Narodna skupština

СТРАНА 258 НАРОДНА СЕУПШТИНА,

Чл. 6 4. — Због неспособпости иди изнемоглости, како државии, тако и самоуправни чиновници, могу се само пензионирати. Чл. 6 5. — Право на пензије задобијају- сви државни и самоуправни чиновници, после прокедених 5 година дана у својој служби. Сваки чиновник, кад одслужи законити рок, добија потпуну пензију. Чл. 6 6. — Према годинама службе рачуна се и процепаг од плате, који сваком чиновнику, као пензија припада. Чл. 6 7. — Овако регулисано право на пензију вреди ће само за оне чиновнике, који не служе више од 5 год. у државној или само управној служби, Чл. 6 8. — За све чиновнике, који служе више од 5 год. у државној или самоуправној служби, право на пензију остаје по старом закону о пензијама чиновника. Кад ко умре од чиновника, не оставивши после себе никога, сем старе и сироте родител»е, онда ови уживају оваког припадајућу му пензију. Чл 6 9. — Пензије самоуправних чиновника и свештеника рачунају се исто онако, као и државгшх чиновника. Ако је који од пензионираних чиновника, који је законнт рок одслужио за посао још употребл>ив и ако такав и; Ј јави, да жели службу и даље продужити, добија у поновној служби сем пензије и плату равну г 3 негове пензије, Чл. 7 0. — И само управни чнновници, заједно са свештеницима улажу исти проценат од своје плате у управу Фондова, као и државни чиновници за удовички фонд. За пензију рачунају се све године службе, ма да је ко службу више пута напуштао. Чл. 71. — При прелазу из службе какве страпе државе у службу код нас рачуна ће се само 1 / 3 од времена службе, проведене на страни Чл. 72. — Кад се државни или самоуправни чиновник из службе отпусти, враћају се улози удовичког Фонда, ако их овакав затражи. Чл. 73. — Прелаз из државне службе у самоуправну и обратно, потпуно је дозвољен и дргкавним и самоуправним чиновницима. Премештање чиновника врши се само кад је прека потреба. Међутим учитељи, свештеници, телеграФисте и овима подобни чиновници, могу се споразумно мењати са својим местима, само што о овоме морају да известе надлежне. Чл. 7 4. — Сви чиновници, како државни, тако и самоуправни имају право на упражњавање свију радња законом дозвољених, као и остали грађани земље. Чл. 7 5. — Порезе свију државних и самоуправних чиновника, које им наплате припадају и проценти за удовичке Фондове, вадржавају се на касама, одакле плате примају. Чл. 76. Све, што се не коси с овим законом у досадањем закону о чиновницима грађанског и војнод реда као и у закону о наградама свештеника, остаје и даље у сили. Чл. 77. Овај закон ступа у живот, кад га Краљ потпише. 4 ^овембра 18 90 год. у Београду. предлагач законског предлога о државним и самоуправним службама у опште Атанасије Вучковић, НАР. ПОСЛАНИК. Разлози за овај предлог јесу ови: 1. Што је крајње време да имамо један општи закон о државним и самоуправним службама. 2. Што посебни закон о државним и самоуправним чиновницима, не могу довољно да престављају опште потребе свију Фактора државне и самоуправне машинерије, како ваља.

- САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

3. Што смо до сада у земљи толико рамали једино с тога, што нам је закон о чиновницима врдо непотпун. 4. Што су према досадашњем нашем закону о државним чиновницима могле наше владе да, без сваког обзира на спрему и године службе узимљу људе са сокака и да их постављају у највеће положаје. 5. Што је крајње време, да се једном иотински стане на пут свакој самовољи од стране наших влада у одношају чиновнпштва, јер је ово већ толике сударе нашој земљи причињавало. 6. Шго је од преке потребе да и ми дожпвимо то време, да сваки чиновник у нашој земљи прилегне једном за свагда на руд' поштеног рада и труда и да се узда у своје истинске способности , а не да се све и сва исчекује само од разних иротекција. 7. Што и наш садашњи уставни и самоуправни жрвот од нас захтева . да што пре дођемо до природног уређења нашег чиновнигатва у опшге, ако желимо истинске користи и плодове од нашег новог живота да жањемо. У овом предлогу има, једна врло велика новина , коју на сваки начин треба да уведемо. Та се новина састоји у подели чиповнпштва на класе. Том се новином издвајају способности за веће положаје на једну страну, а године службе са спремом за извесне положаје на другу страну. Способности за веће положаје , дају положаје свезане с бољим наградама; а године службе са спремом за извесне положаје , дају класе , свезане с мањим наградама. Јер није право, да се неспремном лицу за веће положаје оваки положај дају; а није право, да се један вичан у извесном положају никако и ничим не награђује А овако је до сада код нас морало да буде. Због дужег служења морали су се сила пута и неспремни за даље радове да аванзују; или су неки цео век проводили само са неколико дуката месечне плате при једној истој награди без икаког призрења на пошген и изврстан свој рад , кога обављају у свом положају. Најзад није право, да се један човек спреман за извесан положај, одваја од овога ; али неће пак биги право, да се овакав преда свакој заборавности. У овом предлогу тражи се већа спрема од свију чиновника у опште; а ово захтеза наш садашњи живот, ако хоћемо у свачему, да на чврстој нози стојимо. Предлог даље тражи , да се не прави разлике између државних и самоуправних чиновника , а ово с тога , што су обе врсте ових чиновника подједнако важна за целу земљу. Што се у предлогу тражи, да свима чановницима у нашој земљи буде дозвољено упражњавање радња законом дозвољених, то је с тога, да би се што пре могли материјално да развијемо. Ов&м би се предлогом у нашој војсци укинуле титуле племства, које су осмим чланом нашег Устава забрањене — титуле — подпоручик, иоручвк, мајор, генерал и т. д. 4 новембра 18 90 год. у Веограду Атан. Вучковић нар, ПОСЛАНИК Потпредседник — Сви прочитани нредлози уиућују се одбору за преглед иосланнчких предлога. Изволте чути интернелацију. Секретар Љуба Ђирић. — чита; Интерпелација НА господина нинистра финансије Новодом моје интерпеладије о злоупотребама дуваиских чувара, који су под запоаедништвом Марва Шиартаља окривљени чуварп а нарочито Шпартаљ, употребљују све недозвољене мере, да осујете илп да изопаче истрагу, било да изнуде знатна нризнања, било да скрену са правога пута по-