Narodna skupština

СТРАНА 308 НАРОДНА СКУШПТИНА.

Дим. Машић — Господо, ја мислим, да је додата!.-, којн је изнео г. Таса са свим уместан, нарочито у толнко пре, што одмах за овпм чл. долази чл. 8, којп каже: у г.вима осталим случајевима мииистарске одговорности, казни се затвором од 2 год., и баш с обзпром на тај чл. 8 може наступптн и такав случај, да ако министар премапотпише указ, којнм се смртна казна усваја за политпчке кривце, може наступити случај да се то подвргне под чл. 8, и ја држим да не бп било с горега да се ова 4 тачка дода, јер ви знате да су прекп судовп п смртне казие тако исто штетне као и 3 тач. чл. 7. .Потпредседник — Претрес је свршен, јер се внше нико није јавио за реч. Најпре ће се гласати о предлогу г. Ннколајсвића којп је иотпомогнут. Нзволте чути нредлог г. Николајевића, који гласи : Да се члаиу 7 закоиа о министарској одговорности дода 4 тач. која гласи : 4., Кад премапотппше указ, којпм се обустављају уставна определења о смртној казни за полптичке преступе и о иреком суду." Дакле, ко је за то века седи, ко је протпв нек устаие ? (Већина устаје). Дакле иредлог г. Николајевића отпао је. Изволте даље. Кзвестидац прочпта члан 8, редигован у одбору који гласи: „У свима осталим случајевнма министарске одговорности, мпиистри ће се казнит затвором од 4—& година и лишењем звања, за дела пз користољубља и губптком грађанско части. 11 Арса Прокоиијевић — По овом пројекту о мпнистарској одговорности ми смо приметилп, да су све казне за мпнистре, доста благе п никакве. То сведочи што смо пзменили чл. 6 и 7 у којима смо казну од 1 до 5 год. затвора, заменилн са затвором од 15 до 20 година. Еао год што смо овде доста увећали годиие казне затвора за министарске кривнце, исто тако мнслим да ће бити потребно, да се и код чл. 8 иовећају казне, које су овде стављене само од 1 дана па до 2 годпне за сва дела, која нису осталпм случајевпма предвпђепа п за дела пз користољубља. Мени се чнни, усвојитп оволпку казну значило бп шалити се с казном. Прошлост нам казуЈе, да мп морамо најозбпљннју пажњу обратитп да све казне, што веће буду. Уа људе иоштене од карактера збиља све једно Је одреднлп јал' I годину, јал' 15 година робпје; они се неће огрешитп о своју савест, нптп какво зло учинитн пз корпстољубља. Али мп имамо људп п ми смо пмалп их, који ће зарад добре суме новаца, зарад неког успеха у нечему иогазитн образ н ироневерпће заклетву своју и учиниће оно, што смо ималп прилпке да видпмо, што се чпнило. Ја мпслнм да оволико покора и несреће за последњих неколпко година, што се десило у нашим финанспјама не би могло бптп, да није бнло слабе одговорности минпстарске, да нису биле онако мале казне, н да није било једног члана у Уставу, ио коме све министарске кривпце за 2 годипе застаревају. Доказ томе може нослужпти, што знамо из прошлостп, да у оно доба под Кара-Ђорђем п Мплошом Обрсповићем, чпновинк и грађанин није могао нп доћп на ту мпсао, да учинп какав лоповлук, због тога што су казне врло строге бпле, н што су онда карактери внше и боље у опште стојалн. Крпвцп иолптмчнп п простп гледа ли су стрељање, точкове и шибу — што ја сада у овом веку не препоручујем — а нарочпто повећање годпна робнје, те је то на њих утииало да се није смео шале нпко " "чажити, да учпнн неки лоиовлук. Ја то као што рекох у данарочпш зокџ^ могу да иреноручуј ем, али само хоћу да томе Јасно говори. ^ремена кадјето укннуто. влдимо да све се донетн у ирвој пају. блнже поједиип случ^ овака казна остане: да пз ма каког се пмаЈу прнменпти н<^ ко ј ц у ЧИНИ К р НВ нцу, казнн се од хово суђење н постуиа^ то мц нпка д са Н ашом државом Према томе мисли етојати, — шго но кажу — нпкад крпвпчнн закон огрешн.Ја мислим, да кад ова влада нрође вају на други став тог/ле ње дођу, и нека најлепшу усиомену отаве ; али само нека дође једна влада

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

један минпстар који јр вољан, да похара и покраде земљу, он је кадар да за једпу годпну иоруши све оно, што је за 20 годпна стечепо.. За чнновнпве који су већег ноложаја, више образованнји, и повољипје услове за жпвот пмају треба, веће п казне да буду, то је заиста правилно, и ако тога не буде, онда се не можемо нпкаквом добру надатп. Ја бих вас молио да ме саслушате, да иаведем у корист овога мога говора један иример. Ви се сећате кад се у нашем ужпчком округу иојавило неколико Бонтуа у намерп да са реквизицноннм прнзнаницама опљачкају земљу. Онн су нашли једно дете од 17 годнна и пустили су га да у име њпхово ради. Ноткуиилн су казначеја окружног, среске пнсаре, кметове, покупили од њпх иечате и иапнсали су нризнанице лажне какве су хтели. С такнм нрпзианпцама нрнмпли су првп пут пз начелства окр. 5.000 дуката. Кад су примилп тпх 5000 дуката снремнлп су друге нризнанпце лажне које су износиле 64.000 дуката. У покушају тих 64000 дуката они су ухваћени врло случајно. Нреставпте сад господо, кад се скаче у иокушају од 5 до 64.000 дуката, и да пм је плаа испао за руком, онда ималп бн они толико материјала у новцу, да наиусте ужички округ и да иређу на руднички, крагујевачки и друге округе и да поново у њима исвупују реквпзицноне иризнаннце ирпвпдно, на исте ноправљају и друге нове праве. Трећи би скок може бпти бпо 300.000 дуката п на крају крајева ако не би били ухваћени виделп бн све државне касе иразие од нових Бонтуа у ужичком округу. Кад томе још додате, да у томе разбојништву, у томе лоиовлуку, биле су помешане прво лпчностп које су заузимале највиши положај до краља, као што зна^е: председнпк Народне Скупштине бно је 6 месецн но тој истој ствари у затвору. Кад там видео гога младића којн им је бпо помоћник у раду у ирисуству среског начелника, упитао сам га: зашто си пропграо образ свој ? он ми одговори: ги се шалпш то поне, није није много страшно и опасно. Према крнвичном закону за ову кривицу, а н да сам покрао целу земљу, ја нмам 4 годиие да одлежим у затвору. Али пошто сам малолетан затвор ће мн се скратпти годину дана, уз то још добпћу уверење како досад нисам опоменут, нити нкакву краћу учинио — што доиста и није — онда п за то ће мп се скратпти затвор још годину дана; и онда свега две године имам да издржпм затвора за ову кривпцу. Запста и јесте тако, и тако је најпосле и било. Збиља браћо, јединп разлог што се велике крађе мало казне, руководпле су све њпх а и многе још друге те су залазили у крупне крађе, па чак н таке, да упропастеземљу за многе гоДине. Зар не може тај исти случај, или слитан томслучају, да се деси и са минпстром. Рецпмо, да Скупштина закључи од иеколнко милпјуна заЈам, и он га унотреби иа чисто своју корист, пли на шга он хоће. После видите да тај министар постаје богагаш, н страхотне зида куће. Ви можете гледатн п подносити доказе : да је он непознатим начином иа чак и иростом крађом до тога дошао; али на крају крајева ми га ие можемо више осудити него од 1 дана па до 2 год. затвора. С тога ја иредлажем: да према искуству, које пмамо и ове казне у 8 члану изравнамо са казнама, које су одређене у чл. 6 ц 7 т. ј. да мпнистар може бити кажњен од 15 — 20 година загвора са накнадом штете, ако је буде имало. Молим 10 посланика да ме потпомогну. (Потпомажу га.) Известилац Д. Илиџановић — Јуче је, господо, враћево не само члан 6-ти и 7-ми, него и чланови 8-ми. 9-ти п 10-ти одбору да их он понова редигује, и одборје редиговао овај члан тако, да је одредио казну од 4 — 5 год. затвора, а не као што је случајно може бпти превидео иоп Арса Прокопнјевнћ кад је сноменуо 2 године затвора. Јоксим Павловић — Ја снадам међу оне који налазе, да је мала казна за министра предвиђена овим законом, јер ова се казна може применитп и за она дела, за која ннсу нарочите казне обухваћене, јер кад све од мпнпстра зависи, он треба сгрожпје да буде кажњен. Кад зпамо, да су проиисане доста велпке тешкоће за оитужење министра а да не кажем и то, тто га такав суд може огласити за некрива, за