Narodna skupština

СТРАНА 317

Та кршшца ннје до закона нити до еистеме његове, него је до ондашљег полигичког духа, који је владао, и где је требало пара иошто по то, па шта буде даље. У ко.шко је тај закон, који треба да учини измену при наплаћивању порезе, штетно примењен п олакшао државнп живот онога стања у толпко је одузео Финансијиски живот данашњем стању, јер, као што смо чули, сада дефицит у порези на земљу из дана у дан расте, и до сад је нарасто од један милијун и неколико стотина хнљада динара само од порезе на земљиште, који ће дефицит можда непрестано да расте, ако се исправка у овоме почета буде и даље изводила. Јер у колико су онда људи, који нису у нреме завођења ове порезе, неправично оптерећени порезом и на онолико колико немају земље, и метули исту у ону класу у коју по својој каквоћи ннје могла доћи, — у толико су они, који су се тада могли и хтели да увуку пријатељски у државни режим тога доба — прпјављивалн мањо него што и.мају и оцењивали лошије него што би то требало, — и тиме мање плаћалц порез на штету и тадањег н садашњег Финансијског стања наше државе и државне касе. То није тајна, да сви они људи, који су уживалн наклоност државног режима тога доба, нису ни половину свога имања ноказали ; и ако се сада реши, да се враги порез неправедно одузеги а уједно не реши се и то, да се наплати и порез, напред наведеним начином прикривени, онда би тиме ошгетили државни буџет, и онај велики дефицит, који се провлачи кроз државни буџег, увећао би се. И мени се чини, да треба оба ова пигања паралелно да се реше, како бн се онима, којима је внше наплаћено порезе, исти вратио, а од опих који су своје земљиште ирикрили, да се поново премери и од њих сав мање наплаћени порез наплати, те да се ка тај начин деФицит тиме попуни. II онда ће се постићп правица и неће се створиги онај огроман деФицит у државном буџету. Господин Ристин је предлог непотпун. Он каже: да се ослободе од плаћања порезе онн, којн дугују, и који исти нису платили. Мени се чини, да је то неправо, јер има мпого људи, који нису платнли порез, не за то што нису способни да га плате, него за то што апелују на то и неће да га плате с тога, шго им је неправедно разрезан. Дакле, они просто из позивања на право неће да плате, док други нису хтели или умели упорно да заступе своје право, па сада решити да се само овима не наплати та пореза док је од других тако исто неправо већ наплаћена, па њих превидети овде, држим, да би то било неправедно, но држим да се они уравнају, па кад се призна та неправда једнима, тада да се пр1'зна и другима, без обзира јесу ли или нису платили оно што нису били дужни платити, јер то је правплан појам о правичности, који треба да има овде својих и искрених поборника. Да би се и ова штета држави накнадила, која је учињена тиме, што су неки непатриотски прикрили своје земљиште, те тиме мању порезу плаћали, ја мислим, да је крајње време, да се поднесе Скупштини предлог о томе, да се рок о застарелости у закону о порези, који истиче ових дана, продужи. Можда је већ тај рок и ту. Ако се тај рок не продужи, онда ће се државна каса оштетити и она неће моћи да накнади штету од оних од којих је мање порезе наплаћено и на тај начин оштетиће се или они, који су платили више порезе, но што им је припадала према количини и каквоћи земљишта, и који овде траже да им се опрости вишак порезе на земљиште кога у својини немају, као и они који траже да им се врати више наплаћени порез којима је неправедно узет; или ће се оштетити државна каса, плаћајући или праштајући више узете или тражене порезе, а немогући исту накнадити од оних, који су аатајали своје имање, када ова кривнца пређе у застарелост. Дужност је, дакле, сваког посланика а и министра Финансије, да тај рок застарелости по закону о порезу од 1 88 5 год. продужн бар за 4 до 5 година, те да се тим доСије што више времена, да се уђе у траг тпм злоупотребама и утајама и наплати онај мање наплаћени порез. И то је једини пут, да се и накнади онај деФицит у буџету, а не да се прави још већи, што би неминовно дошло.

Што г. министар мисли, да се путем новог премеравања и класиФицирања земљишта може исправити погрешка у порсзи, која се вишс или мање наплаћује, мепи се чшш да је то прегпоставка, која нам неће донети никакве стварпе резултате. Он сам признаје, да ни Фраппуска за 5 0 г. није могла тачно да премери и класифицира своје земљиште, ма да она располаже много већом техничком снагом и већим капиталом, којп на ту цељ може трошити, — и ма да су у Фраацуској имања појединаца груписања а не овако распарчетана као што је код нас. Према гоме са овим поновиим премеравањем нећемо бити скоро готови, те ће се ова неправда у порези из годнне у годину продужавати. На крају крајева ми ћемо стећи горко искуство, да се пореза на земљиште пе само не може никад праведпо распоредити и наплаћиваги, него да ће се на крају свега прибрати једно искуство, — да ће нам те мерачке комисије више утрошитп капигала за мереч.е, пего што ће нам и саме порезе са те земље доћи када се она правилпо премери п строго по праг .ичности класнФпку ]е. И иа крају крајева можда ћемо се увериги, да би било, можда још и данас и правилиије и нрактичније и јевтшшје, да се у место порезе на земљиште у колико ће нам она нзнети, када се земља правилно премерн н правично оцени, — ударп порез на сопственике земље и то да се класиФицира тако, како ће у јевтинпју класу доћи планински окрузн са лошијом земљом, који би према величини земљишта и броју житељства плаћали мање порезе од оних округа, који су богатији у земљи. — Дакле овај порез који данас плаћамо по земљишту, распоредно би се према изложено.м и поделио на округе, — окрузи би сваки свој део, на окружним скупштинама, поделили на срезове, срезови свој део на општине, општине свој део на села, а села свој део на своје становнике, према њиховом познавању правде, колико ко треба, и колико ко Фактички може да плати ове порезе, која се данас плаћа на земљу. — Па чак, и стаиоиници варошки, могли би понети неки део ове порезе од земљишта, јер и њих земља храни. Али ово су све детаљи, а овде је реч само о принципу. — И мени се чини да овај начин нанлаћивања порезе на земљу коштао би јевтинпје а бнће и правичније распоређен, јер становници међусобно најбоље познају своје имовно стање. Иначе као год што се пређе отишло било у једну погрешку што је држава, кад је била у нужди, тражила већи порез, но што ко може и треба да плати, — те је од 1 хзктара правила 10—15 хектара, исто тако и сада чини се неправилност премеравањем и новим класиФицирањем на многим местима, јер није то баш немогуће , да се сада новим премеравањем и класиФицирањем, такође начиие злоупотребе на штету државне касе, јер држава нема довољно моћи да може контролисати то премеравање и класифицирање на свима местима. Ма како да се премери, опет може се десити, да сразмерно мање нлаћају они, који имају више земљпшта, него ли други, који мање земље имају. Природа порезе на земљу и начин оцене њене тако је незгодан, да се ни приближно не може постићи правда. — Мп можемо чинити што хоћемо, можемо милионе трошити на то премеравање и оцењивање, али ја вас уверавам, да ће нас то више коштати, него што ће износити пореза на земљиште поред тога, што ће и гада остати опет јаких трагова неправде у количини порезе, како на спрам појединих места, тако и на спрам појединих лица. Ми знамо, да су и прошле године почели инжињери да премеравају земљу појединим општинама, — па шта је било? — Пола године премеравали су једну општину, и то у равници Јадра, па ипак није чини ми се све доврстено и ако је на то и сувише потрошено. Ако дакле то узмемо у рачун, колико се потрошило на ту цељ, одма у почетку, у малој размери, и како нам то споро иде, доћи ће се до уверења, да је више на то издато дијурне, него што ће за неколико година бити више порезе. Менн се чини, да би министар требао да обрати озбиљну пажњу на ове изнете мисли, и да их за ранијо узме у озбиљну оцену, те да зараније нађе бољег начина, да се овоме на време и помогне, а овако са изложеног гледишта ја држим да ми нећемо постићи цељ, којој тежимо. Бар са порезом нећемо постићи оне резултате, које бисмо желили и требали да постигнемо, заго бих био миш-