Narodna skupština

СТРАНА 194 НАРОДНА СКУПШТИНА,

стоји : «При иостављању и унапређивању чиновника пашће се на одлично владање, саособност и стручну спрему. За доказивање етручне спреме завешНе се поступно државни пспити у свима струкама државне службе* Предговорппци који брапе ово одпојено одборско мишљење, они су доказали како је заведеио Уставом да се полажу стручни испити по свима сгрукама и како је овај Устав збрисао и последњи остагак неквалиФИкованчх лица у судској струци. Наша је дужност дакле. да и овде пазнмо да се ко без квалиФикација не увуче у полицијску струку. Ви знате да цео народ има о полнцији врло ружно мишљење. Ја тврдим да то мишљење није погрешно него правилно; па зашто је народ стекао такво уверење о полицији ? Зато, што је полиција бнла а и сад је уточиште свију сумњивих егзистенција у земљи. Нећу да крнвнм те људе, који су у полицији, што покушавају да министарске ћсфове извршују. За го нису криви у првом реду они, иего све досадашње па и садања влада. Јер ни једна влада није тражила од њих да врше савесно закон без икаквнх др/гих обзира, него је евака — једна мање, друга више — од њих тражила нскључно партијске услуге. Свака је влада тражила па и оиа садашња тражи, да полиц. чиновници врше у првоме реду партијске службе, да буду, тако рећи, партнјски агенти. Са таНеог неправилпог појимања дужности могле су да наступе оне жалосне појаве које зе поменуо Љ Јоксимовић, и на које се праведно разгњевио г. Др Драгпша Станојевић. Не може бити све једно за морал у овој земљи, да ли ће се једном чиновнику, који је учинио толико зла, да је на њега била повика јавнога мишљења и правде земаљске, да ли ће се томе чнновнику дати маха да поновн оно што је некад радио, илн не? Ако се хоће да се у једноме наролу стане на зем .Биште утврђења осећаи.а правичности онда то искључује могућност да може Оити чнновник онај, који је у једној прилици учинио зло, јер то би Оио доказ да му се гледа кроз прсге и то би мог.10 да буде повод да он та зла понови. Пала је овде једна реч п једап ирекор, који је по мом мншљењу сасвим незаслужан, сасвим исосноваи. Ја сматрам за дужност одбраие будућпостн народне, која се иолаже на омладнну, да узмем у одбрану школоване људе. Ако је до сад бмло по кога шко1оваиог човека да је учпипо какву неисправност, то је бно цзузетак. Одмах налазим томе разлога п тврднм : да је чај изузетак бно са свим прпродан. Кад би ови људи, који су били у иолициској струци били уверени п кад би их њихови нретностављеии моглн Јверигн о томе, да је то служба, у којој се цени грађанска и чиповиичка врлииа, они не бн то раднли што су раднли, иего су гледалп да су сви онн пешколовани људн. који су у полнциској струци, да еу сви бнли само у служби министровој. И онда су и онп нотнснути масом нестручних чнноваика, а у борбп за оистанак евој п своје породице били иринуђени да стану у службу министарскпх п])охтева. А господо, кад би се па прилику утврдп .10 ово, да иа положај државне службе има ирава човек само стрјчно сиреман, онда би се онемогућила насија наклоиостн иеојднннх људн да свој полпжај заслуже службом, која је чесго нута незаконита и некорална. Ј'. ПоиовпК бранећн мпшљење одбор. већине навео је за пример нешто, шЈо је бпло у нишкој скуиштинп 1879 године. Мени се чинн да је он учинно врло незгодпу услугу својнм прнјател,има којн су чланови данашње владе, кад је иоиенуо ту счвар те и ја тако што слично да иоменсм. Ако је тадашн.п миннстар предссдипк (у осталом пптање је да ли ми можомо бнти солидпрнн са тнм радом ире 11—12 година) бранећп мннистра унутр. дела од нанадаја онозпције, казао — че ово што г. ионовић износи — пего го: да „миннстар )нутр. дела нијс саисатељ али да јс дооар администрагор, -а којим је задонољин господар". Алп ондашњи министар унутр. дела имао је факултетску снрему, п мн данас ниднмо па мнннстарској сголпцп човска без факули/гске спреме па нпок тај разлог иисмо уноспли у одбраиу наи .ег глодпипп, иолазс)|И да то ие би бпун) умеспо. Ја нпак п:)јавл>ујсм, Ди сим иотпуно сагласан са глсдиппем оне госиоде, која б]>аио однојсио мишљење одборске мањипе и налазим да је дужносг иас свпју како И |»ема иовом поретку

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ствари у земљи, тако и према моралу којн треба да угврдимо у народу, као н ирема новом Уставу, — да треба да прнмнмо мпшљење одбореке мањиие. Мнслим да не би бнло нпкакве штете отуда већ бп била очпгледна корист н онда бн отпали онп прнмерп, које је поменуо г. Љуба Јоксимовпћ н које је правилно оценио г. докгор Дра"пша н онда би сваки чиновнпк могао да верује да је у земљп паступнло време да се у служби цене само врлине и сиособиост и да је нскЉучен свакп притисак миннстарскп над иоједнннм чниовницима. (Впчу : да се решн). Потпредседник — Ко је за то да се решп нека седи, ко је иротивап нека устане? (Већина седи). Томо Бојичић. — Молнм вас, господо, да се чу.јемо, јер ова ствар ппје од мале важпостн. Ја ћу нрво да учиним једиу напомену госнодн посланнцима за квалификоване снреме п некналнфиковане, ако оетапе редакциЈа одборске мањнне а отпадне редакцпја одбор. всћине. Мп ћемо кроз кратко време бпти уверени, да ће се бирокрацнја увести у све наше онштнне и срезове и да ће носле бирокрације настуинтп н арпстокрација, а мп ћамо бнтн нод.илотом. (Смех). Ја вам оиет кажем, да ће се у свнма општинама увестн бпрокрацнја ако се усвојн мншљење одборске мањине. (Смех). Министар унутр. дела, Ј. Ђаја — Молим вас, госнодо, чрнн мн се да је ова дебата спшла са правог гледишта н да се говорн пространије н внше о тој стварп но шго треба. Овде се говори, да лн је боље да срески начелник буде школован човек нлн не ? 0 томе не може бнтп сумње. И ја мпслим, да ми нико неће хтети то иодмегнути, да ја пре т иосгављам људе нешколоване школованнма. Разуме се да је тежња свнју нас н самог Устава, да треба школовани људи да заузму сва места у државпој служби, а да се не школованп нз исте пстнсну. Сумње пема, да ће школовани људи у оаште боље вршнти државпу службу , него нешколованн. 0 гоме пе може битн ни спора, вн говора. Ја о иротнвноме ни мислно ннсам. а нарочпто о томе, да отворим врата нс школованим људима, на нротпв: мислпм да им треба затворнтн врата државне службе. Али, шта ја сад овнм предлажем ? У овоме предлогу каже се : да онн којн се буду затекди у државној службн, н сада су ипсари срескн, и иет годнпа служе у по шцнској струцн, да и онн могу посгатп срескн начелннцн, н ако немају квалификацпје, алн с том обавезом, да положе нроиисанн исннт кад стуии у живот закон о нолагању исннта. Што се тнчо тог пепита, јодаи од госноде иредговоринка казао је, да ти иснитп могу бнтн врло незнатнн, управо снтна ствар. Но госиодо то пе стојн, јер када је овде казано, да је неко дужан да ноложи нсппт кад стунн у жпвот закон о полагању нспнта, значи, да ћете ви овде у Окунштини нроннсати н решитп, каиав ће бнтп тај пспит. И ја мислнм, да је довољна та квалнфнкација, кад неко служн као указнн чнновник 5 год. у иолнц. струцн п ноложп (Лонпсани I пспит, па да може битп посгављеп за среског начелника. Ово је довољна гарантнја за овако нрелазно стање за чнновннке, којп су се затеклн у Државпој служби, кад се још од њнх захтева, да иоложе исннт, којп закоиоданно тело нроппше. А | овако, кад бн остало но досидан.ем закону, не бн се дало известп, јср немамо довољио људп са иотребном квалифпкацијом за сада, н но би зналп шта бн раднли еа толнкнм нисарнма, којп су у држанпој служби а пемају квалификације, које сс закоиом траже. Ссм тога, да лн ће боље вршити државне нослове они нпсарн, који анају да им ,}ч отворена карнјера, да могу биги уиапре^иваии, нлн онн, којп зиају да пм у државној служби пема будућности ? Ја држпм да је оно ирво бол.е, п да ћо један такап чнновник, који нма пзглода на будућиост, ако ,је до сада бпо добар, сгаратн се, да још бол.и будо; а пначе, ако је бпо хрђан, он ћо још гори бигп, кад пна да по мојко нише уианрођен бнтп, јер нема впше иикакве ноде; макав јо ноложај н.огон очајничкн, кад зна,