Narodna skupština

СТРАНА 232

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗЛ 1890 ГОДИНУ

Но вајзад Скупштина је, као заководавно тело, надлежна да тај закон усвојн илн не. Она пма права о њему да решава. Она је, по закону о пословнон реду, овај закон предала одбору, и тај одбор нмао је да га нрегледа. Ја мпслпм да је тај Одбор нмао један пројект који је тачно и марљиво пзрађен са иознавањем саме ствари, на је нпак нашао да учпни извесне прнмедбе да не нзађе његов нзвеи^тај са свим мали п кратак, н учпнио је те прнмедбе, које већином нису усвојене у Скупштини, него је остало по иројекту, а неке су п усвојепе. Сад, на иослетку, одбор је на крају оставпо једну ствар која ће његов пзвештај зачнннтн — наравно најслађи залогај долази иапослетку. И одбор је у том иогледу рачупао да ће се та његова пзмена врло радо примптп. Но међу тпм, господо, с друге стране ја мпслпм, н то говорпм по свомс нотпупом убеђењу, бно ја члан тога савета или не, дапас јесам сутра мсгу не битн—али кажем да је Скупштпиа решавајућн да се те ферије укпну, учинила би прво једну допустите да кажем — нелогнчност, недоследност, а с друге стране н једну неправнчност. Нре свега иелогичност. У чему? — У томе, Госнодо, што вп зпате врло добро да је Савет Постојао од дугог времева. Он постојп од дугог времена, п од кад иостојп, а нарочиго од год. 187и кад јс издат паро Чнти закон о нословном реду у Савету, иостојн ч тај одмор И тај старп Савет који се и иначе доста одмарао, јер није пмао много нослова по самом тадашњем УстаЕу и своме склопу, који је пмао дакле п мало послова, и нослова који ннсу нмалн нн обавезне силе, тај Савет којп је дакле нмао довољио времена да се одмара, и којн ннје био претрпан нослом, Тај савег кроз 20 н впше годнна нмао је тај одмор и ннк А ме кроз цело то време није иало на ум да покрене пптање о томе одмору н да предлаже његово укидање. Данашњи Савет којн нма тако далеко прошпренијн круг рада и важностн по обавезностн својих закључака, по пословима који су му датн, тај Савет сад је одиста, може се рећи, претрпан послом, да се мора радитн и пре и ио нодне, а кад нема седннце онда раде секције — томе Савегу сад наједан пут не дате одмор. Дакле једном Савету којн се н ииаче одмарао дат му је одмор данас I ак кад нма много више и важнпјих послова и кад има ингереса и некога разлога да се учпнп оно шго би учиннло да се тп пословн потпомогну, данас не треба да се одмара. То је нелогичност. Сем тога ако се добро сећате, лане у ванредној Скупштнни бпла је реч о конзисторијама. Ову Скупштпну саставља већнна носланика који су и лањску. Ви знате да су те конзисторије, што се тпче, да речем, расиолажења ове скуиштипе према њпма, да су те конзнсторпје стојале, од нрнлнке на једној нози са Држав. Саветом. Јер мн знамо да кад се год говорило о шгедњн увек се говорило да се конзисторпје укину. Међу тим коизисторије су лањским законом у неколнко измењене п назване су духовни суд. У том закону одобрено је члановима овога суда дг нмају ферије и вп сте то лане одобрнлн и нико нпје нишга против тога казао. Ја не само да немам ништа протпв тога него налазнм да је то добро и правнлно рађено. Дакле ви сте лане одобрнлн ферпје а сад пх брпшете. Сад даље. Госнодо, ја вам кажем : ви мислите, вн држпм то — а ја знам да је то по вашем уверењу — ви држите да је тим поможено нослу што ће се рећи : не дамо ни тај месец дана одмо: а. Међутнм ја вас уверавам, јер иознајем носао, да то није у интересу посла, него на нротив да то може и да учнни да нослови не пду са вољом и, онако као жто бп требало да иду. Вп знате, Господо, ово н ви то пећете порећи да у сваком надлештву, у сваком друшгву има људн који су подложнн п болестн и слабости да не говорнм о нородичнпм ненрнлнкама п т. д. Нико не може рећн да се н. пр. болесном човеку који има нотребе да се лечи, да се каже : недам тн да се лечиш — умрп, алн не дам. То ваљда нпко неће хтетп. Дакле свакојако — о томе нема сумње кад дођу жеге, п летње запаре, кад је назгодније за људе који нмају потребу лечења онп донесу лекарску сведоџбу и кажу :

молпм вас на осиову Ове сВедоџбе тражим одсуство да се лечим. Разуме се да му се не може одрећн н сад шта је ? Ово је колегнјум који ради, ту мора да буде нзвесан број чланова па да се може радитн. Међу тим једном нлн другом ће се дати одсуство, Савет буде окрњен п спадИе на толики број чланова да не може да се радн. Разуме се кад се једном да, не може се другом одрећи онда ће се догодити да ће посао морагп да рамље. А овако се каже : Ево вам имате месец даиа, за то време свршпте шго имате, лечите се, одмарај те се алп иосле то престаје н нема внше. После тога да се ради вредно н прнљежно. Вн знате да у колегнјама свагда има ферпја а има их у свнма државама, у целомсвету. Ево у Француској постојп Државни Савет овакав истп, и тај Државни Саиет нема ин мало мањи круг рада но што га има наш, иа тамо те ферије иостоје. У оптл-е постоје ферпје за сва надлештва, која колепфлно раде, јер у једном надлешгву које не ради колегпјално може да једноме илп другоме чпновнику да се да одсуство а да посао ие застаје ; али у једном колегпјуму, кад се неколицинн да одсуство оно не може да радп за то се нашло да је пракгичио да се овакав начпн усвоји па да се каже : пмате једно извесно време, и то кратко, које вам се даје, а после ћете доћн бољи, опорављенпји, на ћете са већом вољом раднти посао. Сем тога, госиодо, ја вам кажем ово : вн хоћете да постпгнете некн већн рад, хоћете и већу количпну рада и можда н каквоћу, мећу тим укпдањем ферија то се не постизава ни што се тпче количине рада, а камо ли његове каквоће. Једком телу мора бити увек остављено да оно распоређује свој посао, па кад се покаже према њему овако нерасположење, оно ћо исту количну рада коју би израдно за 11 месеци, да распореди за 12 иссеци. С 1 друге стране што се тиче каквоће рада, ја се зато нозивам на лекаре, који су овде, да кажу, да ли наквоћа рада зависи од воље и јачине Физичке или не Ту, где су људи старији и више изложени болестима, ви њима не дате да се одморе ! Тај ће човек, кад му се одмор не да раднти са мање воље и са мање енергије. Дакле они исти разлози, који постоје да Ферје буду у духовном суду, у школи и иначе, ти исти разлози постоје и о:;де. Ја мислим, да је баш у интересу самог посла, у интересу каквоће тог посЈа, да се не укида оно, што је постојало и онда кад ни налик није било оволико посла у Савету. Могао би неко тумачити ; а ја то нећу, јер држим да Скупштнна неће по томе да се управља, да ту руководн Скупштину неко иерасположење према Савету. Ја го не држим јер је баш овај исги одбор који предлаже укидање одмора, у једној ранијој измени дао знак поверења према Савету предлажући чак и наредбе за извршење закона, и расписи могу да се издају само у договору са Држ. Саветом ; ја у име Држ. Савета могу само да захвалим одбору на томе изразу поверења. Но сад изгледа, да се хоће да обрне лист, а ја мислим да данашњи Државни Савет није дао повода, да се на њега може ко потужити и да му се може пребацити да не стоји на оној писини на којој треба да стоји. Он то није заслужио својнм радом. Овде се нав ди, као један практичан разлог то, шго се каже, да Држ. Савет има да ради са општинским судовима, има да ради са разним министарствима, и са таквим надлештвима, која немају Ферија. Но то, господо, не мора да утиче на, сам рад, јер и судори нмају посла са надлештвима који немају фзрија па ипак посдови који су хитни, они се увек врше ; а сем т:1га и по самом пословном реду у Држ. Саиету никад неће се иропустиги рок који неко има за право жалбе, јер је тамо казано. кад ће гај рок да се рачана, а жалбе ће увсв да се првмају; јер у Савету има секретарства и отворене каицеларије, и ту онда није ништа изгубљено. Што се тиче издатака 'о којима се овде говорило, и на то да одговорим, Ви знате, да Савет одобрава извесне нздатке, извесне прирезе и задужења. (паставиће се)

Одговорни уреднич Ранко Нетрови!.

Штдмпа краљ . српе;.в државие штампарије