да гонорим, Јер н сам надазим, да не треба говорити о преддогу, да лн да се ои прнми ндн не. него хоћу да гонорим о мншљењу од^орско већине. Ја со потиуно одажем с мишљеп.ем одборским, да не троба овај проддог упућивати држ. савоту, него да се одПацн, Јер наше Финаисијско прпдике нису такне, да ми можемо подизати нову скупштпнску згрчду. Нека Си здравље посдужнло н нашо фииансијско прнднке дозволиде, да ми про свега подигпемо народу какву нрннредну зграду — да иобољшамо његово привредно стап.е — а аа скупттннску аграду и.ма нромена ма је подигли и иосле 10 година. А сад нрема оваким ФИнансиЈскИм приликама иоднзатп за нао кућу а за народ ништа не привродити нсма оправдања никакног, зато сам мишљен.а, да се усвоји прсддог одборско иећино. Потпродсодник — Иретрес је свршон. Стављам на гласаљо : ко је за то, да се прнми мпнм.сп.е одборске ноћнне нека соди, а ко јо протинап нека устане? (Волнка већина седи). Огдашујем да Јо усиојено мишљење одЛорске већине. Известилац Р. Петровић ирочита нзвештаЈ одбора о преддогу Ст. Рпбарца и Живана Живанонића о премештаЈу жељеаничке дирекцијо у Ниш. Стојан Рибарац — Ја оћу да кажсм некодико речи те да објасним стнар. Хоћу да кажом само то, да је одбор ненранедпо схватно наш нрсддог па но томе непранилно донео н решење. Писмо ми поднелн предлог аа измену какаог закона, јер нома закоиа, којн одрођуЈс, гдо настава жељезиичка дирскциЈа, нити има закона о склопу жељезничког особља. Ми смо поднеди нреддог о томо, да со реши, где ће од сада да буде жељезпнчка дирекцпја н одбор Је погрешно збркао тај појам о томе, у каквој