Narodna skupština

СТРАНА 204

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Фор.чи треба предлог да се наиише, па с тога му је н решеље неправилно. Известилац Р. Петровић — Имам да одговорим поштовано.ч посдапику Рибарцу, да ће бркање спакојако бити у погрешном предлогу а не у одборском раду. У пословнику скупшт. говори се само о предлознма закопским, који се подносе Скупштини у оном облику, какав је закоиом прописан. Ако је овај предлог за измену каквог закоиа, или ако је за увођење новога, нека каже г. предговорннк; одбор заиста то није мсгао иаћн. Али кад ннје пп једно ни друго, опда молим поштованог посданика, нека он именује тај случај у коме је закону н члану предвиђен и прописан; који јс тај члап, којн говори о решељима каково он тражн. Какав је други случај могућан овде према коме да се донесе решење одборскЈ о оваквом предлогу, нсго што је одбор донео, кад су сами предлагачи назвали ову своју сгвар предлогом ? Предлозн се доносе у онаком облику кпко ће се у своје време моћи и штампати и обнародовати. Потпредседник — Нретрес је свршен. Став 1>ам на гласање: Ко је за то да се мишљење одборско прпмн нека седи, ко је протпв нек устане ? (Велика већпна седи). Оглашујем да је нримљено одборско мпшљење. Сад је на реду први претрес предлога закопског о пословном реду Државног савета. Молим г. нзвестиоца да прочпта предлог. Извест. В. Младеновић — (Прочита пзвештај одбора пројекту закона о пословном реду у Државиом Савету.) Саветског мишљења овде нема, јер га није ни могло битц , пошто је ово сам савет радио. Председник — Сад је на реду претрес овога закона у начелу Дакле је лп вољан ко о томе да говорн ? (Нема никог). Ношто се внко не јавља за реч то стављам на гласање: усваја лн Скупштнна овај закон у начелу ? (Усваја). Изволте чутп члан но члан. Извест. Д. Младеновић — Чита чл. 1. Мијајло Поповић — Нема сумње да се овим члаиом хтело да каже то, да ће се у ових 9 чланова, који су нужнн за решавање бројатн н председник п потнредседник , то се види и из овога другог члана. Алп то, што се хтело ла каже овом реченицом, то је казато нејасно, јер кад се прочпта ова реченица, онда ће се вндети да се ту нодразумева председнпк н потнредседиик , да морају бити у томе броју , а то се ннје хтело да каже. С тога мислим да бн с.е та мисао могла боље овако да каже : да се ту рачуна предсеник п иотиредседник као чланови. Извест. В. Младеновић — Ја мнслнм да је врло јасно казато, да Државин Савес решава кад нма 9 члаиова а ту се свакако иодразумева н председник и нотнредседппк. М. Поповић — Ја сам још уианред зиао да ће за г. Витомира то бнти јасно. То је јасно н за мене, јер сам у напред казао смисао тога члана. 0 томе шта се оннм чланом хтело да каже не може бнти спора , него је интање о томе да ли други ко можс погрешно из овога нзвести С тога би ја у прилог ве)1 е јасио1|е >'олно Скуиштину да ово усвојп. У осталом ја бнх молно 10 посланнка , којнма ,]е до вс1|в. јасноће стало, да ме у ономе потпомогну. "Бурђе Ђоровић — ЈЈо Усчану, а н ио овоме закону, којн се о овоме предлаже, Држаннн савет нма да расправља питања н о изборима оиштииских часнпка. Овде сс предлаже да буде 9 чланова у Државном Савету , те да са може прпступнтн рсшавању нојединнх иитања , н ја мпслпл да то не бп требало да буде бар у овом случају, кад су пзбори у иекнм малим мсстима, да о томе пзбору пе треба да решава 9 чланова, вс4) 3, тнм нрс, што се овде траже још и неко ферије и ми ТО фернје не можемо дозволнти. Кад бп се пак ирпмнло ово да тројица могу решавати онда би тога ферија могло да будс. Извест. В. Младоновић — Све што је г. носланпк сад трожио паисдсно је мало доцнијо а п решење Савета пс може да буде кад су тројпца решаввла, нарочито с тога што тамо

1 ма секцпја, сојпма се свакн иредмег ио;пље на расмотреше, које после доносе своје мншљење о гоме, које ннје обвезно за Савет. И савег пма у иупсј седпнци о гоме коначно да решн. Потпредседник — Дсбата је свршена. Стављам на гласаше: ко је за то да се чл. 1 нримн нека седн, ко је против нека устане. [Свп седе). Оглашу.јем да је усвојен. Извест. Д. Младеновић — Прочита чл. 2. Михаило Поповић — Зиам, да ће ми се н у овој прнмедбп рећц, то се но себп разуме , али инак читајући овај другп члаи , ја виднм да он само п једино каже , да може председавнтн нредседннк, потпредседник нлн најстарпји члан по нанмсновању. Овде је дакле мпсао тако јасво псказата да у савету могу председавати само три личностп нлп председинк, нотпреседнпк нли по нанменовању најстарпјп члан Држа^ног Савета; из овога се дакле ништа друго не може пзвестп. Но сад настаје нптање шта ће бпти у том случају, кад нема ни председинка, ни потнредседника нн тога пајстаријег члана по паименовању, ко ће онда да председава? Ја држпм, да би за тај случај требало казатп : „у одсустлу овпх лица председаваће најстаријн члан по иаимеиовању, који је присуган". Извест. В. Мледеновић — Ова прнмедба, коју је нчнео поштоваин посланнк г. Поиовпћ, шоже се иримцти, те да кад нема председннка, потпредседнпка н иајетаријег члана но иаименовању, да председава најстаријн од нрнсутних чланова. Ја дакле ту прнмедбу усвајам п сад ће овај члан гласнти са тпм додатком. (Чита). Милојко Лешјанин — Г. извесгнлац рекао је да се у овом ирвом члану нзоставп реч „сасганак" па да се метно реч „седница". Ја мнслнм да та реч треба да се употреби свуда где год се о састанку говнрн. И овде дакле у другом члану, где се каже, аредседник заказује састанак , треба да стојп седница. Ја сам па првом састаику овога одбора објаснпо да не бп требало, да се каже саетанак , јер занста бпло је време кад је се Државип Савег састајао , члановн њнови пушпли су по којн чибук, на су одидазилн својпм кућама ; но то је време прошло п сад Државнн Савет ннје оно што је пре бно. Државнп Савет не држи сад састанке, него седннце у којпма се радн, па с тога држим да бн било боље да се где год нма речп „ састан пс" ставп реч „седница". Извет. В. Младеновић — Ову нсирзвку коју је учинио г, У1ешјаипи , могу прпмитп , јер донста то мало лепше нзглсда а н правлније је од овога гнм нро, кад смо истн израз унели п у први члан. Раде Протић — Као члан одбора, којн је расматрао овај нројскт хоћу да одговор+ш г. Мпх. Поповпћу, да смо мп потапко нретрссали како нрви, други н трећн члан, тако н све остале н гледали смо да будемо што јасппјн. Како за ирву тако п за другу његову примедбу не могу да кажем да је пеумесна, нсго могу само рећи, да ће прости л^дн према исказаној мислп у овоме члану разуметн као што треба, а камо ли образоваип људн. С тога мпслпм да нема места примедби г. Поиовнћа. Глиша Гершић — Ја пмам да кажом неколнко речи на опо, и1то је г. Лешјанип прпметио, као да су „састаици" друго а „седнице" друго. Овај ]е нројект аакона рађеп у Државном Савсгу н онда би изашло ио речпма г. Лешјапипа, као да Државни Савст ннје знао ту разлнку. Ми кад смо год ставплн рсч састанак ппсмо разумевалц какав састаиик код цркве, на саборима, н т. д. по 1де год смо 1 ааалп састаиак, мн смо ту разумевали званичан систанак оно шго се јоно свдница, Мп смо нолавплн да речи састаник п седнпца значе једно нсто. Ако се мпслн д<* је боље рећи седпнци, то јо АР51о, само радн објашпсн.а хтсо сам да изјавим, да кад смо сIагнлн реч састипак, мн смо риаумевалн звапнчне сасгаике и шта вишо налозилн смо да је „састаник" боља сриска роч, но „седиица,"