Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, СЛЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ил казну од 1 — 5 годана затвора. Дакле људн који су иза- Олет понављам, да ми нпсно могли друкчије урадити звалн покољ, који је многе грађане стао живота, који су но- нрема крнв. закону,. јер би раднлп нротив Устава, а мн то мелн иовољни развигак у зеиљи. они ће на крају крајева до- нисмо смели чпннти. бнти једну казну, која је внше иронија за саму ствар, него Пера Максимовић — Ви сте ме рђаво разумели. Ја озбиљна иос'1едида за њихов незаконнт рад. Вап снора је, цисам то казао, него сам тражпо, да ирема изменаме врпв. госиодо да п ако сам мало пре казао, да иравз слободе по- закона буду одређеие ове казне а не у закопу о министарчивају у самој свести народа, опет, ја нрипадам оној школи ско ј одговорности. Вп самп призпајете, дп то треба да буде нравника, којп мисле, да казна мора да буде и ираведна п и да може да буде. Није се могло сад, јер се сад ирави заС1рога да Је крнвац осетп. кон 0 мцннстарској одговорности, н ја сам то нрнзнао ; али Ја, господо, појимам мој положај као посланика, те у да ^н се го избегло, може битн учоредо, те да се донесу томе кругу н желнм да се крећем. нзмене у крнв. закопу, на да се оида доиесе закои о минпЗнам да је школи аоверено васиитање; цркви је ио- старској одговорностн. всЈЈена духовна настава, а заканодавству је иоверено дч Станоје Нешић — Иристајем да се једаи мпписгар, ствара законе строге и иравичне. Ја носим н то уверење, кад учцнп ирестун, казни, овом казиом у чл. 6. Но ие иристада законодавство ири доношењу својпх закона, може да буде ј е]Ц> да се један минисгар, који ногази Устав, казнн оволиком један фактор који треба благотворно да утиче на утамањи- казном, која се овнм законом одређује. вање, на снречавање тнх дела. И ако стоји то, да зла дела д а се заинтамо, шта се хоће једном казном ? Казном се нмају свога нзвора у разноврсннм содијалиим узроднма, ииак ностнже двоје : кад хоће да се казпи ко, онда се казнн за мнслнм да Је законодавство у стању да зла дела спречава : Т0) да се задовољн прво нравда, а друго одређнван.ем впспне само када оно врши ту своју свету задаћу. 1оснодо, ја ми- те К азне иде се вл то, да се не дође до каз ,е т. ј. улива се слим, да би била једна очевидна онасност, а;>о би се овај члан бојазан и счрах од казне. Еад ко хоће устав да гази и кад 6. оставио овакав како је пројектован. Надам се да ће г. ј е он на хо спреман, онда је тај енреман п на све ужасе. извесшлац дата објашњења, а тако псто аадам се п од г. г. ко ј и једну земљу могу иостнћп услед једног грађанског рата; минпстара, да ће и онп нсказати своје мншљење ио овој ствари. К0 га зи устав, тај је снремаа да нзазове у земљи неред н (Јвакојако на завршетку мога говора сматрам за своју дужаост крвоиролнће у народу. Мн знамо нз нсторије света, да су влада понова кажем ово. Казне одређене у чл. 6. п 7. овога даоцп често газили Устав земаљскп и изводилн народ на пројекга благе су и нпштавне према означедим делнма. Оне пбнлишта. сј контрадикција крив. законнку. Све те кривице, то су крк- Може се десити, да ова казна која је овде прописана у впце издајничког предузећа, те зато нсте треба унети у § 87. члану 6-ом не одговара висини онога дела кад један министар кр. зак. Јирав рећи тамо учинити доиуну. Овако ако остане, покуша да премапотпише указ краљев, којим се рецимо обузначило бп дозволптн ексиернментисање од озго. Да бп се ова етавља Устав у целини или у појединостима. Рецимо после изасгвар боље нроучила ; да бп се ово нитање свестраније раз- званог крвопролића у земљи долази редоино стање, Скупштина радило, ја налазим за нјжно да се овн члановп врате одбору оптужи тога министра и он буде осуђен рецимо на 3 годипе но с тнм . да се тамо са надлежнпм министром изнађе начпн затвора. Господо, одговара ли висина казне ономе, што је у и нуг, те да се све ове вривиде, обележене у чл. 6. и /. цро- ј земљи као штета учињена. Мислим да је оиа казна и сувише јек^а гласе, код кривице пздајничког иредузећа. и да се као ј мала за овакве ствари као што су грађански ратови и остале 1акове казне оном казном која сналазн п осхале грађане за ј аесреће. После тога што је још најгоре, право помиловања не подобна дела. припада Скупштини ; оно припада владаоцу којп је можда пакУ томе смислу, ја бнх молио 10 посланпка, да ме нот- тирао с тим министром. После неколико месеци заточења он номогну (иотиомажу га). буде помилован, изгледа ми . . . . (чује се: ви нисте ни прочиИзвестилац Дим. Илиџановић — И одбор, кад је тали п Ројект). Ја сам за то да се ово не шаље одбору натраг ирвн иут нрочитао нацрт овога законскога иројекта, он је на Р ад ' него да се повиси казна и да никако не буде заточења, одмах и, нметио ове благе казне, које се спомпњу у чл. 6 н 11ег0 да б У де 5 година робије до 12 год. заточења, тако да 7. п мп смо били одмах мишљења шта је то 5 година затвора кад би и помилован био да министар довољно има да испашта. за 1акове злочине, којнма нема равна у свима другим зло- Љуба Јокеимовић — Да је мој пријатељ г. др. Станоје чннима јер државни удар, то је највеће крив. дело ; иа смо ирочитао цео закон, видео би, да краљ не може да помилује мислпли да то треба строжије да казиимо. Алп кад смо дошлн министре без пристанка Скупштине. иа снецијално читање, онда нисло могли да се занесемо са Као члан одбора имао бих да кажем, да смо ми ову казну 10м нотребом за строжијом казном, него смо се морали оба- одредили у колико смо могли највише по Уставу. Ви знате да зиратн н иа иостојеће законе, н у томе су пам бпли помоћ- кад Краљ хоће да поништи цео Устав или известан чдан из нпди Јсчав и крнв. закон. У Уставу сс велп, да мннисгар Устава, то зиачи да хоће да се завади са народом; ви знате одговара но крив. закону за она дела, која су у крив закону да народ бира већину у Скупштини и из те већине, по Уставу предвиђена, а ако нису предвиђена, огда се они за та дела долази влада. Сад кад је народ пао у таку срећу или несрећу могј највпше до 5 г. затвором казннти. Кад смо то нрочптали д а цзбере такву владу која ће ићи на руку владаоцу да гази ми смо одмах нотражплп крив. закон п нашлн смо чл. 87, Устав, онда је за њега — народ — велика казна што није био којп 1оворн о веленздаји н о насплном ноннштају Устава. Срав- кадар да избере људе који ће да спрече то. Што се г. Пера њујућп ону одредбу са овом у закону 0 мпннстарској одго- Максимовић позива на 1883-85 годину, то је све било и миниворпосш, нашли смо, да оне ннсу пдентнчне; онамо се каже, ј С три који су силагили са владе говорили су да то чине за то : да 1реба да се насилно иромеип Устав, н овде се вели, да што народ неће Устав. 'Гаквога министра Скупштина би могла нрема нотипше ) каз, којнм се у делинп, нлп у појединостнма , д а осуди што је лагао краља. Кад дакле онај, који представља обусгави Устав. Кад то стојн да ове кривице, иредвиђене већину Народне Скупштине, пристане да премапотпишз тај указ \ чл. б. закона о минисгарској одговорностп, нпсу нстоветпе којим се обуставља цео или поједини чланови Устава, значи да саг онима, које се сномпњу у §. 8/. крив. зак. онда смо ми, В ећ ту може бити каквога разлога, којим може да се за тај свој држећи се счрого ^ става, морали да усвојпмо овакову редак- поступак онравда и да према томе буде мање кажњен. Али цнјј ово1а ч.шна. Ова редакднја, ако се хоће, да се држнмо онај, који онда кад већина народа није за то да се прави буна, ј става, мора остатп овакова све дотле, докле се не бн извр- да и плада која преставља, већпну народа и Скупштине неће то, шила ревизпја свнј\ наших закона а нарочито кривнчног п него хоће да се посвети економском преображају народа, на дове.ЈП у склад са Уставом. . потпомагање земљорадње, индустрије, трговине и т. д. и таман Ако мнслите, да је ово блага казна, нека г. Максимо- се почне да се ради на томе, кад рецимо какав јункер или впћ ,иредложн нзмену у крив. закону и онда ће нрема самом проиали динасгијаш покуша да учини преврат, зар онда није ЧЛ. 4. 0' г настн овп чланови 6. Н 7. приво да се ти људи по кривичвом закону казне, јер њих неко-

СТРАНА 284