Narodna skupština

СТРАНА 318

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

љења да се ово враги мшшстру, па пошто се буде озбпљно све претрес.ш и проучило, што Је овде пзието, онда да усвојимо опо, што се буде нашло да је са довољио пажи.е срачуљеио и предложено. — Што се пак тиче премеравања, у цољп баштинства, то се може поступно н за дуже вре.че изводитн, без осетне штете ма за каке бнтне државнс или народње ннтереге. (ОдобравањеЈ. Арсеније Ирић — Ја сам мислио да нроговорнм о овој сгварп о класифицнрању земљишта, јер то ннје само, што је казао г. Рпста Ноиовић, да је само у две општнне рђаво премереио земљшпте и класифшшрано, него го је тако у целој земљи. У оно време кад су напредњаци бнлп, они су казалн да се само измери земљиште, а нису нп к&зали како да се пзмери и тако нетачно мерење начињено је од јодног хектара по 6 хектара а тако исто су га рђаво и класнфиковадн, да плнћају много више порезе. него што би требали. То је у целој земљи тако, и зато сад има да се иремерн поново у целој земљн н да се боље класпФнцира земљиште Ја сам био 1886 г. одрсђеп у комисију за класифицпрање земљпшга и ту је био владин изасланик који је био — разуме се — напредњак и он нам није дозвољакао, да штогод помогнемо народу. Бнло је случајева, да су људи. у место на 3 хектара плаћали порезу на 10 хектара. А шго се тпче тога, да би се та иореза могла поново разрезати и урачунати у порезу ндуће године, то је мислим немогуће, јер кад узмем на ум то, да је та непраиилност у целој земљи, онда сам уверен, да ћс на то урачунавање отићи готово цео једногодишњи данак. Зато ја мислим да ову ствар треба вратитн у одбор, као што рече поп Марко, да се понова разради и проштудира. Богосав Поповић. — Заиста се чини велика неправда у наплаћпвању порезе поједшшм грађанима, и зато бп то требало што пре расправити н да се земљиште класифицира као што греба. Каква је неправилност у томе, ја ћу навести неколико примера. Има више општина, а бар ја знам за неколико, које су у оно време, кад је био попис земљишта уписале по 6000 хектара утрине, а сад су поновним премеравањем пнжи њером и нашли само 600 хектара. Дакле на ових 6 0 00 хектара који су уписани на ову утрину, оне иа го дугују; сад нмају да плаге по 2 0 — 3 0000 днн. порезе на утрину и да бц могле го исплатити морале бн се целе утрине продати; дакле то бч требало ослободиги. Даље да наведем други пример : Има случајева много, где људп продају своје имање другом, и издали тапију на имање, а купци уживају та имања ; и ко плаћа сад порез на то продато имање? — плаћа га још продавац, јербо још није мотло да се изведе по пореским књигама. Даље има поједнних села где град утуче све и то се дешава по две три године узастопце и разуме се да ти људи нису у стању да плаћају порез на своју земљу, а међутим ннсу ослобођени од плаћања. Дакле при решавању ове ствари треба узетн у обзир све тешкоће које сналазе поједине људе и врло је добро учињено, што је ова ствар враћена поново у одбор и он сад треба да узме у обзир све ове тешкоће, које се дешавају у народу. Раша Нинић — Господо, ја по други пут узимам реч како би праведно узели у оцену ову ствар. Мн не треба да будемо једнострани у овој ствари н да узимамо у заштиту само поједине општнне, него треба да се заузмемо за целу земљу. Кад узмемо за пример само премеравање земљишта у крајинскот округу (П отпредседник . — Ви сте једном говорили о овој ствари, али пзшто сте отпочели то изволте довршити свој говор). Ја имам за округ крајинскп да говорим. Кад је била 188 5 год. одређена комисија, за премераваае и класиФицирања земљишта, а жао ми је што овде нема г. Гарашанина, да чује какву је комисију онда био одредио за овај округ. (П отпредседник . — Говорте о ствари). Тамо је била одређена комисија таква, каква нигде није била, а то зато, ш^о је то био побуњени крај, и што је та комисија наређивала, те је морало бити онако урађено и разуме се да ту није правилно рађено. Зато дакле дрљим да би при решавању ове ствари требало чмати у ниду све те околностн,

Стојан Сганковић — Одборово је решење добро, само, шго он прн доношењу опога нпје испунно Форму ; нијо еасл;шао надлежног мшшстра, но п да га је саслушао министар би спгурно рскао оно псто што пам је већ н овде рекао, н од тога ћемо пматн слабе аспе. Одбор је добро рекао да се ова ствар упутн мппистру на призрење, а најбоље би било да једпим послапнчким предлогом у онште решнмо ево ово. Вића Радовановић — Новодом ове молбе у Скупштпии се чуло мњење, да бн свуда требало правду задонољигн као н оннм молнтељима. Свакојако је пранилно мпшљење г. мннпстра да се ова стоар вратн натраг у одбор па овнм молитељима датн задоволења у томе, да се људнма, који дугују неправедно порезу, не продаје кров над главом II то зашто ? —-За оно шго не дугујс држави. Држава пе сме да се служн неморалннм путевнма и да наплаћује порезу која се у сгвари но дугује н да истерује из кућа опе, који треоа нешто да нлате што је неправедно натоварепо. Држава треба да задржи до пзвршења наплату ове порезе, докле Скупштпна не донесе решење по овој п подобппм молбама. Пошто је Скупштнна расположена да се свнма задовољење да, то трсба да поднесемо прсдлог о томе, па том приликом да можемо о свему дебатовати, а у нсто доба тим предлогом може да се ностигне допуна опога члана којим се говори, кад су премер н класиФнкација нетачни да се земљиште може ослободнтн од порезе ; а.ш не бнх делио мишљењо са предговорнпцпма, који кажу, да кад јс разрезана пореза, да се мора н платити. Као што сам горе рекао, држава не сме да с<з служе нечасним средствима прн изнуђавању дација грађанских. Тодор Радовановић — II ја сам устао да проговорим у корнст овога неколпко речн. У округу врањском срезу пољаничком, две три опшгипе задужене су са преко 80000 дннара н то на утрину коју су устуннле државн, па она неће да је примп а међутпм тражи порезу. Дакле н њима би требало опроститп. Тома Јовановић — Господо, ја бнх, да проговорим неколнко речн о премеру земљишта и волео бих да се г. мнннстар десцо овде. Свн сте чули да миннстар признаје да премер није правилан н због тога премера земљишта поједини л>уди пропадају и долазе до просјачког штапа Господнн мипистар каже да ономе, коме се земљиште понова премерп, да ће му се вишак рачунатн у отплату другога пореза, алн шта је тиме иоможено ономе, к;>ме је већ узето све до голе душе? Господо, у округу врањском продају људима туршију и кпсео купус за порезу, па ла шта ће више да плаћа, кад му је и последња и њива продата? Као што је рекао г. иосланик Тодор 8 0000 дин. остале су дужие 3 општине, кад ће оне да се одуже ? Зато све није одговоран овај г. министар, али је одговоран за ове две последње године, јер толнке молбе и жалбе народа и ннтерпелације посланпка нису ништа помогле. Г. министар није одговорио, да ће тај нови премер свуда учинити. Господо, ви можете да задужујете поједина села, али ће она остати само робље српско, ништа више. Они, којн су постали напредњаци, они живе — ништа не плаћају а сељак ако није дошао на гласање или изабрао кмета кога власт хоће, он мора да пропадне. Докле ће народ тако да трпи ? — С тога сам за то да се мишљење г. министра не усвоји, него да Формалан предлог Народна Скупштина изнесе за сву земљу, а не за поједине општине, а остале да дођу за то у банкротство. Извеетилац Мих. Ристић — Ја ћу иеколпко речи да казкем. Одборово мишљење сасвпм је иравилно, јер ова молба ннје бнла пред мпннстром, п због тога је као што рекох а на основу закона о пословном реду, одборово мишљење сасвим правплно. Потпредседник — Чуло се мншљење одборско. Ја ћу да га ставпм на гласање. Ко је за то да се усвоји мпшљење одбора : да се ова молба упути надлежном минпстру, тај пека ссдп, а ко је нротпван нека устане ? (Већпна седи). Објављујем да је Скупштпна усвојила одборско решење. Известилац Мих. Ристић чига даље : Сељанн села Љубања у ср. н окр. ужичком моле да нм се псплате реквпзпционе признанице;